Policijski glasnik

160

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ -2(1

— А ви сте и о томе чули? Како, у осталом, и да не чујете... Е па што се тиче тога вашега питања не знам управо како да вам кажем, ма да је моја рођена савест у том погледу веома мирна. То јест, немојте мислити, да бих је тамо чега год сличног плашио: све је то извршено било у потпуном поретку и у пуној тачности: медецинско истраживање је открило апоплексију, која је дошла од купања одмах после јаког ручка, са испијеном готово целом боцом вина, та ништа друго није могло оно ни открити... Не, али ево шта сам ја у себи мислио неко време, нарочито сад у путу, седећи у вагону: да нисам ја штогод допринео целој тој... несрећи, ма на који начин, раздражењем моралним или чиме год томе сличним? Али сам дошао до закључка, да и то никако није могло бити. Раскољњиков се засмеја. — А волите да се тако узнемирујете! — А зашто се ви смејете? Расудите сами: ударио сам свега двапут корбачем, чак није ни трагова остало... Немојте ме, молим вас, сматрати за циника; та ја сасвим добро знам, како је то гнусно с моје стране, ну и тако даље; али ја такође насигурно знам, да се Марта Петровна можда и радовала овоме моме, тако рећи, насиљу. Историја односно ваше сестрице исцрпила се до ижице. Марта је Петровна већ трећег дана била приморана да остане код куће; није имала чиме, да се у градићу покаже, та свима је тамо већ била и досадила са оним својим писмом (о читању тога писма сте слушали?). И наједанпут ова два корбача надају као с неба? Прво што је учинила, било је, да нареди запрегнути кола!... .Ја већ о томе и не говорим, да код жена има таквих случајева, кад им је веома и веома мило бити увређеном, не гледећи на све њихово снољње негодовање. Тако је то код свију жена; човек уопште шта више веома јако воли да буде увређен, јесте ли то приметили? Али код женскиња је то нарочито случај. Шта више могло би се рећи, да се оне само тиме и занимају. Једно је време Расколзњиков мислио да устане и изиђе па тиме да прекрати овај састанак. Али нека радозналост, па чак и као неки рачун, задржа га на тренутак. —• Ви се радо тучете? запита расејано. — Не, не много, мирно одговори Свидригајлов. А с Мартом се Петровиом нисам готово никад тукао. Ми смо живели у великој слози, и она је била са мном увек задовољна. Корбач сам употребио, за целих наших седам година, само два пут (ако се не урачуна још један трећи случај, у осталом, веома двосмислен): први пут — два месеца после нашег брака, одмах чим смо приспели на село, и овај садашњи последњи случај. — А ви сте већ помисли да сам ја неко чудовиште, назадњак, заиггитник ропства? 'хе-хе... Ах, одиста: сећате ли се Родјоне Романовићу, како је пре неколико година, још за време благотворне јавности. осрамоћен у нас и усмено и писмено један младић, — заборавио сам му име! — та што је Швабицу истукао у Вагону, сећате ли се ? Онда се још, баш исте године, чини ми се, догодио и „Одвратни поступак Века" (та де, Мисирске Ноћи , јавно нредавање, сећате ли се ? Црне очи! 0, где си златно доба наше младости !) Бпа, видите, ево како је моје мишљење: господину, који је истукао Швабицу, никако не симпатишем, зато пгго и у самој ствари... шта ту има симпатисати! Али том приликом не могу да прећутим, да по кадшто има таквих »Швабица®, које те просто изазивају, да, чини ми се, нема никога ни међу напреднијим људима, који би могао сасвим јамчити за себе. С те стране није тада нико гледао на ствар, а међутим та страна и јесте нрава хумана, тако је право! Изговоривиш то, Свидригајлов се наједанпут опет засмеја. Раскољњикову је било јасно, да је то човек, који се на нешто тврдо одлучио и нешто наумио. — Ви мора бити да нисте неколико даиа узастопце ни с ким говорили? упита га. —- Готово је тако. А зашто: сигурно се дивитеј што сам овако погодан човек. (Наствиће се). П 0 Т Е Р А Игљац Бечки, чиновник пештански у Пешти, родом из Станмара у Маџарској по народности Јеврејин, нежењен, виШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

