Policijski glasnik

БРОЈ 39. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 8. ОКТОБРА 1900. ГОДИНА 1Т. ООО 090 С^О (^ОО Оур О ј ОО 020 С.ОО ООО С.ОО С^>Р С.ОО С<?Р С*РО С^ОО С/УР С.ОО сг/д С.ОО 0 *00 О ј ОП О ј СП с.ОО С м ОО ООО ООО С/У^ОС>0 СУСО ООО (У?Р ООО С.ОО (^ОО С/УР 090 С^ОО <^ОР С«ОР С.ОО ООО (^ОО ОбО 0*00 с<оо осо ООО С/У> 00*Р

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ 2 >С~- 0>0 ОРО О&О 0>0 О>Р ОУ С/УД С/>0 С/УО С«00 С^О СХ?Р С^О ОРО ОУО 060 ОС^ руг ОУО 0>0 0>0 С.ОО РУО ООО Оро СОО ОУО ОРО ООО ООО С»РО ОУО ООО С*ОР ООо 0?0 0?0 ООО ООО 0?0 0?0 ООО С/9Р с^о с«оо с*оо ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГДАСНИК" 1 излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Веограду »КраАои трг« до Уираве града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је воћ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима- и осталим званичницима у оиште годишље 12, полугодишње 6 динара. 1'остионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годнну. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не нродају се. Рукописи не враћају се. ООО ОУЗ ООС С^ 0>0 090 ССГ> ого ООО СОО 0?0 05"0 ОУ О&с оу; оуг рсл <^сг. ру: ОУО 0?0090 ОУД_0&0 .090..090 0?0 090,0001.000 ОуО оро ОУ с>оо оуро?о ОРООРО о?о ОУ ОУР сдо с/?о р?о о?о о?о о?о о?о

САС1УШАВАЊЕ (наставак) Све те и безбројне друге појаве могу у излагањима сведока бити од пресудне важности и могу се поткрасти најгрубље грешке, ако се излагање истих узме просто и памоћу дотичних закључака не испита њин постанак. У овом правцу не тиче се ствар никако само таквих случајева, у којима се н. пр. човек у оделу отворене боје, виђен ноћу, описује као крупна прилика, докле је то био само дечак — таквим погрешним закључцима могу се читаве појаве погрешно схватити, јер од једног погрешно схваћеног чулног опажања зависе читави низови предотава. Констатовање, где је грешка, т. ј. како је опалсање постало погрешио, није увек тако лако, јер се увек не мож.е објаснити само преламањем светлости, ирадиацијом и т. д.; по неки пут је физичка појава прилично компликована. Н. пр. ми гнамо, да нам се предмети, које одједаред угледамо ноћу, нарочито у мутним, магловитим ноћима, чине неизмерно увећани. Та појава траје сразмерно дуго. Рецимо да ја у магловитој ноћи угледам одједаред пред собом у близини коња, чије ми се контуре услед мугне атмосФере чине сасвим нејасне. Ја већ знам из искуства, да су предмети, који се појављују с нејасним контурама, по правилу обично веома удаљени. Ја знам даље. да предмети, који су веома удаљени, изгледају много мањи; према томе ја морам сматрати, да коњ, који ми уз пркос уображене даљине још изгледа у природној величини, мора бити огромних облика. Дакле ток је мисли овакав: Ја видим коња нејасно, према томе веома је удаљен; у даљини је природне величине, а како ли огроман мора бити, кад би ми пришао ближе! Само се по себи разуме да се ти закључци не дешавају ни лагано ни свесно; они се догађају муњевитом брзином и без премишљања, не утичући на сигурност моментаног суђења. Услед тога настају велике тешкоће, кад хоћемо да откријемо појаву и учињене грешке. Кад посматрач сам нађе у догађају неку необјашњиву празнину, онда му ствар постане тајанствена, јер му је нејасна, а тајанственост у саслушавању сведока игра доста пута велику улогу. Према томе кад ја видим — наравно под околностима које иначе нису сасвим пријатне — коња где јури а не чујем бахат копита, кад видим како се креће дрвеће, а не осећам да има ветра. или кад сретнем човека на месечини без сенке, онда ми је све то тајанствено, јер у логичном току ствари нешто недостаје; а каква дејства има то на физичко стање неког човека, кад му се нешто учини тајанствено, познато нам је врло добро ; од оног тренутка, кад се неком нешто учини тајанствено, није више поуздано ни једно једино опажање, шта више, сумњиво је, да ли је истинито оно, што он вели да је доживео пре но што му се нешто учинило тајанствено. Услед тога и бива, да је мало људи, који хоће да признају, да им је нешто било тајанетвено — а можда они то и не знају. С тога је у толико потребније да се разбистри цео ток закључивања, јер се само тако може доћи на онај моменат кад се нешто учинило тајанствено и тиме доћи до извора грешака. Исто тако важан извор грешака је адирање или дељење посматрања. На име то се дешава онда, кад се ствар тиче суђења покрета. Свима нама познате су оне заблуде, којима смо изложени, кад се тиче питан>а, ко се покреће. Ми доста пута

