Policijski glasnik

№0Ј 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

24"?

љубитељи песимизма. У тренутку када су нас путовања бродара упознала са Полинезијом, канибализам је свуда више или мање цветао, али могло се изучавати различите периоде његове еволуције. У извесним архипелазима, практикован је са примитивном бруталношћу; у другима, био је редак случај; гдегде, није ни постојао, али су му се налазили очевидни трагови у језику или религији. Па Новом Зеланду, земља која је суседна Меланезији, на којој су становали људи који се нису бавили земљорадњом и који нису имали друге животиње домаће до пса, антропоФагија се практиковала без икаквих обзира. Ново-зеландска племена, вечито у рату, ишла су на стотину миља у унутрашњост, ратовала једнако у циљу да се дочепају људскога меса и да заробе што више робља, које је у напред било одређено за главно јело на свечаним ручковима, који су давани рођацима и пријатељима, било приликом закљученог мира, или ма каквом другом приликом. Ново-Селанђани су били врло помамни на месо жена и деце. На бојном пољу, они су на комаде секли убијеног и рањеног непријатеља, не чекајући да издахне или да га пре тога сечења умртве. Треба поменути да своје умрле од болести нису никако јели, тим лешинама само су разбијали главе и јели мозак. Тај обичај, ужасан у очима модерних Европљана, изгледао је сасвим прост Ново-Селанђанима. Јести убијене непријатеље, који би — говорили су они — исто радили са њима да су били иобедиоци, изгледало им је сасвим природно. Правни обичаји и религиозне идеје мешале су _се у тај канибализам. Ако је један поглавица био убијен, уобичајено право тражило је да жена покојника дели судбу свога мужа. Њу су предавали победиоцима који су је убијали, затим су лешину добро испекли, ждерали са највећом свечаношћу, под високим надзором свештеника или арики, који су благосиљали јело иојевши први најбоље парче. Лево око било је нарочито омиљено, јер је у њему становала душа — ЛУаШоиа, — и оиај који га је појео удвајао је своје биће. На Новом Зеланду, ралигија је освећивала канибализам, као што чини увек са доминантим наклоностима разних раса; али у основу ново-зеландскога канибализма била је нарочито нужда. Ти островљани, готово без сисара и често гладни, гледали су у људском 'месу највећу посластицу. »Људско месо је нежно као папир«, говорио је путнику Еаг1е-и један поглавица, човек благ и милостив. (Свршиће се).

ОПШТИНСКИ П0010ВИ Постуиање у случају иотрица — илтета — на аољским добрима, код оаштинских судова ио за кону о чувању иољских добара. Од више општинских писара добијамо разна питања, која се односе на судску процедуру у појављеним случајевима штете, које се чини стоком на пољским добрима, даље добијамо и разне случајеве вршења у извиђању и суђењу по овоме закону. Из ових питања, а и вршења ислеђења и суђења, видели смо, да се код разних судова разнолико ради, док међутим процедура свију ових послова јасно је прецизирана специјалним законом о чувању пољских добара. Неки општински судови, чак се на захтеве овога закона и не обзиру, но извиђају и суде ове иступе, ,по глави трећој крив. законика, док су одредбе у овоме закону, самим ступањем у живот »закона о чувању пољских" добара укинуте, и у сваком даном случају сви иступи, који су извршени у смотрењу штета на пољским добрима имају се извиђати и судити по овом специјалном закону. Неки опет општински судови у даним приликама греше у вршењу ислеђења, јер не наређују одмах од стране пољског чувара превентивни преглед на лицу места где је штета учињена, но то чине тек доцније негде чак и после 15—20 дана, што ни у ком случају не сме бити, ако се хоће тачно да поступа по чл. 5 6 и 35 закона о чувању пољских добара. Неки опет општински судови нису на чисто са тиме, да ли су дела ове природе иступно кривична или су природе грађанске. Да би се дошло до једнообразности, и да би се радње општинских судова, у погледу на извиђање и суђење, по овим

