Policijski glasnik

БРОЈ 17. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 30. АГ1РИЛА 1900. ГОДИНА 1У. СбО СОО С/?Р СОО ООО С/ТО (У?р С/?Р С/?Р С/?Р С.6»0 ооо С/У5 С/УЗ С/уО ООО ОУО СОО ОУО С/УО ооо С.ОО с/7* О ј О ^> 000 СОО СО*3 С-О^ Об^ С/УД С^О ООО СОО С/?Р ООО С<ТО с/?о с/?о с/го С/70 ООО СОО С/?Р С/У5 090

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С/?0 С/?0 0б>0 абО О&о ооо с<50 с.60 050 суу: с/>о с/>о с/>о с/>о с/>о су?0 О&о ооо ооо с/?о с/>о с-оо С/>0 СбО С«бО с/?о с/ур с/>о ооо с<оо с/>о с^з соо с<?о с/?о соо ссс с/?о с/?о>.с<у соо ооо с<оо с<?о соо сг?о сдо соо С^о »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељио. Ио потреби биће ванредних бројева. Иротилата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњоети код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичнит^има у опште годишње 12, иолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу Јфетплатити само преко својих командира полицијских односно нограничних одреда. Надлештвима у опште 20 дшгара на годину. За иностранство: годишњо 24, полугодишн.е 15 динара. Иоједиии бројеви »Полицијског Гласника« нђ иродају се. Рукописи не враћају се.

СОР С/?0 ООО С/У С/>0 С/?Р С/?Р С-ОО С/>Р СбО ОСЊ С/ у С С/УГ СУУ' 0//. 0>ОС/>ОС//; С/Х- с/^ с/>о ОСЛ> СбС СУОО СОО 0?0 С/50_С/?0 ,С/>0 СОО, СбО СОО С/>Р_ ОУ С/>Р_ ОУј _ СОО СОО С/УР С/>Р СДО С/У

У0ПЕ0И БЕРТИЛОНАЖЕ У НЕМАЧЕ0Ј Уиравитељ берлинске иолиције, г. Мершајт Хилесем, износи, по извештају одељења за идентиФикацију у краљевској пруској нолицијској управи Берлина за годину 1899., ове податке о успесима Бертилонаже у Немачкој. Прошле, 1899. године измерено је у Берлину 2242, код антропометриских станица царевинских 4031, свега 6273 лица, и то: мушких 5918, женских 355. На сам Хамбург долази 1409 лица, и тај број улази у горњи број 4031 Царевине. Главна станица (централа) броји сада 14953 картона. Од тога долази на одељак одраслог мушкиња (а) 1 1442, на одељак женскиња (е) 1168, а на млада лица, од 18—21 године (с), 2343 картона. Даље, с картонима овако стојн: У групи одраслих, одељак а (мушкиње) има с малом дужином главе 3778, средње дужине главе 4163 и велнке дужине главе 3501., У одељку в (женскиње) мале је дужине главе 359, средње 428 и велике 381 ; У одељењу с (млада лица) мале је дужине главе 652, средње 967, велике 724 картона. У току 1899. централа је констатовала идентиФикацију 149 мушких и 3 женска лица. Године 1896. био је број картона 4718, идентиФиковано је 3. Године 1897. био је број картона 4718, а идентиФиковано је њих 26 и 1 из иностранства.

Године 1898. број картона износио је 9473, а идентификовано је њих 89 и 10 из иностранства. Прошлогодишњим саобраћањем са централама из иностранства, а таких случајева било је с Паризом 35, с Бечом 26, с Петроградом 12, с Лондоном 8, са Чикагом 5, с Ротердамом 3, са Букурештом 2, идентиФиковало је 7 лица. Дајући ове податке, г. Хилесем се дотиче примене Рентгенове ФОтограФИЈе (о којој је, као што је читаоцима нашим познато, већ говорено у Полицијском Гласнику ) у служби идентиФикације, па вели да је, уверавајући се о томе с једним лекаром који изврсно ради с Рентгеновим ФотограФовањем, изненађен простотом (Левинсонова) апарата и апсолутном тачношћу мерења по антропометријској методимерењакостију.Стручна процена та је: да је све тако добро, како се само пожелети може, нарочито да је вршење много простије па и јевтиније. Г. Хилесем, у осталом, и сам пристаје да се Бертилона треба потпунце држати, али то не значи да станице не смеју имати скраћених назива на својем језику и да онај низ мера или ред описа мора остати без икаквих измена у сукцесији којом иду, ако се тиме у главноме не отежава само разумевање. Он ово мотивује тиме, што се курс вежбања у мерењу и описивању по Бертилону има да сврши за 14—18 дана, а органи, који се мерењем баве, махом су људи с основним школским образовањем само. По свршетку курса, они одлазе да самостално врше ову службу, осем ако остану у централи, где старешина или његов помоћник надзиравају извршење .