Policijski glasnik

БРОЈ 34 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 267

в Боже мој, то не може бити! Ти си сувише млад и слаб, младићу ! (< Сенка разочарања појави се на шегову лицу, а око доби за тим израз очајања. Он се лагано окрете да изађе, за тим се устезаше, и опет ме погледа, па рече гласом, који ме јако трону: »ја немам ни куће ни пријатеља на овоме свету. Ако вам је само могуће примите ме.° Наравно да се то није могло ни замислити, и ја му то рекох што сам могао блажије. После га позвах да седне крај пећи те да се огреје и рекох му: »сад ћеш добити што год за јело. Зацело си гладан?« Он ништа не одговори, није молио ни за шта; па ипак благодарни поглед, што се огледаше у његовим крупним очима био је речитији од најлепше изјаве захвалности. Седе крај пећи, а ја наставих писати. Кад и кад бацах иоглед на њега. Опазио сам, да му је одело и обућа, и ако прљаво и поцепано, било од доброг материјала и добре израде. Ова околност побуђивала је интересовање. Поред тога глас му је био мек и звучан, очи дубоке и меланхоличне, држање отмено — зацело је сироти дечко био у великој невољи. Иробудио је моје саучешће према њему. Међу тим мој ме је посао тако занео, да сам мало по мало сасвим заборавио на дечка. Не знам колико је то трајало, али најзад погледах случајно на њ. Седео је леђима к мени окренут, али ипак главу је тако држао, да сам му могао видети образе и видех — како се низ образе лагано сузе котрљају. »Боже мој ! 1< рекох у себи, „ја сам заборавио, да је сиромах деран мртав гладан.® За тим покушах, да поправим своју непажљивост казавши му: „Ходи амо, младићу. Данас ћеш јести са мном. Данас сам сам". Опет сам спазио његов захвалан поглед, а зрачак радости озари му лице. Код стола стајаше с руком на наслоњачи дотле док ја не седох, тек тада учини и он то. Ја узех нож и виљушку и — гле! спустих их опет на сто, јер дечко тихо шапуташе молитву пред обедом. Множина успомена из завичаја и младости падоше ми на памет, и ја узданух при помисли, колико сам ослабио у религији, како сам лишен њенсг благог мелема за рањену душу, њене утехе и помоћи. У току обеда приметио сам да се млади Виклов — Роберт Виклов звао се — врло добро служи ножем и виљушком и убрусом при јелу; једном речи, опазио сам, да је дечко добро васпитан, с тога дакле да не говоримо о ситницама. Био је просте, отворене природе, што ме је пријатно дирало. Говорили смо по нешто и о њему, и без тешкоћа убрзо сам дознао целу његову историју. Кад спомену да је у Лујизијани рођен и васпитан, још ме пријатније такну, јер и ја сам иеко време тамо живео. Позпавао сам целу обалу Мисисипе, волео сам је па сам се и сада за те крајеве интересовао. Она имена што са његових усана слушах беху ми тако пријатна, да разговор скретах све на њих, те да их све чујем: Батон Руж, Нлакмин, ДуналдФонвиљ, Боне-Каре, Каролтон, Њу-Орлеан, Св. Шарл, а особито сам се радовао да слушам што год о »Р. Е. Лију <с , п Натезу к , „Клипу", „Генералу Китмену« и »Дункану Ф. Кенеју« и другим нознатим лађама. Чинило ми се као да сам опет тамо, кад се ова имена једно за другим спомињаху преда мном. У најкраћим потезима ово је живот младога Виклова: Кад је букнуо рат он је живео са својим оцем и старом тетком у близини Батон Ружа на једном великом и богатом пољском имању, својина њихове породице још од педесет година. Отац се држао Уније. С тога су га на сваком кораку гонили, али он остаде веран својим начелима. Али једне ноћи запалише маскирани неваљци кућу, која изгоре до темеља, и њихова је породица морала побећи, да живот спасе. Потуцали су се из једног места у друго, и тада су имали прилике да се потпуно увере, шта значи сиротиња, гладовање и бриге. Изнурена стара тетка најзад смири се: јад и патња одузеше јој ж,ивот; умрла је на пољу, киша ју је шибала по лицу, громови су грмели над њеном "главом. Наскоро за тим ухватише оца наоружани зликовци, и док је његов син за њ молио и преклињао, зликовци га пред њим обесише. При овим речима дечко ме тужно гледаше и настави причати даље, као онај, којн себи самом говори: »Ако ме не хтедну регрутовати не чини ништа. Наћи ћу већ излаза, да наћи ћу излаза! к Пошто је тако јадно отац свршио, запретише сину, да ће врло

