Policijski glasnik

ГОДИНА V. "

БРОЈ 5.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 18. ФЕБРУАРА 1901.

о ро с<?0 с^о ооо с^о с^о ооо ооо рро с .00 ооо с.оо ооо ооо ооо с<ро ооо ооо ООО ООО ооо С 'јоо ооо ооо ооо ојсп с.оо ооо ооо сло с«оо ооо с>оо ооо сло ооо ооо о?о оо о озо ооо ооо боо ооо ооо с«ро с* &* 0 ооо &&*Р

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ :ј ОО ооо ооо О ј ОГ > С ј ОУ О ј СП с/ао оур ооо осо ■гЈоо су ?о ооо с <&о ое о ууо »у о<уз ооо ооо о оо од>о ооо одо ооо о<?о огуо ооо роо ооо"ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо о<?о ооо ооо ооо ооо осо ооо ооо оро ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК* излази једанпут недељно. Ио иотреби биће ванредннх Оројева. Иретнлата се шаље уредништву у Веограду Краљев трг" до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћеиих скупљача или на пошти. Дена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичиидима, општинским нисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника* не продају се. Рукописи не враћају се. оу? ООО ОСО ОСО ооо ОбО ООО О сг) ООО ООО ООО ООО ООО С/>Р ОСО ООО с/уо ОбС ООО ООО ОУ (УУГ ООО С/>0 ООР ОУ ОбО ООТ ОбС ОУГ оос 1УЈО ооо ОО? СУ5Р <УЈО О^ ООО ООО оро ООО ООО 090 О<90 ООО ООО ОјСЛ ооо ооо

КРБНИ ТРАГОБИ (нАСТАВАк) (5) 5. Отисци паиидарних линија Од особите и врло велике важности су напослетку извесне крвне мрље, које су постале тако, што је отиснута нека крвава рука, поједини крвави прсти или извесни делови босе стопале. Бацимо ли само један поглед на јагодице од прстију видећемо оне чудновате сређене Фине линијице на кожи, које су извесно сваком пале у очи, али о чијем се постанку и значају ништа ноуздано не зна. Да ове линије код сваког човека друкчије иду, знало . се одавно, као и да се код једног и истог човека у току година могу у неколико изменити, нарочито ако би на прстима било каквих бољетица, ожиљака и т. д. Хииези су још од прастарих времена употребљавали те линије ради идентиФиковања криваца, а сер Виљем Хершел је приликом своје управе у Индији служио се тиме у саобраћају с урођеницима у место потписа; још и сад се у индијској војсци узимају од војника отисци јагодица и чувају. Ову стару мисао узео је Енглез Дуглас Гелтон и трудним посматрањима и састављањима створио је систем, који ће употребити ради констатовања идентичности криваца. Ствар је доста важна и занимљива, тако да ааолужује да се с њом упознамо. С тога ћемо овде донетн извод из расправе, коју је написао Дуглас Гелтон у »XIX Сеп(;игу-у <! - Он пре свега описује линије на врху прста, дакле на ја.годици, где линије иду већином паралелно с прсгом, докле линије на средњем чланку иду попречно. (У осталом прве се налазе, као што ћемо се уверити једним погледом на руку, и на длаиу одмах испод прстију). Прелаз између ових екстремних Форми, јако искривљених линија на јагодици и паралелних на чланку састоји се већином из једног система затворених кривина, чије се поље завршава с једпе стране најдоњом кривом линијом, а с друге најгорњом правом линијом. За нас је сад главна топограФија тог поља. На први поглед изгледа да је то неразмршљиви лавиринат, али ће нам оријентисање ускоро испасти за руком. Излазну тачку за то одмах ћемо наћи. Граничне линије, најдоња крива и најгорња права, које су донекле ишле једна уз другу, разилазе се, дакле чине угао; ио правилу њега једна попречна линија чиии троуглом, у чијој се средини уздиже једна мала изолована узвишица. Овај троугао, који може свак лако видети на својим прстима, чини изврсну излазну тачку за иаше оријеитисање. Већином постоје два таква троугла, по један на свакој страни прста. Између њих се може замислитп права линија, која би та два троугла везивала. На средини те линије подигла би се усправна, а то је осовина Фигуре. Па и ако би само једна страна имала троугао, по правилу се може наћи осовина и од ње ће се повући положај сваке значајније тачке средишног поља. Цртеж тога средишног поља може бити двојак, он се може свести на систем спирала или трака. Према то ме ми смо дакле ону велику разноликост у цртежима прстију поделили понајпре на три главне класе; код једне прелаз из правих линија у кривб неирекидан је, дакле нема међупоља; обе друге класе имају га и опо је испуњено спиралама или тракама. За тим свака ова класа даје пам два пододељења, од којих једно показује симетричну осовину, која иде од врха кажипута до корена малог прста,

