Policijski glasnik

298

КО Ј Е УБИЦА? КРИМИНАЛНА ПРИЧА А. Белоа. 8 — Не, али покрај свега гога не достаје позитиван доказ, јер је комесар затекао господу с једне, даме с друге стране стола; господа у фраку, с белом, исправном вратном марамом, исто тако кошуља; шешир на глави а монокл на оку Мораћете ми признати, да се таква тоалета не бира од људи, који се спремају... — А жене ? упаде му барон у реч... —■ Оне к ису биле у тоалети. То нам ускраћује питање, да ли је та тоалета била коректна или није! — Утврђује ли протокол и ту околност? -— Тачно и јасно. Одатле видети, да су била два подељена друштва: госиода с десне, даме с леве стране, као у јавним етаблисманима, у топлим купатилима, на пример... са зидом који их дели... — И то називате пристојношћу ? — Бар је Луј Шасен у својој потпуно исправној тоалети строго одржавао солидност... а то је за нас, на жалост, главна ствар! — Одиста? Ви сте уверени о томе, да је он са својим моноклом на оку хранио солидност и пристојност? — Уверен не. Али докажите ми да је друкчије! Барон шкрипну гневно зубима. — Дакле никаквих доказа, баш никаквих, за кривицу ? узвикну. Никакве стварности? Никакав протокол! Ах! То је, дакле, та правда, којој сам се до малочас још тако дивио! Да сам то знао, не бих јој своју бедну пријатељицу никад поверио, не бих се никад обратио правди за заштиту ње ради! Али добро, ја ћу јој сам прибавити задовољења! Тон, којим су изговорене речи, уплашигне адвокага, који је познавао свога клијента. — Учините ми ту једину љубав, господине бароне, и не доводите у опасност нашу ствар неумесним насиљем! — Али наша је ствар већ у опасности! Шта ми остаје још да чиним? Да отпочнем парницу због тешке увреде? Кад би јој се крај догледао? И знамо ли, хоћемо ли је уопште добити ? — О-о! зато бих ја јамчио! На нашој страни честита жена, која ужива све симпатије. На другој страни један субјект, чије неваљалство познаје цео свет, и које ћемо ми још оштрије изнети на видик! То би било нешто! Нека најзад падне и деликт и протокол! Али сви ти гласови, које сам вам испричао, које сам мучно и брижљиво сабрао, које ћемо ми, ако буде потребе и лично изложити, они су довољни да утврде, баш ако не браколомство у смислу законском, а оно бар распусништво, јаван скандал. И тиме ћемо имати усгтеха, ослоните, се на то. Ја познајем власти у нашој земљи, па имам и поверења у њима! За сада се госпођа Шасенова услед познате судске одлуке нема шта бојати од својега мужа... али њен муж има се од нас бојати свачега. ■— Од мене у првом реду, мумлао је барон, и одмах се затим опросги са својим адвокатом. V. Тужба за развод пође својим путем; не изазвавши у први мах никакав догађај од важности. Луј Шасен се није ни најмање узнемирио позивом за покушај измирења, који се мора по закону учинити код оба супружника. Али му је позив био сасвим исправно предат у малом хотелу у улици Франсоа, где је он пређе привремено становао и где се и сада опет настанио, од кад му је забрањено борављење у кући његове жене. Противу њега, дакле, буде донета пресуда за недолазак; судија издаде госпођи Шасен пуномоћије за ноновно позивање које се њеном мужу предаде у року од двадесет дана, али и оно искуси с његове стране исту равнодушност или омаловажење, управо онако, као да га се ствар баш ништа не тиче. Адвокат госпођин није се тиме ништа бунио. — »Ако и до другог рочишта не узме адвоката, онда се он, по свој прилици, тако осећа, као да стоји на угљевљу; њега је сигурно страх, да не изгуби парницу, и хтео би, можда, да изазове поравњање, које би се, разуме се, састојало у томе, да он тражи један део

имања под погодбом, да неизласком пред суд призна развод, и да одустаје од жалбе противу такве пресуде." Барон Роберт је нагађао код Луја Шасена сасвим друге погледе, смешио се иронички, али не рече ни речи. Обећао је да ће се мирно држати и да се неће лично мешати, догод све буде ишло својим правим путем, и држао је реч. Један део свога времена проводио је крај госпође Шасенове, која је од скора постала за спољне утиске осетљивија, нервознија него пре ; била је то промена, коју је барон приписивао њеном промашеном животу, разореним надама, дугогодишњем јаду и неизвесности за будућност. Да се одазове свима призивањима, које је добијао, од како се знало да је опет у Паризу, било му је сасвим немогуће. Већина од њих отпутовала је у корпу за хартију, али је понекима морао да се одазове из друштвених обзира, а још и због тога, што су му дражила радозналост. Отуда је дошло, да он већ два дана није посегио своју пријатељицу, а кад је трећега дана у вече отишао њој, не нађе је код куће. — Куда иде без мог допуштења? упита госпођу Дипи. — Не знам, господине бароне, одговори пратилица, ја мислим, да је госпођа Шасенова изишла само да дахне мало чиста ваздуха, да би умирила своје нерве, који су данас били баш у сасвим бедном стању. — Зашто је нисте пратили ? — Нисам је видела, кад је отишла. После јела устаде наједанпут, узе огртач и шешир и нестаде је, кад је нико није ни опазио. — Нервозне особе воле такве ћуди. Она вам је дакле данас изгледала узбуђенија него иначе? — Пре веома утучена, трома, као буновна, сањива. — Код нервозних се људи чесго јављају таква расположења. Али то ће проћи, кад опет отпочне мирнији, уређенији, срећнији живот. Нема ништа ново о парници, а? — Ништа, господине. — Господин Шасен је ништа не узнемирује? — Хвала Богу, не! Он се више никако не виђа. Синоћ је тражио да му се пошљу неке ствари, које је заборавио понети са собом. —- Преко кога? — Преко вратара Васера. — Васер, дакле, још одржава односе с њиме ? — Да; шта више, веле, да му је у последње време више пута одлазио, и то заједно са собарицом. — Јесте ли то казали госпођи Шасен? — Казала сам! Али Она не придаје тој ствари никакве важности; она вели, да нема ништа да таји, и нико не може о њој рећи ништа ружно. — Зашто мени нисге ништа о томе казали ? — Забранила ми је госпођа ЈПасен из страха, да ће јој господин барон ирепоручити, да отпусти обе особе. — Разуме се, да би то по свој прилици, и било. Ја ћу јој предсгавити опасност, у коју срља, и надам се, да ће се опростити таквих шпијуна. — Они су јутрос и сами отишли, не рекавши ни једне речи. — Шта { Па то сасвим изгледа као бегство после зла дела од чијега се открића боје. Зар не мислите и ви тако, госпођо Дипи? — Свакојако, господине; с тога сам и мислила, да треба с вама да говорим и поред забране госпође Шасен. — Тхе! заврши барон разговор, несрећа се догодила и не може се ви ш е изменити. Затим погледа на сахат и додаде: — Реците, молим вас, госпођи ГНасен, да ми је жао што не могу да је сачекам. Свратио сам само у иролазу. До сутра, дакле! Сутра-дан дођоше друге ирилике, и он одложи заказану посету до увече, али је правио рачун без свога собара, који га је иотсетио на један ручак, за који се он обећао још пре неколико дана. Трећега дана устаде рано, да би се на време одвезао госпођи Шасен, и таман се хтеде попети у кола, кад се пријави доктор Рено. — А, ви сте то! Како стоји код суда? довикну му весело, али убрзо нромени свој тон, кад додаде: Ви имате, мора