Policijski glasnik

БРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

315

— свакога тренутка, чак и у будном стању, стоји ми пред очима! Као што рекох, онога дана, кад ме нисте нашли, била сам изишла: идем мирно својим путем, не бринући се о томе куда идем или где сам, дакле јамачно у мисли удубљена или заузета каквом сталном идејом... кад ми се иаједанпут учини, као да га види где преда ме изиђе. — Ви мислите само, да вам се привидео ? — Да! Како би могао да ми изиђе на пут, а да ме не ослови, да ништа не каже ? — Дакле, то није учинио ? — Није ! Али ми је тако било, као да ми је ставио руке нред лице... овако, раширене! Видите ли?... а онда, као да ми је хукнуо на очне капке... овако! Мора, дакле, да је био сан у будном стању — халуцинација... Али ме је то потресло и тек сам се доцније сетила и пута, којим сам ишла. — Куда вас је водио ваш иут? — У улицу Риволи, испод аркада. — У које је доба то могло бити? — Око једанест сахати. То знам тачно, јер сам погледала у сахат. Можете мислити, како сам се уплашила, што сам тако доцкан у ноћ још далеко од куће, сама самцита по улицама париским!... Једна кола, која тада поред мене нролажаху, одвезла су ме кући; било је четврт на дванаест, кад сам дошла кући. — Иначе се не сећате ничега ? — Не! А на шта то ?

— Зар не знате више, шта сте радили између девет и једанаест сахати ? — Па рекла сам вам: шетала сам се, одговори она мирмо, док је своје илаве очи држала на њега управљене. Он је стајао ту као погођен и тражио је објашњења — алп, пошто му није полазило за руком, да га нађе, он припије на њу свој озбиљпи, укочени ноглед, — о чијој су му сили већ мпого лица чуда причали, — да би уиознао њене мисли, да бп читао у њеноме срцу... — 0 ! о! та немојте ме тако гледати ! узвикну она наједанпут и изви се уназад. — А зашто не? запита он зачуђепо. — Тако ме је мој муж увек гледао! и онда сам се увек тако плашила! — Од чега? — Да хоће да ме успава! — Је ли то покушавао ? — Често! Ама оставите то молим вас... Немојте ме више тако гледати; молим вас, немојте тако! не тако! Та зар не чујете, да се плашим! Уместо да се повинује њеној жељи, оп, следујући неком унугарњем нагону, узеде наједанпут обе њене руке, привуче је себи, држаше је сасвим уза се, погледа јој дубоко у очи н рече полако и заповеднички: •— Спавај... ја хоћу, д .1 ти спаваш ! (Насгавићо со)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Од једног оиштинског иисара добили смо једно овакво питање : Милунка жена Ђуре Н. из Н. пресудом суда опгатине Д од 24. Фебруара ове године №571, кажњена је са три дана затвора за иступиу кривицу из тачке 2. §. 3 57. казненог законика. Кажњеној Милунци ова је пресуда саоиштена истога дана— 2 4. Фебруара 1901 год. — кад јој је и саопштена, и, пошто противу исте пије било жалбе, она је постала извршна 28. истог месеца, али, пад Милунком ни до 9. јула ове године није била извршена. Милунка је, позивима општипског суда звага: 3. маја, 9. маја и 20. маја ове године, да предстане општинском суду ради издржаља досуђене јој казне, али он& није могла позиву сљедовати због болести једног њеног детета које је на сиси. Овај писар пига нас сада за објаснење: да ли је према нзложеноме горња пресуда до 9. јула ове годиие застарила или није, и, како се у конкретном случају има рачунати застарелост, да ли од дана када је пресуда постала извршна, или од дана кад је осуђена последњи пут звата да дође општинском суду ради издржања казне ? На ово питање ми му одговарамо : По трећем одељку §. 3 9 6. казненог законика, иступне пресуде за кривице какву је учинила осуђена Милунка, застаревају за три месеца. Та застарелост, но истом законском иропису, рачупа се од дана кад пресуда ностане извршна, или, ако после тога кривац побегне из руку власти, од дана кад је побех^ао. Нрема овоме, застарелост извршне пресуде не може прекидати никакав други рад но њој, па ни позивање осуђеног ради издржања казне, до једино бегство осуђенога из руку власти, т. ј. кад је осуђени по дотичној пресуди стављен у затвор па из затвора побегне, и, тада застарелост почиње понова тећи од дана тог његовог бегства. Нресуда са којом је Милунка кажњсна иостала је, извршна као што се из питања види, 2 8 .Фебруара 1901. године, и према изложеноме,