предметима довеле у законски склад, како се не би штетили интереси појединаца и интереси општински, а и да би се постигао смер закоиа и сва његова строга наређења, који се налази у томе: да на пољским добрима буде што мање штета, и да би се сви они људи, ко.ји су склони кривицама ове врсте, сузбили у границе законске, ми сматрамо за своју дужност да напоменемо ошптинским судовима и њиховим писарима ово: Иступи ове врсте суде се по закону о чувању пољских добара, а казне се изричу на основу § 5 и 6 овога закона. Никаква места нема суђењу и извиђању иступа ове врсте ио III глави кривичног закона, јер ступањем у живот овога специјалног закона, отпале су све одредбе тамо прописане за ову врсту иступљења. При извиђању у појављеним случајевима има два правца, један је када сам општински пољски чувар, који је стоку у штети нашао и у одбор затворио, а други је када оштећени долази пред суд са својом представк-ом о причињеној му штети. У првом случају општински пољски чувар је по својој званичној дужности, као заклето лице, које ужива иотпуно поверење код власти у смотрењу обављања својих дужности по овом закону. По чл. 35 закона о чувању пољских добара, дужан је извршити преглед и премер простора укупно, каква је штета учињена и то доставити општинском суду. Општински суд га је дужан протоколарно саслушати, а затим одмах позвати оштећеног и сопственика стоке, која је штету учинила, и од оних узети протокодарио реч. Ако се они у смотрењу штете изравнају иред судом или ван суда, онда ће се то њихово изравнање ставити у иротокол, а затим продужити извиђање белешка — само у погледу на чл. 5 и 6 закона о чувању пољских добара, за казнимост онога, чија је-стока ову штету причинила. Ово се увек и у сваком даном случају врши по званичној дужности и пресуде су одмах извршне. Но ако се стране неби изравнале, онда се приступа избору вештака и исти под заклетвом врше вештачење на лицу места, у погледу на материјалну штету оштећеног. Ово се врши одмах, како се развлачењем не би утро траг самој истинској штети, коју је оштећени претрпео. Процедура око овога треба да је што бржа, простија и краћа. По овоме извиђају узима се реч од обеју страна протоколарно и затим се изриче пресуда. У другом случају, када оштећени сам предстаје суду и изјављује да је од стране чије оштећен, општински судови су .дужни одмах га саслушати, затим одмах упутити свога пољског чувара на лице места, ради подношаја извештаја о стању простора учињене штете, и квалиФикације у којој је врсти усева штета учињена, а затим без одуговлачења, тако рећи истог дана, позвати причиниоца штете, узети од њега реч и према исходу стања ствари извршити вештачење, на лицу места, односно процене за материјалну штету и онда донети своју одлуку, пошто и на процену узме реч од обеју страна. Да би се у оваквим ириликама у смотрењу за ова иступна дела, према учиниоцима штете могла применити мера казне, закон је поставио за општ. судове а у чл. 5. и 6. ове обавезе. Општински судови дужни су, сваке год. почетком марта месеца, прописати казие и исте изложити јавно на видно место у онштинској судници а исте и објавити по селским састанцима. Ове казне се одређују по врсти усева и плодова, тако на њиве, ливаде, стрмна жита, баштованлуке и т. д. од 1 метра, колика ће се казна узети, а на кукуруз и остале њему иодобне усеве на струк, на винограде од чокота— гиџе, на дрвеће и младице по баштама и воћњацима од комада. Општински судови за накнаду ових штета надлежни су за су^ење до 200 динара закључно, а када ова циФра пређе онда суде остали надлезкни судови избрани и т. д., но у сваком случају иступ се казни по таблици. Такса за ова дела је два динара у таксеним маркама као и за остала дела иступне природе. Најзад, а да би општ. судови и њихови писари имали пред собом и образац за поступање по овоме закону, ми их упућујемо на изнети Формулар у нашем листу година I бр. 4 страна 27, који је изнео како извиђање, тако и у опште поступање са пресуђењем у овим случајевима. Желели би да општ. судови и општ. писари, а у интересу како општинске касе, тако и у интересу појединаца