Policijski glasnik

102

НОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БГОЈ 13

310ЧИН Ж КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВСЈ^ОГА с руског Је$та Угричи^ 46 Пулхерија Александровнауздрхтаним рукамапредаде писмо. Он га узеде са великом радозналошКу. Али пре него што га је отворио, он наједанпут као са чуђењем погледа на Дуњицу. — Чудновато! рече полако, као да је наједанпут погођен новом мишљу, што се ја опет тако бринем? Зашто сва та вика? Та удај се за кога хоћеш! Говорио је као за себе, али је изговорио гласно и неко време гледао на сестру, као да је преплашеи. Најзад отвори писмо, непрестано чувајући изглед некаквог особитог чуђења ; па онда нолако и пажљиво стаде читати и прочитао је двапут. Пулхерија Александровна је била веома узнемирепа; а и сви су очекивали нешто особито. — То ми је чудо, поче он после неког размишљања и иредајући писмо матери, али не обраћајући се никоме нарочито, — та он врши разне послове, адвокат је, шта више, и разговор му је онако... с иолетом, — а, гле, како неписмено пише! Сви се узврпољише; то нису ни мало очекивали. — Та они сви тако пишу, примети одсечно Разумихин. — Зар си ти читао? — Читао сам. — Ми смо показивали, Рођо, ми... смо се мало пре са- ' ветовали, отпоче збуњена Нулхерија Александровна. — То је прави судски стил, прекиде је Разумихин; —• судски се акти увек тако пишу. — Судски ? Јест, управо судски, званичан... Није баш сасвим неписмен, а није оиет ни особито литераран, него званичан ! — Петар ПетровиК и не крије, да за своје образовање пије имао много новгл^а и, шта више, хвали се тиме, што је сам себи ирокрчио пут, примети Авдоћа Романовпа, у неколико увређена новим тоном братовљевим. — Па, ако се хвали, има и чиме, — не поричем. Ти си се, сестро, како изгледа, нашла увређена, што сам ја из целога писма извео тако Фриволну примедбу, и мислиш, да сам нарочито почео говорити о таквим ситницама, само да бих искалио свој гнев над тобом. На против, мени је, поводом стила, нало на памет нешто, што у овом случају није од мале важности. У писму је овакав један израз: „припишите себи«, стављен веома значајно и јасно, а, ооим тога, то је претња, да ће он одмах отићи, ако ја дођем. Та претња, да ће отићи — исто је то, што и претња, да ће вас обадве оставити, ако будете пепослушне, и то оставити сад, кад вас је већ у Петроград дозвао. Па, како мислиш: да ли се може такав израз од Лужина исто тако за зло примити, кад би га, рецимо, он написао (он показа на Разумихина), или Зосимов, или ма ко од нас? — Н-не, одговори Дуњица, живље, — ја сам сасвим разумела, да је то и сувише наивно исказано и да он, може бити, само није вештак у писању... То си ти, брате, добро расудио. И ја нисам очекивала... — То је изражено судским језиком, а судски се не може друкчије писати, па је изишло суровије него што је. може бити, он хтео. У осталом, треба у неколико да те разочарам: у том писму има још један израз, једна клевета на мој рачун, и то прилично гадна. Ја сам јуче новац дао удовици, јектичавој и убитој, и то не »тобоже за погреб" него баш за погреб, и нисам га дао у руке кћери, — девојци, како он пише, »извиканога владања с( (и коју сам ја јуче први пут у животу видео), него управо удовици. У свему томе ја видим и сувише хитру жељу, да ме окаља и са вама завади. И то је опет исказано судским стилом, то јест, са сувише јасно истакнутом намером и ревпошћу веома наивном. Он је човек паметан. али да паметно и ради — саме памети је мало. Све то карактерише човека и... не мислим, да би те он много ценио. Казујем ти ово једино ради поуке, јер ти искрено желим добра... Дуњица не одговори; њена је одлука већ била створена, и само је очекивала вече. — Па како си се ти решио, Рођо? упита Пулхерија Александровна, узнемирена још више него мало пре његовим изненадним, новим, званичним тоном разговора.

