Policijski glasnik

ВРОЈ 38 ИОЛИЦИЈСКП ГЛАСНИК 293

које ни мало није било неумесно јер оно што се тада међу нама одиграло у оној соби личило је више на међусобно клање двеју дивл>их животиња, које су једва дочекале да се сусретну, но на љубавни акт између љубавника који су се нашли на само и у сигурности. — Ко није стајао у интимним односима са хистеричном женом, тај не може да престави себи ону огромност раздражења и натприродру снагу које овакву жену у љубавној екстази спопадају и колико ово на човека иоле ватреније природе може да упливише. Усљед њене, по мене неприродне, страсности нађох се наједаред у некој пасивности која стаде у мени будити неку врсту тајне љутње која се, удружена са оним страховитим болом којег ми њеио пламтеће око причињаваше, као и са све већма растећом пожудном страшћу претвори у неки чудновати осећај слаткострасне жудње за осветом; осећај који ми до тада беше потпуно непознат. Испочетка сам држао да је то нервозни осећај којег КраФт-Ебинг назива »Садизам,« али после дубљег размишљања уверих се да није тако, јер по КраФт-Ебинговој деФиницији Садизам »употребљујући силу проузрокује бол" а то код мене није био случај, јер ма да је са мном био овладао неки нагон за осветом ипак се овај није испољавао у жељи да причини какав физички бол, рецимо: гребањем, уједањем, дављењем и тако даље, но просто у томе да је оборим, стегнем у загрљај па да је не пустим док душа у мени траје. Са мном је дакле била овладала јарост која се је испољавала у жељи за вршењем тако рећи непрекчдног полног додира; осећај освете идентиФицирао се овде са уживањем које се при вршењу полног додира осећа, дочим уживање код Садизма лежи у самом акту кињења, то јест у причињавању бола. — Овај осећај имао је нечег заједничког са осећајем који спопада поједине људе када на улици спазе лепу жену,. која својом тоалетом као и целим држањем изазивачки обраћа пажњу мимопролазећих на своје лепо развијено тело, дочим јој на лицу лебди хладни презриви осмејак који као да вели: »Гледајте како сам лепа и згодна, али то није за вас; ја сам поштена жена. <( — Код многих људи оваква жена буди страсну, пуну љутње жељу за обљубом, али не ради уживања но једино зато да дотичну жену тиме понизе и осрамоте, то јест да јој тиме покажу како и она нема човеку шта више да пружи од најобичније женске, Овај осећај, Елзини плахи пољупци и дахћуће дисање; њезини врели прсти које ми она, завукавши ми обе руке у недра, беше зарила у гола плећа не осврћући се на то што јој моја крута кошуља засецаше руке, све то учини те стадох губити и последњу искру присебности. Прикупивши сву своју снагу покушах да се извијем из њезиног грчевитог загрљаја, али ме она не пушташе. И тако у гом плаховигом бесвесном јогунлуку скотрљасмо се обоје са соФе на иод, који срећом беше покривен медвеђом кожом. У овом паду ударих главом о ногу стола који стајаше пред софом , тако јако, да од бола одјекнух. Шта је после наступило не бих вам умео рећи и кад бих хтео; читавих два сата бејах потпуно потчињен упливу ове жене, па онда на једаред спопаде ме таква немоћ да као мртав клонух и после неколико минути заспах у пркос пољубаца којима ме она још једнако обасипаше по лицу, грудима и рукама. Ко зна докле бих овако спавао да ме неки сињи терет који ми груди притискиваше и дисање задржаваше, не натера да се пробудим. Са главом на мојим грудима спавала је Елза мирно као у својој постељи. Извукавши се лагано испод ње и положнвши јој главу на јастуче, које се у оној прилици било скотрљало са со®е на под. стадох гледати око себе. Недалеко од наших ногу лежаху две претурене столице; сто, одгурнут са свог првобитног места стајаше попречке на сред собе а испод њега лежаху испрегурано: моје одело, кошуља, и Елизина спаваћа хаљина. Мирно са осмејком на њеном ружичастом детињем лицу и са лако положеном руком на левој дојци, лежала је Елза поред мене. Кошуља, на којој је ружичаста свиЛена трака провучена кроз вез на грудима, била прекинута, беше се сва згужвана скупила око паса остављајући наго бело тело да се купа у светлости која продирући кроз завесе падаше на. исто. И нехотице стадох упоређивати ово мирно у Свој својој лепоти почивајуће створење са оном Фуријом која читава два часа одржаваше у мени буктећи огањ страсти, сисајући ми притом као вампир животни сок... Колико ватре и разуздане страсти тињаше у овом дивном сада тако мирном створу...