сок 168. сан. м., смеђ, јако богињав, високог стаса, косе црне, има мале црне бркове увијене, брија се, носи цвикер, очију дубоко упалих; ироневерио је 15 о. м. 10.000 круна државна новца и побегао. Пештанска полиција која мисли да је бегунац амо прешао моли све наше полицијске власти да га у своме кругу потраже. Пронађенога ваља стражавно спровести Управи гр. Београда, с позивом на Бр. 10.900. Игњацу је 26 година, кад га је нестало имао је на себи браун сако одело, црни мекани шешир, ципеле на шнирање са високим штиклама. Непознати лопови^ ноћу између 7 и 8. пр. м. обили су браву на дућанским вратима Кости Петровићу, бравару из Крушевца, из истог изнели касу, однели је на .'Ј00 метара ван вароши, разбили је и узели 140 динара у сребру. Начелство окр. крушевачког, актом од 5. ов. м. бр. 3823, извештава овим све полицијске- власти и моли их да настану за проналазак лопова. Пронаћене ваља спровести* истом начелству или Управи града Београда, с позивом на Бр. 10257.

ТРАЖИ СЕ Обрен, син Станислава Никодијевића из Гложана, ср. ресавског, 18 пр. м. напустио је свога газду Станојла Стојановића трг. из Гложана и отумарао негде. Обрену је 13 година, смеђ, на врху главе има беле косе. Од одела однео је на себи: половне чакшире, на коленима иоцепане, антерију од новог сукна, и на глави капу шајкачу. Начелство окр. моравског моли све полиц. власти да овога дечка пронађу и о томе да га известе. —. УХВАЂЕН Ћира Маитић, надничар који је решењем ваљ.евског првостепоног суда од 12. августа 1891. г. Бр. 16803, стављен под суд и у притвор за дело крађе стоке извршене Миливоју Сарићу из Слатине и чију смо потеру донели у 18 и 19 броју „Полицијског Гласиика®, —■ на даи 17. овог месеца ухваћен је у Београду и спроведен ваљевском првостепеном суду.

ИЗЈАВЕ, ПОРУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Г. Жив. Ник. Ђорђевићу, ттпсару општине ритопечке. — На питање, које нам чнните, наћи ћете одговор у правилима Господина Мипистра Правде, доданим § 471. тач. 4.а грађ. суд. пост. за извршење тога закона. Дакле: „благодејање, да се земљоделцу не може у понис узети имање, означено у измењеној овој тач. А.а § 471 грађ. суд. пост. важи само за оне случајеве, кад се има да извршн нресуда у обичним грађанским споровима; но ако се има кривична пресуда да изврши, по којој би окривљени имао да одговара за какву штету, улази у поиис све имање осуђенога тако, да му се ово за измирсње штете све или у онолико продати може, колико је довољно да се измири штета, а са тим и они трошкови, које је кривац својим делом ироузроковао и на које пресуда гласи". Сасвим је све једно, да ли је то осуда по иступној кривици, или за какав преотун и злочин. Г. Божи М. Ђукановићу, писару општине петчанске. - Горљи одговор важи и за вас. Г. Живку Петровић.у, писару општине баћевачке. — Кад се парницом потражује што исиод 200 динара за рачун општинске касе а према приватном лицу, не може бити надлежан првостенени него општински оуд, јер општинска каса није још и државна каса, а ова је погодба за надлежност првост. суда у споровима и исиод 200 дин. Б. у М. Ваше ствари биле су увек добро примљене, но у последње време ништа не шаљете. Учините по обећању како у томе, Ско и у купљењу претплате. Мидану у К. Никако нам још не шаљете онај обећани опис, а слика је већ готова давно. Будите оиширнији у описивању по тачним податцима, остало ћемо ми ирерадити.

Молнмо све поверенике, да нам иретилату за ову годину што нре пошљу уколико то до бада није уч;:ч ,сно. "оДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. Д»1МИТРИЈЕВИТ|