докле оно друго одељење обухвата цртеже с друкчије повученом осовином и без осовине. На такав начин долази Гелтон до поделе у шест група, које је лако једну од друге разликовати и од којих свака добија један редни број: I и II за цртеже без међупоља, III и IV за оне са спиралним линијама, напослетку V и VI за оне с тракама. Сваки прст истрагом добије по један од тих бројева, а кад се на свих десет прстију неког човека у извесиом реду напишу последњи бројеви, добија се један символ, која је изврсна основа за класиФиковање, који довољно карактерише руке многих индивидуа. Руке, које показују један и исти бројни символ, дакле које припадају истој класи, могу се познати још куд и камо лакше. Кад испитујемо цртеже на руци послужићемо се увеличавајућим стаклом. Тако ћемо наићи на све могуће појединости, које ћемо брижљиво прибележити; час је једна линија на једном месту прекинута, час се нека линија дели у две гране, час се две сједињују у једну и праве брежуљасту косу. Све те значајније тачке дају нам изврсно средство, да можемо разликовати слике, које припадају једној истој класи или да би могли доказати идеитичност двају отисака истог ирста, која су у различито време узети. Овим смо дошли на главну тачку у целом питању: ови чудновати цртежи, који се већ на три месеца после рођења појављују на телу и ншчезавају после смрти тек кад се леш коначно распадне, задржавају целог живота свој лик потпуно непромењен ни у најмањим ситницама. Погледајмо н. пр. само отиске десног кажипута сер Виљема Хершела, од којих је један из годиие 1860, а други из 1888; ма да је последња слика мало шира и ма да су се линије услед старости мало испрале, ипак на први поглед искрсава идентичност обеју, и подробнија истрага показује, да су све појединости слике од 1860 остале још непромењене на слици од 1888. Тако исто Гелтон је узео отиске прстију осам лица у већим размацима времена и упоредио их, па прибележио свега 296 особитих тачака, које су се на првим отисцима могле видети и које су се с једним јединим изузетком и на доцнијима налазиле. Према томе не треба сумњати ни најмање у трајашност ових Фигура, чије се размере до душе с временом могу мало да измене, али чији карактер ипак остаје исти. Па ипак није то тако лака ствар испитивати те цртеже Пре свзга потребно је, да се од њих начине добри и верни отисци, који се могу сачувати и с другима упоређивати, укратко, који су бољи за истрагу него сам асив прст. Ради прављења тих отисака, који морају бити што је могућно вернији, оштрији и без празнина, даје нам Гелгон две методе. II. пр. ваља нам узети једно стаклено окно или металну плочу и на пламену их нагарити чађу. а за тим прст притиснути на исту; на местима, која додирну испуичења кожне површине, скинуће се чађ и тако ће се добити слика, која ће се Фирнајзом сачувати од кварења. Други метод састоји се у томе, што се по металној плочи развуче што је више могућно штампарска Фарба, па онда се на њу притисне ирст, а за тим пренесе на лист хартије; боја прионе на сва испупчења а ова је пренесу на хартију. Не треба сметнути с ума, да у овом олучају црне линије означују испупчења, а у другом с чађу удубљења, дакле та два отиска односе се један према другом као ФотограФски негатив и позитив. Последњи метод је свакако најпростији и бољи је чак иего и рељефни отисак у гипсу.