Велики швардцвалдски часовник који висаше на зиду стаде откуцавати и његови троми и храпави звуци тргоше ме из мојих сањарија. Погледавши на њ видех да је дванаести час, и сада се тек сетих да је крајње време за Елзу да иде у своју собу. Скочивши брзо и обукавши се на двоје на троје пробудих и њу ударивши је лако руком по образу. Она се трже из сна, подиже се на један лакат на стаде буновно гледати око себе као да не може да се разазна. И нехотице се морадох наемејати овом њеном зачуђено-питајућем погледу којим је посматрала вашар по соби и своју голотињу. Чувши моје смејање примети она да није сама у соби и тек сада јој ваљада паде на ум гата се све овде догодило. „Боже мој, та то је страшно« узвикну она па онда седе, скупи колена па стаде једном руком вући кошуљу преко колена а другом преко груди, не би ли тако иокрила своју голотињу. »Обуци се, драгана, дванаест је прошло,« опоменух је ја. Она погледа хаљину која лежаше испод стола а ван њезиног домашаја, па рече умиљатим, молећим гласом: »Ах, молим те иди напоље.« »Зашто?« запитах је готово изненађен »Хтела бих да се обучем.« Погледах је да видим да ли се шали. Ова стидљивост сада после свега што се међу нама одиграло, изгледала ми је у најмању руку чудновата. „Па лепо, устани. Ако хоћеш да ти будем собарица." „Не, не. Иди... Иди у споредну собу... Иди... буди добар. с< Иокуних моје ствари па одох у споредну собу по чијем намештају познадох да је спаваћа соба Гринвалда. Умих се хладном водом, нађох у једном маленом сребрном сандучићу које стајаше на сточићу за тоалету, дугме за мој оковратник, па се онда потпуно обукох и дотерах у ред. (Наотавиће се).

ЗЛ.0ЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА 68 II. Тешко би било тачно означитв узроке, услед којих се у растројеној глави Катарине Ивановне зачела мисао и том необјашњивом помену. Одиста на тај помен утрошено је близу десет рубаља, од преко двадесет, које Раскољњиков сам даде о сахрани Мармеладова. Може бити да је Катарина Ивановна сматрала за своју дужност према покојнику, да успомену на њ пошгује »како је у реду, <( те да сви укућани, а нарочито Амалија Ивановна, сазнају, како покојник не само што није био гори од њих него може бити још и много бољи, к и како нико од њих нема права да због њега »диже нос. <( Можда је овде више од свега имала утицаја она особита ионоситост си■ротих и убогих, услед које, поред неких друштвених прописа, обвезни за све и свакога у нашем животу, многи сиромаси упињу се из све снаге и упропашћују и последњу скуиаторену пару, само да не буду »гори од осталих,® и да их »не осуђују" некако ти остали. Врло је веровати и томе, да је Катарина Ивановна зажелела да баш сад у овој прилици, баш у овом часу, када је, изгледа, остављееа од свих на свету, да, дакле покаже свима тим »ништавним и рђавим становницима куће, <( да она не само што »уме да живи и уме да прима, а него да није ни била васпитавана за такву срећу и судбину, него да је васпитана »у племенитој, може се рећи чак аристократској једној пуковниковој кући, <( и да се није ни спремала за то, да сама чисти собу и ноћу да иере дечје крпице. Ти иароксизми поноса и таштине наилазе каткад и на најсиромашније и најзабаченије и заборављене људе, а, каткад, се преобраћају код њих у раздражљиву и незадржану потребу. Поврх тога не беше Катарина Ивановна ни од оних утучених; њу је могућно сасвим убити околеостима, али не и утуКи морално, тј. вољу јој застрашити и покорити себи. Поврх тога Соњечка је врло умесно казала, да јој се ум збуњује. Умесније и истинитије што од тога доиста није се могло ни казати, али доиста, у потоње време, целе године, њена бедна глава беше сувише намучена, а да ве би делимице била по-