та је иресуда застарила 20. маја ове године, без обзира на то, што је у томе међувремену осуђена неколико иута нозивана ради издржаља казне. Да је по тој нресуди осуђеио лице стављено у затвор на пр. 2 5. маја ове године, па би оно 27. истог месеца из затвора побегло, онда би застарелост пресуде почела понова тећи од тога дана — 27. маја — и, ако осуђени не би био ухваћен све до 27. авгул-а ове године да и ресто казне издржи, онда би пресуда застарила тек тога дана и месеца (27. августа ове године). * * * Један општински писар послао нам је једно овакво нитање : Суд општине Ц. издавао је у овој години, до Јула месеца, плату општннским писарима по прошлогодишњом буџоту месечно ио дванаести део од предвиђеног кредита на ову цељ за прошлу годину, пошто буцет за ову годипу до тога месеца још није био одобрен од стране надлежне државне власти. Кад је општински суд добио одобрени буџет за ову годину, видео је, да је у истом смањен кредит на илату оиштинских писара за ову годину за 2 60 динара годишње но што је то било одобрено у прошлој години. Овај писар моли нас за објаснење : 1, да ли је правилна радња општинског суда, што је општинским писарима до времена док није добио одобрен буџет за ову годину издавао на име плате месечно по дванаести део од кредита одобреног на ту цељ за прошлу годину, и ако је правилна, онда да ли се опа сума, која се писарима за то време више издала на име плате но што им по добивеном одобреном буџету ирипада има од истих тражити да је врате каси натраг, или се онај остатак одобреног кредита за ову год. на ту цељ, има распор^дити на остале месеце, без обзира на издату плату писарима до месеца јула ове годиие. У кратко, како се у овој прилици има поступити па да се радња опгатинског суда саобрази закону ? На ово питање ми му одговарамо: 1. Да је горња радња опгатинског суда била правилна и саобразна другом одељку члана 6.

закона о окружшш среским и опгатинским буџетима; али, кад јо носле тога надлсжна државна власт у буџету општинском за ову годину смањила кредит на плату оиштинских писара, и свола га на мању циФру но што је он био одобрен по буџету за прошлу годину, онда је нотребно, да одбор општински, сходно члапу 10. истога закона, донесе своју одлуку за расходовање оне суме која је до одобрења буџета више издата писарима на име плате, но што је кредит на то за ову годипу одобрен. Ту одлуку треба, преко надзорне власти, послати на одобрење господину Министру финаисија, па кад је и он одобри извршити је. 2. По нашем мишљењу, никако се не може дозволити, да се остатак не утрошеног кредита за ову годину, рачунећи од дана одобреног буџета, раснореди на оотале месеце, јер би оида општински иисари у дотичној општини, за те месеце имали мању илату но што је буџетом одобрено погато је раније, док буџет није био одобрен, из тога кредита вигае утрогаено но што се је по одобреном буџету могло утрошити. 3. Ако госиодин Министар Финансија не би одобрио расходовањс више издате суме о којој је реч, онда со тек у томе случају има приступити тразкењу да дотични писари исте суме врате општинској каси. * * * На питање једног оиштинског писара одговарамо му : Да се према §. 23 грађанског судског поступка, у корист ошптинске касе наплаћује па име таксе и то: 1, на вредност спора три од сто; 2, за сваку нисмсну пресуду или решеље једаи динар (овде долазе и решења о забранама до 200 дииара; 3, за мали печат пет пара динарских; и 4, за сваки потрогаени табак хартије и штампани позив, по десет пара динарских; За Извегаћа о иемогућности наилате дуга или каквог другог иотраживања по судским пресудама, не треба наплаћивати никакву таксу.