Policijski glasnik

ВРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

157

о л о к ф Н

Назив оиштина

Тек. број 1

Назив села и заседака који општину сачињавају

Клатичево

Лочевци

Љеваја

Љутовница

Накучани

Сииошевићи

Таково

Таковска

Шарани

VIII. Трнавски — ср. место Чачак

Тек. бројј

Назив опгатина

Тек. број ј

Назив села и заселака који општину сачињавају

1 2

Бањица Заблаћа

о о< V©

Назив

о & *о

Иазив села и заселака који општину сачињавају

К Ф н

општина

и а> Н

Јежевичка

1 2 3 4

Јежевица Кукићи Липница Рајац

Вабино Поље

Лазачка

2 3 4 5 6 7 8 9

Горичани Жаочани Качулице Лазац Мршинци Петница Премећа Слатина

1 2

Јездина Лозница

Назив ошнтина

Паковраћска

Трнавска

Чачанска

Пазив сс.1 а и заселака који оиштину сачињавају

Паковраћ Парменац с.а заседком Међувршје Придворица са заселком Бељина Риђаге

Балула Вапа Виљуша Кулиновци Лтеница Трнава

Чачак

ОПШТИНСКИ П0С10ВИ Од једног општинског писара добили смо једно овакво питање: Да ли земљоделац, који је у кући сам пореска глава, а има преко 8 дана ораће земље и куКу с плацем од једнога дана, може да прода онај вишак свога имања који му претиче преко онога које му штити § 471 грађ. поступка, кад тај земљоделац има поред себе у кући и живу мајку. Све ово имање остало је овоме земљоделцу у наслеђе од оца који је пре две год. умро. Ми му на ово питање одговарамо ово: Но § 413 грађанског законика, жена, по смрти свога мужа, остаје као удовица на уживању добара мужевљевих и ужива их заједно са онима који су и за исивота мужа јој у уживању учествовали. Према овоме дакле, свака мати по смрти њенога мужа, има законо нраво уживања на целокупном имању које је иза мужевљеве смрти остало, и по томе, њен син и наследник не може од тога имања апсолутпо ништа отуђити без њенога одобрења. У конкретном случају, земљоделац, без одобрења своје матере, — која по наведеном законском пропису има право удовичког уживања на целокупном имању мужевл>евом, — не може отуђити ништа од имања које му је иза умрлог ог^а остало; а, са материним одобрењем, могао би, нрема § 471 грађанског судског постунка, продати сав онај вишак од имања које му претече преко 5 дана ораће земље и куће са окућницом од једнога дана, погато у кући осим њега нема више ни једне пореске главе. * * * Један општински писар пита нас за објашњење: Да. ли општински судови, по § 192 грађапског ноступка, могу, сем облигација у вредности до 200 динара, потврђивати и уговоре, Ђ ма канве садржине, к и друге исправе до горње вредности или не? Ми му на ово питање одговарамо: Да општински судови по наведеном законском пропису, могу, осим облигација до 200 динаразакључно, потврђивати јога и уговоре и све остале исираве до оне вредности, за које су по § 6 грађ. поступка, онштински судови надлежпи да суде снорове, који би на случај пеиспуњења исираве могли произаћи. Али, оне уговоре, које § 539 грађанског законика, нарочито забрањује, не може потврђивати ни једна власт па ни општински судови. По томе и § 538 реченог закона, уговор не може бити »Јиа какве садржине « већ се ои може само о оним стварима учинити, које ме!) људима пролазе, и, које су могуће и дозвољене. * * * Од једног општинског писара, добили смо овакво иитање: По садањем закону о устројству општина и општинских власти, председнике сеоских опгатипа поставља господин ми-.

нистар унутрашњих дела. Па, како исти г. министар својим претписом поставља и остале званичнике (практиканте) у своме ресору, то, овај опгатински писар, — сматрајући по томе, да опгатински председници долазе у категорију државних званичника, — пита нас : 1, да ли се иредседник општински може по III части кривичног закона за учињене иступне кривице, казнити затвором или не? 2, да ли за неуредиости председника онштинских у дулсности, важе одредбе закона о устројству опшгина и општипских власти ? и, 3, да ли и за општинске председнике, у случају осуде за учињену какву истуину кривицу, важи § 26 полицијске уредбе, или не? Ми му на ова иитања одговарамо: 1, да се председници општинских судова не могу ни у ком случају рачунати у категорију државних званичника, ма да их на та звања поставља госиодин министар унутрашњих дела, јер су они по закону о опгатинама, чисто општински часници. 2, да председници општински, као и остали грађани, подлеже суђењу надлежних власти, за све учињене иступне кривице о којима је реч у III части кривичнога закона, и, да се могу казнити свима оним казнама које закон за учињену иступну кривицу одређује, па наравно, и затвором. Али, с обзиром на ту околност, што они, као председници општииски, по својим положајима долазе у ред оних грађана, који су одликовани нарочигом почашћу, у овоме случају звањем председничким, догичне власти које над њима изричу осуде за иступне кривице, позване су, да им с погледом на § 26 полиц. уредбе, досуђену казну затвора замењују иовчаном казном, у смислу § 318 казненог законика; и 3, да, за неуредности председника општинских у службеној дужиости, важе и сада све одредбе закона о устројству општина и опгатинских власти, без икаква обзира на то, шго председнике по сеоским опшгинама ноставља министар унутрагањих дела.

РЕШЕЊЕ ЗАГОНЕТКЕ ИСТИНИТ ДОГАЂАЈ Узбуна, која је овога јутра владала у нросторијама дворца Вилсхаген, беше неописаиа. — Ствар је била у овоме : Уплашеног изгледа беше ушао Фридрих, господарев послужитељ, у собу за млађе, где се као обично свако јутро, на доручак беху скупили: кухињски персонал, кочијаш, коњугаар, вратар и обе собарице, па им јави, да је соба господина барона на нрвом спрату закључана, и да ни после дугог и јаког куцања није отворена. Кочијаш примети на то, да господин барон још спава. Ако је у овом часу — седмом — и био случај, који се није десио за десет година, од како је Фридрих код барона у служби, јога никад, то се он ипак одлучи, да привремено послуша кочијашев