Policijski glasnik

220

ГТОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 29

ника, у организовању лоповских дружина у којима су они управници, главе, а други несрећници извршиоци и руке, затим, у јатаковању и продајама крадених ствари. —«•» општинокж послови Од једног општинског иисара добили смо ову расправу са молбом за објашњење: Петар Марковић из Бачине, осуђен је пресудом суда општинв' бачинске, од 28. јануара ове године бр. 759, на 20 дана затвора, за дело иступне природе. Пресуда је постала извршна још 4. Фебруара ове године, но општински је суд није над осуђеним извршио, све до 26 маја ове године, дакле после 3 месеца и 22 дана. Петар је молио да општински суд ову своју пресуду над њим не извршује, јер је иста застарела за извршење по § 396 крив. закона. Но општински суд не обзирући се на ову молбу подвргне га издржавању казне. Пита да ли је радња општинског суда правилна и на закону основана? Одазивајући се овоме, ми одговарамо, да. је радња 01:шт. суда неправилна и незакона, јер свака извршна пресуда, за дела иступне природе застарева за три месеца од дана од када је извршна постала. То јасно одређује тјзећи став § 396. крив. закона, који изрично гласи: »Када застари пресуда, којом је ко за иступљење осуђен, неће се извршивати; а она ће застарити за онолико време, за колико би застарило и само учињено иступљење, за које је кривац осуђен, рачунајући од дана, када пресуда буде извршна, или ако после тога кривац побегне из руку власти, од дана када побегне. По ставу другом овога §. изузимају се крађе, преваре утаје износеће по вредности преко два дибара, које застаревају за годину дана. Овај проиис законски иотпуно је јасан и одређен, ако је Петар општ. судом био кажњен за крађу, утају или иревару, пресуда би од дана своје извршности застарела за годину дана. Ако је осуђен за друго обично дело иступне природе онда пресуда од дана извршности застарева за три месеца, сем у томе случају, ако је из руку власти умакао, а тада од тога дана па за три месеца. Како свега тога код Петра није било, јер је био непрестано на оку своје општ. власти која, га је на казну и осудила, то је онда општ. суд погрешио што је пресуду као застарелу над њим извршио, но је ово небрежење требао приписати својим органима. * * * Један општински писар пише ово: код већег броја полицијских власти практикује се да када забрањује појединим лицима бесправну радњу, доневши о томе решење, са обавезом да ово лице има да плати десет динара таксе. Пита нас, да ли је ова радња правилна. Одговарамо да је неправилна и по нашем мишљењу овде још не стоји дело исгупа, но исто би стајало тек онда, ако би онај коме је забрањена радња исту и даље продужио, када се тек иступ извиђа и казни и онда подлежи оној такси из чл. 89. закона о таксама, а када му се даје решење о забрани, онда има да плати само 2 динара, јер је ово решење само превентивна мера, коју изрично тражи § 373 а крив. закона а који гласи: »Ко отвори дућан или какав занат и у опште радњу, за коју је одобрење нужно, отпочне радити, без надлежног одобрења, да му се затвори дућан и радња забрани. А ко отвори дућан почем му је затворен, или почне радити занат или радњу, пошто му је забрањена, да плати од пет до двадесет талира и т. д. (< Дакле прво решење је о забрани превентивна мера, а иступна казна долази тек у случају непослушности према решењу о забрани. * * * Судови општински по своме позиву и по својој дужности имају своје обавезе за вршење извесних послова ио правилима о поступку у неспорним делима, а нарочито по изричном пропису чл. 24 ових правила. По овом законском пропису, општински суд је надлежан и позван, да редовно у свакој даној прилици, у случају смрти свога грађанина поднесе ста-

ратељском судији дотичног првостененог суда извештај о његовој смрти и о његовом имовном стању. Како поједини општински судови ово не чине, или ако чине не чине правилно и онако како то битна нотреба и закон захтева, то смо се ми нашли побуђени, да овде упозоримо општинске писаре какав треба да буде извештај, који се шаље старатељском судији. Он мора носити на себи овај вид и ова питања са тачним одговором на иста. I., Име и презиме умрлога. 2., Стање и занимање. 3., Колико је имао година. 4., Које је вероисповеди. 5., Је ли био ожењен, неожењен, удов. 6., Када је умро. 7., Где је стално живео. 8., Име заоставше жене, мужа ако је жена умрла. 9., Име и презиме, године и место живљења и занимање иунолетне деце умрлог, или пунолетне унучади, ако овима нису родитељи живи. 10., Име и презиме малолетне деце умрлога или малолетне унучади, ако им родитељи нису живи, затим да ли имају кога, који је по самом закону дужан, да се о њима стара, а ако немају, које им лице за стараоца треба одредити. II., Име и презиме, године, место пребивања и занимања осталих најближих сродника или тестаменталних наследника као и да ли се наследства примају. 12., Да ли је умрли оставио какво завештање породици — уговор о наследству, поклону или брачни уговор и где се та писмена налазе. 13., Је ли умрли отправљао какво старатељство и где су писмена којим је за старатеља постављен. 14., Ако је био у служби, да ли је званичним новцем руковао и да ли је примао какво год уживање из које јавне касе, или каквог Фонда који је стајао под јаким надзором. 15., Да ли има каквог имања, у чему се оно налази, и шта је учињено за обезбеђење истог. Ето то су захтеви који се траже у сваком даном случају па да радња општ. суда одговара правилности и закону. Општински судови би најбоље учинили да овакве извештаје одштампају, па по указаној потреби на свако питање одговоре попуњавају.

К Л 0 Д Г Е Виктор Иго (СВРШЕТАК) Клод одговори пратећи га. — Господине директоре, вратите ми друга мога. — Немогуће је! — Господине директоре, рече Клод гласом, који би и демона узбудио, ја вас преклињем, вратите ми Албина; видећете, како ћу тада добро радити. Вама је то свеједно — ви сте слободни. Ви не знате, шта значи то имати једнога пријатеља; али ја, ја који имам само четири ћелијска зида, ви можете отићи и вратити се, ви, а ја, ја имам само Албина. Вратите ми га, Албин ме је хранио — ви то добро знате. Неће вас стати никаквих мука, да ми га вратите. Шта би вам сметало, када би у истој ћелији било два човека, који би се звали Клод Ге и Албин? То не би било ништа компликованије но што је сада. Господине директоре, добри господине Д., ја вас преклињем Бозкјим именом! — Можда никада до тада није Клод рекао тамничару толико речи на један пут. Исцрпен оволиким напрезањем, очекивао је. Директор одговори са нестрпељивим погледом : — Немогуће је! То сам ти већ рекао. Гледај, да ми то више не спомињеш. Досађујеш ми. И ако се тада журио, ипак удво.ји кораке. Клод тако^е. Говорећи, заједно су стигли до излазних врата. Осамдесет је и један крадљивац све сшо посматрао и слушао. Клод лако додирну директора по руци: — Али бар да знам, за што сам осуђен на смрт. Кажите ми за што сте одвојили Албина од мене? — Ја сам ти то већ рекао, рече директор. За то.