— Шта значи то: »решио се?« — Па ето Петар Петровић пише, да ти не будеш вечерас код нас и да ће отићи... ако ти дођеш. Дакле како мислиш... хоћеш ли доћи? —• То већ никако не бих требао ја да одлучујем, него прво ви, ако вас такав захтев Петра Нетровића не вређа, па онда Дуња, ако се и она не осећа увређеном. А ја ћу учинити онако, како је за вас боље, додаде он хладно. — Дуњица се већ одлучила, и ја се потпуно с њоме слажем, похита да допуни Пулхерија Александровна. — Ја сем се решила, да те замолим, Рођо, да те нарочито замолим, да зацело будеш код нас иа том састанку, рече Дуња; — хоћеш ли доћи? — Доћи ћу. — И вас тако исто молим, да дођете до нас у осам сахати, обрати се она Разумихину. — Мамице, ја и њега позивам. — Лепо, лепо, Дуњице. Па, сад, како ви тамо свршите, додаде Нулхерија Александровна, — нека тако и буде. А мени је и самој лакше; не волим, да се претварам и да лажем; боље је целу истину говорити... Па љутио се, сад, или се пе љутио Петар Петровић! IV. У том се тренутку полако отворише врата, и у собу уђе девојка разгледајући плашљиво унаоколо. Сви се окретоше њој с чуђењем и радозналошћу. Раскољњиков је не познаде на први поглед. То је била СоФија Семјоновна Мармеладова. Јуче ју је видео ирви пут, али у таквом тренутку, и таквим околностима и таквом оделу, да се у његовој памети задржала слика сасвим другога лица. Сад је ово била скромно и, шта више, сиромашно одевена девојка, још веома млађана, готово налик на девојчицу, са скромним и пристојним понашањем, с ведрим, али као донекле преплашеним лицем. На њој је била веома проста домаћа хаљиница, на глави стари шешир из прошле моде ; само ј°ј Ј е У рукама био, као и јуче, сунцобран. Спазивши неочекивано пуну собу људи, не само да се збунила, него се сасвим изгубила, уплашила се као мало дете, и, шта више спремала се да утекне. — Ах... то сте ви?... рече Раскољњиков веома зачуђен, па се наједанпут и сам збуни. Њему тога часа паде на памет, да мати и сестра већ нешто знају, из Лужиновог писма, о некој девојци „извиканога" владања. Тек што је био протествовао иротиву клевете Лужинове и напоменуо, да је ту девојку видео први пут, а наједанпут она долази сама. Сетио се такође, да није нимало протествовао противу израза: „извиканога владања". Све му то нејасно и тренутно пролети кроз главу. А.ли кад је боље погледао, наједаннуг је увидео, да је ово поиижено створење већ дотле понижено, да му наједанпут би жао. Кад се она спремала да побегне од страха, — у њему као да се пешто преокрену. — Нисам вас никако очекивао, рече он брзо, задржавајући је погледом. — Молим вас, седите. Ви, сигурно, долазите од Катарине Ивановне. Допустите, не овамо. ево овде седите... Кад је Соња ушла, Разумихин, — који је седео на једној од трију столица Раскољњиковљевих, одмах уз врата, — придиже се, да би је пропустио ући. Спочетка јој Раскољњиков ноказа место на крај од дивана, где је седео Зосимов, али сетивши се, да је тај диван био и сувише интимпо место и служио му као постеља, похита је понудити столицом Разумихиновом. — Ти, седи овде, рече своме пријатељу показујући му на место на коме је пре тога доктор седео. Соња седе готово дрктећи, и плашљиво погледа на даме. Очевидно да и сама не разумеваше како је имала дрскости да седне на њиховој страни. Та мисао толико је узбуди да се нагло диже, и, сва збуњена, обрати се Раскољњикову: — До-о-шла сам само за часак. Опростите ми, рече уздркталим гласом. Катарина Ивановна послала ме је, није имала нмког другог... Катарина Пвановна вас моли, да изволите сутра прмеуствовати... погребу... на МитроФанијевском гробљу, и за тим да дођете код нас... код ње... да се мало прихватите... Она се нада, да ћете јој учинити ту част. Соња запе и ућута. — Гледаћу зацело.,. гледаћу, рече Раскољњиков, који се такође беше дпгао. — Имајте доброту сести, додаде нагло, —