Policijski glasnik

ВРОЈ 33

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

255

за обману власти и они грађани, који овакве објаве добију, па са истима нродуже путовање даље, ван места, за које су објаву добили. По саопштењу ове наредбе коме треба, начелство поднеће ми извешће са тачним назначењем, кога је дана у којој општини ове наредба на збору објављена.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 16065 11. јула 1899 год. у Београду. Наче<дству о^руга Услед тога, што се често пута дешава, да многе полицјиске власти издају нове и обнављају старе заграничне пасоше и оним иашим подапицима, који су настањени и живе у страним државама, и ма да у тим државама постоје наша Посланства и Конзулати, који воде бригу о сваком српском поданику који тамо живи, и који су дужни, да тим нашим поданицима издају нове и обнављају старе пасоше кад год се за то дадне законске могућности, — налазим се побуђен, допунити мој распис од 12-ог јуна ове године ГШ 14004, о издавању заграничних пасоша, у томе: Да полицијске власти у будуКе, ни једном српском поДапику, настањеном у страној земљи, у којој има Краљевског Српског Посланства или Консулата, ни у ком случају не издају нове нити обнављају старе заграничне пасоше, но да их увек тога ради упућују Краљевско Српским надлештвима у страним земљама у којима они станују. Препоручујем начелству, да се са својим подчињеним органима овога наређења строго придржава, у прогивном ће дотични органи, поред казне за невршење Министарских наредаба, бити одговорни и за све штете по државну касу и остале зле последице, које произађу услед невршења овог наређења. Начелстве ће ову наредбу саопштити и свима полицијским и општинским властима у своме подручју, ради знања и поступања по истој, па о извршеној овамо поднети извешће.

ОШПТИНСКИ П0СА0ВИ Један општински писар, управио је на нас једно овакво питање: Пресудом општинског суда од 5. децембра 1900 год., осуђено је извесно лице, за просту крађу ствари у вредности 3'50 дин., са 2 дана затвора и на плаћање оштете и парничних трошкова. По благовременој жалби осуђеног лица, среска полицијска власт, решењем својим од 23. децембра 1900 године, одобрила је пресуду општинског суда, а жалиоца одбила од жалбе. То решење иредато је осуђеноме 28. истог месеца и године. Незадовољан решењем среске власти, осуђени је изјавио благовремено жалбу противу истога решења, окружном начелству, и ту жалбу предао среској власти 31. децембра исте године. Али, како је решење среске власти, у овом случају по §. §. 15 и 16 полпцијске уредбе, извршно и не подлежи даљем разматрарлњу, то је начелство жалиоца одбило од поднете жалбе, а пресуда је враћена општинском суду (који је примио 2. марта 1901 године), с наредбом, да је суд у свему изврши по пропису закона. Дакле, по последњој жалби дсуђеног лица, пресуда је дошла код општинског суда на извршење 2. марта тек. године. Пошто осуђено лице није било у месту да одмах издржи казну затвора по истој пресуди, то је 10. маја т. год. та пресуда послата среском начелнику, с молбом да се пошље тамо где се је осуђено лице у томе времену налазило са радом, те да ову казну издржи, како пресуда не би застарила. Полицијска власт — срески начелник — онога подручја, где се је осуђени тада налазио, нашла је и на акту предмета ставила, да је казна затвора, по §. 397 кривичног закона, застарила, зато, што је од 23. децембра пр. године, кога је дана решењем среске власти, по првој жалби осуђенога лица, пресуда одобрена, прошло више од 3 месеца.

Овај писар моли нас, да му, према изложеном стању ствари, објаснимо: Да ли је ова пресуда општинског суда, у погледу казне затвора, доиста по закону застарила или не? и, ако је застарила, онда-од кога је дана почела тећи та застарелост? На ово питање ми му одговарамо: По првом одељку §. 396 казн. законика, иступлења застаревају после 3 месеца, рачунајући од времена кад су учињена. По другом одељку истога §-Фа „од овог иравила изузимају се: крађе, иреваре и утаје износеИе ио вредности више од десет гроша чаршијских, које ће застаревати за годину дана". А, по трећем одељку истог законског прописа, пресуда, којом је ко за иступлење осуђен, застарева за онолико време, за колико би застарило и само учињено иступлење, за које је кривац осуђен, рачунајући од дана кад буде пресуда извршна, или, ако после тога кривац побегне из руку власти, од дана кад побегне. Према овоме: Пресуда о којој је реч, није застарила, јер је кривац њоме осуђен на казну за иросту крађу ствари у вредности иреко десет гроша чаршијских, а од дана, кад је пресуда постала извршна, па до сада, још није протекло годину дана; 2, Пресуда је ова, према §. §. 15 и 16 нолицијске уредбе, постала извршна онога дана, када ју је, по жалби осуђенога, ирвопретпостављена виша власт, у овом случају власт среска — одобрила, пошто је по томе законском пропису њено решење извршно и не подлежп даљем разматрању; и 3, Како је среска власт поменуту пресуду одобрила решењем својим од 23. децембра 1900 године, то је она под тим даном и постала извршна, и, од тога дана почиње тећи њена заотарелост. Али, ако је осуђено лице после тога времена, на пр: 2. марта ове године, било подвргнуто издржавању досуђене му казне по истој пресуди, па истога или другога дана из затвора побегло, онда и застарелерлост пресуде почиње тећи од онога дана кад је осуђени на тај начин побегао из руку власти. * * * На задатак општинским писарима у броју 30. „Полицијског Гласника« од ове године, правилно су одговорили ови општински писари: 1, Жика Милићевић, писар општине кожељске ; 2, Милош Коларевић, писар општине адранске; 3, Милан Марковић, писар општине оридске; 4, Владимир Милојковић, писар општине орешковичке; и, 5, Трифун С. Петровић, писар општине раконачке, у округу пожаревачком, и, изјавили су: I. На питања под 1. Неправилна је радња оних општинских судова, који тужиоца слугу одбијају од благоврено поднете тужбе противу свога газде за неисплаћену му заслугу на основу застарелости, само зато, што је тужба стајала у суду неизвиђена за више времена од 6 месеци, ако је слуга био погођен месечно, или за више времена од једне године, ако је слуга био погођен годишње; јер, кад је тужба благовремено суду иоднета, свака застарелост потраживања његове заслуре ирестаје по §: 928 под в грађанског законика. По томе, суд је дужан, да тужбу извиди и спор пресуди, без обзира на то, штО је-тужба тако дуго време стајала у суду неизвиђена. А, ако се тужени газда позива на застарелост, не треба му то позивање, према наведеном законском пропису, уважити, само ако је тужба од стране слуге благовремено суду иредата и Н. На питање под 2. Сваку тужбу слугу противу својих газда за неисплаћени им »ајлук« општински је суд дужан примити свакад, кад му ; се год поднесе, без обзира, да ли је нотраживање застарело или не, и, као хитну ствар у поступак узети {§ 102. тач. 10. грађ. суд. пост.), рочиште одредити.и спор но поднешеним доказима извидити и пресудити.. Само у томе случају, ако се тужена страна на рочишту позива на застарелост, општински ће суд тужиоца, ако је био месечно погођен, па је од дана изласка од газде, до дана дате