Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9

Овим се замењује распис министра унутрашњих дела од 26 септембра 1888 године Н№ 12.494.

Свима огфуЈ^ним началствима и управама града Београда и Ниша. Расматрајући радње полицијских власти именованих у § § 3 и 4 а, нолиц. уредбе, као надлежних за извиђање и суђење иступних дела, изложених у Ш-ој части казнителног закона, и њихове пресуде, приметио сам у много прилика, да су те пресуде изрицане без икаква обзира на дух и намеру закона, по коме примена и мера казне, мора одговарати величини учињене, кривице, лицу које је исту учинило, начину на који је она учињена, побудама које су кривца руководиле и околностима под којима је кривица учињена, већ су казне досуђиване тако, како не одговарају ни величини кривице, ни дотадањем владању обвињенога, ни околностима, које би, правилно оцењене биле меродавне за величину казне. Било је случајева, да је кривац и за прву кривицу и без обзира на остале околности, које треба извидети и утврдити осуђиван на највећу меру казне, ма да тога не би могло бити , да је све што треба нравилно извиђено, утврђено и оцењено при одређивању казне. Исто тако било је случајева да казна затвора није осуђеноме, замењивана новчаном казном, и ако је он то по §-у 318 крив. зак. заслужио, или ако му је казна замењена новцем, та је замена учињена највећом мером новчане казне предвиђене §-ом 316 крив. закона. Кривичним законом, а на име § §-има 311 и 313 одређена је најмања и највећа мера казне затвора и новчане. И ма да је властима остављено, да се у даном случају крећу између ове најмање и највеће мере законом одређене казне, ипак та оцена казне и њена примена, не може и не сме бити произвољна, без обзира на све прилике и околности лица и учињенога дела, јер са таквим примењивањем казне промаша се цељ и дух закона, који утврдивши најмању и највећу меру казне за иступе, утврдио је исту с тога, да се у тим границама примењује казна, која се у извесној кривици, према извесном лицу и под извесним околностима, показала као праведна, заслужена и целисходна, ношто намера законодавца у одређивању најмање и највеће мере казне, не може бити друга, него да казна буде сразмерна величини учињене кривице, а не произвољна како која власт хоће. Да би та оцена могла бити правилна и мера казне била изречена у духу закона, потребно је не само утврдити, да је казниво дело учињено, и да је оно према обвињеноме доказано, него и у пресуди исцрпно изложити, утврдити и оценити све околности и побуде учињенога дела, па према томе и казну одмерити и изрећи. Све ово јасно се види и из § 38 полиц. уредбе. Тим законским прописом изреком је утврђено, да се казна може и повећати и умањити, према околностима које кривца оптерећавају или олакшавају. Уједно су тим законским прописом побројане све околности које казну отежавају, као и оне које је олакшавају. Кривац који је до учињеног дела, био свагда доброг владања, или ако је малолетан, изазван или наговорен и т. д. не може по закону бити осуђен истом мером казне, којом и онај, коме то није прва кривица, ко се на то из раније спремао, који је пре за подобна дела кажњен и т. д. Полицијске власти, према овоме, дужне су да прикупе и у побудама иресуде изнесу, све околности и отежавајуће и олакшавајуће, да их оцене и према њима да донесу пресуду у границама, које је закон предвидео, не губећи из вида и пропис §-а 26 полиц. уредбе. Схвативпш, на овај начин, правилно дух закона, избећи ће се свако неправилно, неједнако и незаконито примењивање казне од стране полицијских власти. Налазећи за потребно, да полицијским власгима, скренем најозбиљнију пажњу на изложене прописе законске и њихову примену, ја очекујем да их се оне тачно придржавају. Нека начелство ово саопшги, свима подручним му властима на управљање, а и само се по овоме управља, — и нека при расматрању рада подручних му власти, по иступним делима, уверава се о вршењу овог наређења, и даље законо поступа. Пбр. 4.877. 10. марта 1895 г. у Београду

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА ГШ 17.517 21 септембра 189 5 год. у Београду Свима о^рудашм нача<лствима и управама вароши Београда и Ниша. Дешава се врло често да срески начелници и начелства окружна неједнако поступају и не раде како треба у оним случајевима где начелство окружно поништи какво решење среског начелника у административним предметима. У таквим случајевима примедбе начелства учињене на решење дотичног среског начелника, не подлеже даљем расматрању, нити се исте саопштавају странама, него је среска власт дужна да по тим примедбама поступи и друго решење донесе, које се има странама саопштити. Ово решење било би, у случају жалбе, опет предмет оцене начелства, и тек ако би која страна била незадовољна са решењем начелства, онда има право да се противу ис.тога решења жали вишој власти. Међу тим у многим случајевима не ради се тако, већ се примедбе начелства саопште странама, и онда незадовољна страна изјављује жалбу министру против тих примедаба, па начелство шаље овамо предмет на регпење, ма да је то неправилно, јер се овде нема шта да решава по таким жалбама. Да се не би и у будуће оваке иеиравилности дешавале, министар унутрашњих дела препоручује начелству да од сада не шаље министру на решење предмете по жалбама изјављеним против примедаба начелства, него да нареди да у таквим случајевима дотични срески начелник донесе одмах потребно решење, и у осталом да се даље поступа као што је напред изложено у другом одељку овог расписа. За уараву в. Београда Овако ће и управа и квартови поступати у случијевима кад управа поништи квартово решење.

ОВЈАШЊЕЊА Под овом рубриком даваћемо објашњења на разна питања по постојећим расписима. П. С. полиц. чиновник тражи од нас обавештење: о извешКима за разрешење од дужности отиуштених и иензионисаних чиновника, и ми му одговарамо: У извешћима: о разрешењу од дужности треба назначити : а, датум указа или претписа, којим је дотични чиновник пензионисан, отпуштен или премештен. б, дан разрешења од дужности. в, број дана за који му је издата плата, рачунајући од дана указа до дана разрешења и суму за то време издате плате. НЗ. По § 31 зак. о чиновницима грађ. реда и упуту госп. Мин. Финансија од 23 Фебруара 1890 г. К№ 3267 (штампаном у 57 бр. Срн. Новина 90 г.) дан разрегаења не улази у прорачун ове плате. К. Р. општ. писару одговарамо: Уредба о иоступању са општинским капиталима у облигацијама о наплати интереса по њима, мењању облигација, обезбеђењу дуга и т. д. и т. д. прописана је 16 априла 1860 године Бр. 1085 и налази се у зборнику XIII страна 164. В. П. Нрема чл. III конвенције о насдеђима закључене између Србије и Аустро-Угарске, дужне су наше власти да за 24 сата поднесу пријаву најближој аустро-угарској конзуларној власти о смртном случају њинога поданика, те да тиме дотични конзулат поставе у положај да предузме нужне мере ради заоставштине, постављања тутора и т. д. Сем овога по овој ствари постоји и распис Г. Мин. Унутр. дела П№ 6595 од 1888 г. који је отпуштен свима полицијским властима, поводом појављеног случаја да неке власти нису се тачно горњега придржавале. Ј. Ст. Сем Височајше уредбе од 8 јулија 1839 Н№ 442, која важи као наставленије за ср. начелнике Зборник од 1839 год. (о томе, да власт може везати непокорног јој грађанина) а која је по закону од 26 априла 1895 год. (Срп. Нов. бр. 96 1895) понова ступила у важност — силом се може непослушник власти дотерати и по другом одељку § 21 полиц. уредбе.