не знамо, да ли се крећу железничка кола, у којима се налазимо, или кола која се налазе на оближњем колосеку; или, кад дуго с моста гледамо у воду која тече, изгеда нам као да мост плови низ реку. То долази услед тога, што ми можемо пресудити да се нека тачка креће само онда, ако је посматрамо у односу тачке, која лежи у миру. Друкчије стоји ствар. кад неки покрет хоћемо да разложимо. Доста пута доживели смо, да сведок не зна казати, да ли је окривљени повређеном пивску чашу бацио на главу или га њоме ударио не испуштајући је из руке, и често један део сведока тврди овако, а други део онако. У таквим случајевима није морао лагати ни један део. А ево зашто. Нама је потребно прилично дуго време, докле неко оптичко опажање утврдимо. У нашем примеру сведоци су видели како је ппвска чаша дигнута, а за тим како је пала на главу повређенога, алн све оно што је изме^у тога било није ни било у представи, јер је и сувише кратко трајало, а да би могло оставити посебан утисак. Та празнина попуни се закључцима, а како ће појединац створити те закључке, то је ствар његове индивидуалности или тренутног стања. По свој прилици та ће се празнина попунити већином оном представом, коју је сведок имао у почетку опажања. Кад је окривљени чашу дигао, један део сведока је помислио: „сад ће га луиити^ ; а други део је помислио; »сад ће бацити чашу на њ а ; и кад је онај добио чашу по глави, сваки је сведок допунио чулима иеопажени догађај онако, како га је раније замислио. Та околност, што ми, као што раније споменусмо, сразмерно лагано гледамо, за нас је у опште од врло велике важности, и у томе нас најбоље могу поучити моментне ФотограФије. Н. пр. кад видимо моментну ФотограФију коња у галопу, рећи ћемо, да коњ тако не изгледа ни у каквом моменту галопирања. То долази отуда, што је ФотограФија ухватила један моменат кратког трајања тако, како ми оком не можемо ухватити. Ми дакле несвесно схваћамо оком читав низ облика, који један за другим брзо следују и те моментне слике, што никако и не долазе до свести, сједињујемо у једну једину слику, која као таква у ствари није ни постојала. Ту слику што није никад ни постојала узалудно тражимо на моментној ФотограФији, која тада не може да одговара ономе што смо ми видели и схватили. Преведена у нашу праксу, та појава значи ово: појава која се врло брзо одиграва, састоји се из момената а, ћ, с, с1, е, 1', §, ћ, 1, к, 1, т, које човечје око не може да схвати као посебне баш због њихне брзине. Према томе ће поједини посматрач извесан број тих момената сјединити у једну целокупну слику. Али слике, које тако постају, биће врло различне, једно с тога што поједини посматрачи могу у састављању слика случајно различито почети, а друго с тога, што брз посматрач већ из неколико момената ствара целокупну слику, докле код лаганог посматрача већи броЈ момената представља целокупну слику. У првом дакле случају целокунне слике из горњих момената би се групирале: код првог посматрача: аћс — <1еС — к1т; код другог посматрача, који би само после мало краћег времена погледао, групирале би се целокупне слике из момената: ћсс! — еГ§- — 1пк. У другом случају (кад посматрач има дар брзог посматрања) брзи посматрач, који већ у два момента прави слику,