Policijski glasnik

БРОЈ 7 и 8

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

** 51

преко министра Финансије достављају правобранитељу правитељственом на одговор или потребно изјасњење. Ово је наређено у тој намери, да би полициске власти при опроводу ових тужби у исто време од своје стране могле дати тачне извештаје о парниченом предмету, и послати или означити и доказе за одбрану, ако каквих има, како би правитељствени правобранитељ према томе могао јаче бранити права државна или општинска према тужби и тражењу тужитеља. А, да би ово наређе о достављању тужби одговорило намењеној цељи, налазим за потребно да од моје стране ставим у дужност свима полициским окружним властима ово: 1, У свима парницама, које би подигли било поједини стаповници, било општине противу правитељства о каквом простору опште народне шуме и под њом стојеће земље, кад ми дотична власт полицис. по наредби судској буде шиљала тужбу о таквој парници ради предаје правитељственом правобраггатељу на одговор, нека у исто време од своје стране пошље и тачан извештај о границама и простору опарничене шуме и земље, а где је нужно и план; Да назначи, колико је стара шума у томе простору; да ли тај простор припада каквој велико опште-народној планини као њен део и огранак, или се засебно сматра као опште-народна шума и земља; је ли ко год тај простор држао и уживао у појединости или цео, и ако је, од кад до кад и како ; стоје ли и у колико иаводи тужитељеви у тужби, којима он своје право доказује и чиме се од стране правитељства у одбрани противно доказивати може т. ј. да ли сведоцима и којима по имену, или каквом јавном или приватном ис.правом, коју у исто време има извештају своме приложити или означити, где се налази, ако је сама полиц. власт прибавити не може. Овако исто треба поступати. 2, У свима парницама које би иоједини повели иротиву општина или општине противу појединих о земљама и шумама, које за општинске сматрају. А осим тога, ако би заступници општине тужитељу право признали, или не би хтели одредити пуномоћнике за брањење општинског права, а међу тим би власт полицијска имала уверења, да је опарничена земља или шума општинска, она ће објаснити општини у целом њеном збору, да треба право општинско бранити па ако и преко тога цео збор призна тужитељу право ма из којих основа, власт Ке полицијска при спроводу тужбе и осталога и то написмено закључење збора о признању тужитељевог права послати ми са изјављеним својим мишљењем о томе. А ако се општина, било у почетку било у течају парнице, са тужитељем поравиа, полициска ће власт при спроводу тога норавњења такође изложити своје мишљење: је ли то поравњење према стању ствари корисно за општину ? 3, У парницама појединих противу правитељства о државном имању, или каквоме праву, подигнутим, кад власт полицијска по наредби судској буде ми подносила тужбу ради предаје правобранитељу правитељствеиом на одговор, нека по смислу тачке под 1. овог расписа тачно изложи стање опарниченог предмета и све доказе, којима се право и интерес државни бранити може. Исто тако кад би се од стране правитељства требала да подигне парница противу приватнога, због имања или каквог права, полициска ће власт, која непосредно тим имањем или иравом државним рукује, кад ми буде предлог чинила за вођење иарнице изложити и поуздано означити стање опарниченог предмета и нослати и све доказе писмене, ако их има, и сведоке именовати. 4, При спроводу наредба судских за правобранитеља правитељственог о стецишту над масама умрлих грађана, који немају законом опредељених познатих насљедника, полициска ће власт сазнати и назначити: има ли насљедника но тестаменту усменом или нисменом, је ли имање од веће вредности и остало, што би било од значаја и утицаја за брањење права. А№ 4.921. 23. јула 1.870 год. у Београду

МИНИСГАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛ& П№ 2.073 24 марта 1866 год. У Београду Свима нача<лничествима, управите^љству в. Београда Неке полицајне влаоти, достављајући министру унутрашњих дела, како се догађа, да притежатељи кућа траже од њих, да се стане на пут исељаванлг кирајџија из њиних кућа, докле им кирију не плате, -— тражиле су упуство, како им се према смислу § 686 грађанског законика, где је казано, да унешене ствари од кирајџије у кућу, јемствују господару за неплаћену кирију, ваља управљати, т. ј. да ли ће полицајне власти само заказати кирајџији, да ствари не сме носити, докле се са господаром не намири, или ће иначе и како у овоме поступати. Поводом овога министар унутрашњих дела нашао је за потребно објаснити, да полицајне власти према смислу § 686 грађ. законика, кад притежатељи кућа траже од њих иомоћ против кирајџија за кирију, могу толико у тој ствари наређивати, што ће од ствари, унешених у закупљено добро, толико забранити, колико по процени може бити довољно за осигурање неплаћене кирије, према наређењу § 404 грађанског судског ноступка ; али и то од оних ствари, које се по § има 380 и 471 поступка могу за извршење пресуде узети; и у том наравно оамо случају, ако кирајџија не да нужно јемство, које је §-ом 390 грађ. поступка прописано. Саопштавајући ово началничеству, министар унутрашњих дела препоручује му, да оно у смислу овога објашњења поступа у случајима, кад му се господар куће обрати иротив свога кирајџије за неплаћену кирију, имајући у исто време и подручне му власти упутити, да се и оне по томе у иотим приликама управљају.

МИНИСТАРСТВО »НУТРАШЊИХ ДЕЛА ГШ 5053 19 маја 1887 год. у Београду Нача^ни^у среза рамс^ог Расматрајући акта по жалбама против пресуда у истунним делима, мннистар је увидео: да је употреба заклетве код сведока у тим делима напуштена скоро код свију власти чак и онда, кад сведоци и на самом суочењу супротно исказују. Врло је вероватно да су власти могле занемарити примену клетве из претпоставке да су иступна дела маловажна па као таква да не морају проћи кроз све Форме по којима се пречишћавају основи и докази за осуду. Истина да су казне по иступним делима у сравнењу са онима за злочина и преступна дела далеко мање опет правда захтева да се нико не осуди ни на какву, ма како малу казну ако је доиста није заслужио. Са друге стране, казне које прате иступна дела, одузимајући или слободу, или имовину и имајући дејство чак и на политичка права осуђених, нису тако маловажна, да би се један известан и јасан пропис, који о заклетви говори, смео нренебрегнути. Таква ирактика осим повреде закона кад је у тој тачци у потпуној важности, има за последицу још и то: да и добри сведоци приступају дужности сведочењу са мало размишљања и озбиљности, а да се и не помињу они који су напред решени да ствар ма из каквога интереса друкчије иреставе но што је она у истини уверени да их зато никаква одговорност не чека пошто ова као што је познато наступа тек по положеној клетви. Из ових разлога, а услед иитања једног начелства министар унутрашњих дела обраћа пажњу свима полицијским властима нашто: да одредбе § 35 полицијске уредбе о заклетви ири иступним делима нису укинуте, и по томе да се оно саобразно одредбама § 113 крив. поступка која говоре у Форми заклетве, имају захтевати од сведока и вештака и у иступним делима. Упут овај, основан на првом одељку § 18-Фа наведене уредбе нека иачелсгво одмах саопшти и полицијским и општинским властима, ради њиховог управљања. —