рђаво проћи, ако за двадесет и четири сата не буде оставио тај предео. Он се ноћу довуче до обале, и сакри се у близини једног пристаништа. Лађа »Дункан Ф. Кенер" уђе лагано у пристаниште, он доплива до ње и увуче се у лађу па се сакри на задњем крају. Пре но што свану стиже лађа у главно пристаниште, и он се извуче из ње; ишао је за тим иешице три миље до куће свога стрица у Њу-Орлеану. Сад су за неко време престале његове муке. Али и овај се стриц држао Уније, и одавно је већ дошао до убеђења, да би за њ много боље било, да се уклони с југа. За то он и млади Виклов оставише Њу-Орлеан, и укрцаше се на лађу, па за мало већ бејаху у Њу-Јорку. Одсели су »Астор Хузу <( и млади Виклов за кратко време добро је живео, шеташе по вароши посматрајући разнолике ствари, што њему као јужњаку не беху познаге. Али приближавала се промена оваког живота и то не на добро. Сгриц је био с почетка врло љубазан према њему, сада тек отпоче гунђати и намргођено га погледати, често је био љутит говорећи само о издацима без примања с друге стране, да једва има за једног довољно, а сад да се мора о двојици бринути. За тим — једнога дана нестаде га, не дође на доручак. Дечко се распита о њему у канцеларији хотела, и дознаде, да је његов стриц прошлог вечера платио свој рачун па отнутовао у Бостон, по мишљењу једног чиновника, не знајући ипак поуздано да каже. Дечко дакле остаде сам и без познаника. Није знао шта да почне, али најзад се одлучи, да пронађе стрица. Оде на паробродску станицу и ту се увери, да оно мало новаца што имађаше, није довољно за пут до Бостона, али ипак да тиме може платити подвоз до Њу-Лондона. Тако дакле дође у ово место, ослањајући се на судбину, да ће му пружити средства за продужење путовања. Лутао је три дана и три ноћи по улицама њу-лондонским, добијајаћи по где где по који залогај и гутљај из сажаљења. За тим напусти свој план, храброст и нада оставише га. Кад би га сада регрутовали, нико не би могао бити захвалнији од њега; и ако не би било могуће као војника, оно бар за добошара ои би, тако радо вршио најтеже послове, а при том би тако захвалан био!" То је, у главном, историја младога Виклова, онако како ју је он испричао. Ја му рекох: »Младићу, сад си ме^у пријатељима, с тога немој очајавати!" Како му се очи засијаше. Ја позвах к себи наредника Џона Рејбурна — он је био из ХартФорда, и сада још живи тамо, можда га познајете и рекох му: »Рејбурне, одведите овога младића музикантима, рекрутовао сам га за добошара. Имајте га на уму, и пазите да добро с њим поступају." Наравно да је сад престало опшгење команданта са добошарем, али сироти напуштени дечко задобио је потпуно моје саучешће. Надао сам се, да ћу га убрзо видети весела и задовољна. Али друкчије се десило. Дан за даном пролазио је, а његово се располоЈкење ни у чему не мењаше. Није се ни с ким спријатељио, увек је био расејан, заминшен, изглед лица увек тужан. Једнога јутра замолио ме је Реј.бурн за допуштење да ми нешто приватно исприча. Рече ми: »немојте ми узети за зло, али музиканти су тадго незадовољни, да се најзад мора говорити." »За што? Шта је било?® »Тиче се дечка Виклова! Музиканти су тако огорчени на њега, да вам то чак не могу представити! »Даље, даље! Шта је то он учинио? к »Моли се Богу:« »Моли се Богу?« »Да, музичари немају ни једног тренутка мира од његових молитава. То му је прво у јутру, то исто чини по подне и ноћу. Да, и ноћу, и то баш љути друге. Не могу да спавају. Уста му само мељу молитве. Прво почиње с капелииком и моли се за њ, за тим за штаптрубача, па за бубњара и тако даље за све музиканте; баш је немогућно издржати. Они се бацају чизмама на њ, да би га ућуткали, алп то нишга не помаже, помрчина је. Сем тога он се не моли стојећи, већ клечи иза бубња, и тако не чини нпшта, што иада киша од чизама, он то прима као да је пљескање због одобравања. Они внчу: »Престани! — Умукни! — Удрите га! — Вуци се! с< и том. слично. Али на што све то. Не помаже ништа, баш ништа. Он се на то не осврће." —