Policijski glasnik

236

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

Ђулије Рбгеши, по занимању машиниста а у последње време бив. кафеџија у Параћину, пресудом начелства округа моравског кажњен је са 15 дана затвора због извесне иступне кривице. Да би осујетио извршење ове пресуде, Ђулије је, пре неколико дана, побегао из места свога становања, тако да се сада не зна гди је? Он је родом из Пегдерба у Италији, има 42 год., стаса је средњег, лица сувоњавог, носа кукастог, косе смеђе, очију жућкастих, бркова танких, малих, врата дебела; на десном образу има црн младеж, обичне величине. Начелство округа моравског актом својим од 26 пр. месеца Бр. 8858, моли све полициске власти, да Ђулија у својим домашајима живо нотраже и у случају проналаска, њему стражарно спроведу. Акт управе града Београда. Бр. 19975 Глигорије Јовановић, родом из Власотинца и Драгиша Вељковић^ звани „Гишица" родом из Београда, бив. осуђеници управе београдског казненог завода, побегли су ноћу између 30—31 прошлог месеца, из ћелиског затвора у Топчидеру, по штосу предходно провалили плафонон на заједничкој Келији, кроз отвор се попели на кров и са истог, помоћу тканица, сишли у двориште. Први од њих — Глигорије, чију слику износимо, има23 године, омален је, ћосав; осућен је био но четврти пут на 20 година робије зобог опасних крађа и покушаја убиства. Драгиша пак, има 25 год. добро је развијен, стаса средњег, косе густе и смеђе, бркова малих, смеђи, браде шпицасте, очију плавих. Осуђен је био, по други пут, на 7 година робије у лаком окову због крађе |новаца, у суми од 5430 дииг. г. Кости Палигорићу и Урошу Симићу, грг. из Крагујевца, коју је крађу извршио у год. 1897. Управа београдског казненог завода актом својим од 31 пр. мес. Бр. 3260, моли за најживље тражење одбеглих осуђеника, који се, у случају проналаска, могу спровести и управи града Београда с позивом иа акт Бр. 20209. Матрица од лика Драгишиног разбила се ире неки дан несмотреношћу једиог раденика, то с тога уредништво није могло у данашњем листу изнети његову ФотограФију.

ИЗ П01ИЦИЈСК0Г АЛБУМА

0КРЕЂЕ 0Е ПАЖЊА Ђира Арсић^ надничар по занимању^ родом из Сурчина у Срему, стар 56 год., омален, сувоњав, просед, прогнат је 27 прошлог месеца на свагда у Аустро-Угарску а по нресуди квартаврачарског управе града Београда од 17 истог месеца Бр. 10003. Како је Ћира до сада више нута прогоњен, па се из прогонства увек враћао, и како је он по све опасан крадљивац, који је до сада два пута судски осуђиван на робију, то управа града Београда иозива све полициске и пограничне власти, да на његов повратак у Србију обрате најстрожу пажњу, и у случају повратка, да га казне за повраћај из прогонстваинонова прогнају. Власти ближе Београду ако би га ухватили, нека га спроведу ј,Управи града Боограда, те да она у том случлју над њим изврши казну и прогонство.

УХВАЂЕН • Радисав Первоиовић^ одбегли осуђеник, чију смо пстерницу изнели у прошлом броју нашег листа, ухваћен је, по истој, у Кусатку и спрбведен управи београд. казненог завода на дал.е издржање осуда.

На неколико дана по хапшењу Николином, пошло је за руком г. Бошку Ст. Новаковићу, начелнику среза беличког, да у Јагодини похвата читаву једну дружину за прављење и протурање лажног новца, која је, на жалост, била састављена из неколицине тамошњих трговаца и занатлија. Постараћемо се, да ове „тице", које хоће хлеба без мотике, прикажемо што пре читаоцима. Ур.

Некада је био сиромах, али поштен занатлија, но »жељан славе" напустио је свој занат и постао тамбураш. Као такав, таворио је 3—4 год, па је напустио и ту проФесију и одао се једној, по његовом мишљењу, много практичнијој — одао се ФалсиФиковању лажногновца. Неколико месеци уживао је плодове рада свога новог занимања, чудећи се осталом свету што се мучи и злопати, па је по том учинио још један корак у напред постао је питомац »Чича Дојчинов«. Никола Димитријевић, тако се зове овај бедник, родом је из Смедерева, има 34 год, средњег је стаса, сувоњав, смеђ, има дуго лице, велике уши и веома развијене јагодичне кости. До маја месеца тек. год. живео је сгално у Смедереву, а почетком тога месеца преселио се у Београд — у улицу »Далматинску" бр. 13. Првих два месеца, по своме настанењу у Београд, свирао је као тамбураш, по београдским каФанама, припремајући у исто време калупе и опет за прављење лажног новца. Кад је спремио све што му је било потребно, напустио је свирање и сав се предао иовом занимању, у томе се толико усавршио, да »његови динари и стопарци«, по уверењу стручњака, ни по боји ни по звеку, не уступају, на први поглед, државним новцима исте врсте. — У почетку сам, вели Никола, лио по 4^5 динара дневно и сам их протурао, обично по хлебарницама, бакалницама и дуванџиницама. Не знам, да ли су ови људи доцније опазили какав сам им новац давао, али у момен гу мењања, никоме није ни на памет падало да га загледа. У осталом, ја се никада нисам по други пут повраћао на једну радњу... — Да сам остао овако обазрив, власг ме, можда, неби никад ухватила, али жеља за што већом количином новца и уображење о савршености моје израде, учиниле су, да сам отпочео израђивати много већу количину лажних динара које, да бих протурио, морао сам јурити с краја на крај Београда. У почетку сам и овако добро пролазио, али напослетку, тако ми је ваљда суђено, пао сам у клопку. Један бакалин код »Три кључа", код кога сам у последње време, чешће мењао своју робу, предао ме је власти, у моменту када ми је разменуо 1 лажан динар, и даље већ знате како је било... Приликом претреса Николиног стана нађени су калуии и смеса за прављење лажних отопараца, те је, на основу тога и свога признања, стављен под кривичну истрагу и у притвор од стране кварта палилулског. Да би се истрага могла што успешније водити, управа града Београда, имајући у виду важност предмета, позива како власти, тако и приватне, који о овоме Николи ма што знају, да јој то у најкраћем року јаве. У том циљу износи се и ова слика Николина. *

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ТЕЛЕФОН БР- 296.