Policijski glasnik

БРОЈ 15. и 16.

У ВЕОГРАДУ, СУБОТА 28. АПРИЛА 1901.

ГОДИНА V.

>00 С/^ уу; ОУТ) рро ОУ) ОУ ) 090 ООО Р?Р ООО ОЈОГ> ООО ОУР С<рО (УОО (^ОО ооо 0,00 ООО ОУО 0.00 С.ОО С.ОО С<ОР 090 с«00 ОСО С.ОО (^ ОО ООО ООО 00*5 сдо ОСР (>оо 0<РО С»ОО ООО С<^0 ООО С*уз ООО С.ОО СиРО Об^ С<00 0*!УР П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ П0Ј1ИЦИ ЈСКЕ РАДЊЕ

О рО орс- ОУ) ОУГ 090 ОУГ ОУР ОУР ОУР суур ООО С«00 сг?0 сгго ООО С/>0 090 (УУ^ С/ЗС. СУОО 0<?с О&с ОбС 050 ОУГ ОУГ ОУГ ООС СР? <УУГ оу: О!?0 050 ОРС ОУГ 050 (уу: СјОО 090 ОУР (УбО С<ОР ОУО осо Оро СДО СУУЈ <^>р с.^2

ВЕРТИ10НАЖ И ЊЕГОВА ПРАКТИЧНА ПРИМБНА — Д. Б. Алимпиб (НАСТАВАК) (3)

Ако се ошш контролисањем наиђе каква сметња, која увеличава отвор компаса, ради се изнова. То исто бива и онда, ако крајња тачка десног крака компаса, не додирује задњу површину главе, т. ј. кад је огвор комноса већи но што треба да је. Ма колико да је мерач извежбан, ова контрола не треба никад да изостане. Може се понекад десити, марочиго код мршавих индивиду-а; да се њихова дужина главе не може тачно представити у целим деловима милиметра, веК би то требало учинити у разлрмцима. Ну, пошто се разломци од ,пп не употребљују у нашем мерењу, оставља се морачу на оцену: који цели ближи број треба да узме, а он ће узети онај за који верује да је ближи истини. Пошто се дужина главе може измерити — добити готово и у пола |г " п ., и пошто њено мерење не може бити изложеио обманама од стране мерене индивиду-е (изузев случај кад јој се допустп да набере кожу на челу и између обрва), то диФеренција између њена два мерења не сме бити већа од 1 т,п ., односно 0-5 """. изнад или испод праве мере. ДиФеренција, већа од ове, била би резултат погрешног мерења. 5. Мерење гаирине главе Мера ширине главе добива се помоћу истих инструмената и скоро нстом процедуром као и њена дулсина, али је много доликоатппшја од прве. То с тога, што код ове мере, нема утврћспе тачке од које би она почињала, и што се краци компаса морају покретати једновремено, хоризонтално и симетричио с обе стране главе. Не мењајући пи најмање положај индпвиду-е, заузет приликом претходног мерења, мерач, хватајући кракове компаса нешто мало више изнад његових крајних тачака, прелази позади индивиду-е и ставља нсте — крајпе тачке компаса нешто мало више изпад горњих површина оба уха, а по том иолагано и вертикално уздшке компас кроз косу па врху главе. Као год и приликом мерења дужние главо тако исго и овде, мерач треба нажљиво да мотри на градацију, те да на тај начин опази сваки покрет увећања или смањења при иокретању кракова компаса ка врху главе и враКању иатраг. Кретање кракова компаса треба продужавати све дотле, док се не наиђу две симетричне тачке, које дају пајвећу ширину градације. Ове две тачке, које не морају увек представљати максимум ширине, положене су обично у ггравцу у ком се и траже, т. ј. од горњих површина уншју ка темену. Да би се нак, оне што нре нашле, треба покретати кракове компаса озпаченим нравцем и за 2 см. у папред и назад од њега дотле, док се на градуисапом луку пе покаже највећа градација. Приликом овог покретања, краци компаса треба да означују — описују једну изломљену линију са обе стране главе, чији су делови величине I—2 см. а један од другог удаљени за по неколико милиметара. Пошто се, приликом покретања кракова компаса, добила најпећа цифра па градуисаном луку, треба утврдити компас завртком, а по том контролисати добивену меру, што бива истим путем и начином, као и код мерења дужипе.

Правило би било, да разлика између два мерења једне исте ширнне главе, не прелази разлику од 1 ,шп као и код њене дужипе, али се, с обзиром на мењање дебљине човечијег тела а тиме и дебљине коже на глави, допушта у пракси, да ова раздика може доспети и до 2 ,шп , па да опет не буде оквалиФикована као грешка. Грешка је неизвинљива, ако ба она превазилазила 2 см. Важније напомене о мерењу главе Ако се на глави налази каква повреда, која умањује тачност мере, или је тренугно чини немогућом. мерач, да би са себе скинуо одговорност, треба то тачно да означи на картону, у дотичној рубрици. Псто тако потребно је означити главе неправилне и незграпне, а нарочито несиметричност љубањииих костију, због којих је веома тешко добити праву ширину главе. Унотребом писмеиа ам означиће ,се изванредне мере главе, које су такве било због своје величине или маленкос/ш. Вредно је помепутн још и то, да дужина главе обично варира између 170—200 а ширина изме!)у 140—169 """. Мере изнад или исиод ових циФара, треба увек да су ираћепе словима им. 6. Мерење гаирине јагодица*) ■ ■, Ово мерење новина је у систему Бертилоновом и као такцо, уведена је пре 3 год. Њиме је замењено мерење ширине дефно« уха, које је, Јслед своје велике растегљивости и нетачнобти, морало бити одбачено. Разлика између овога мерења и мерења ширине главе, у томе је, што, у овом носледњем случају, мерач долази — стаје аред индивиду-у, која се мери, и краке компаса ставл>а на јагодице, тражећи том приликом, као и код претходног мерења, највеће одстојање између ових. Добив исто, мерач утврђује компас, контролише добивену меру и даље ради онако исто као и код мерења главе. Треба само пазити, да се краци компаса покрећу хоризоптално и вертикално, јер у противном, могла бп се увећати тралсена мера. Допуштена грешка код овог мерења може се попети до 1 ,п|п . 7. Мерење дужине десног уха Ово мерење једиио је, које се врши на десној страни иидивиду-е. То с тога што је десно ухо изложено много већој унотреби, а тиме и технички сложеннје од левог. Мерење дужине десног уха врши се помоћу једног малог, за овај посао нарочито удешеног компаса, који је градуисап од 1 — 10 см., и долази одмах после мерен.а ширпне главе. Шта више, индивиду-а остаје у истом положају, т. ј. на клупици и лицем сунцу окренута. Ире него што се комнас наслони иа образ, парарелно линији која спаја ухо са образом али за 1 '/ г см. у напред од ње, треба главу индивиду-е нагнути у лево и назад за толико, колико је иотребио да равнина образа и деспог уха буду потпуно осветљене. Приликом стављања компаса на образ, хвата се његов доњи крај десном руком, а кад је онда већ положен, он треба левим палцем нритиснути — учинити непомичним, непокретни крак комиаса, узимајући ради тога, као тачку наслона за остала четири прста леве руке горњу површину главе. При овоме треба нарочиго пазити, да доп.а површина горњег крака компаса само

Сл. С.

*) С.1 и[та ће доцпије бити изнешеиа, пошто нам клише није благовремено стигао из Париза.