Policijski glasnik

ВРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

335

већ казано даје генералисати, и да ли смо ми то, или томе гато слично и у животу опазили. Ми не смемо заборавити да је у лепоти Форме, ма како она парадоксално звонила, само једиа врста доказа, нарочито кад се речено износи са највећом одређеношћу. Један од највеличанственијих псалмова Клоиштокових ночиње се овако: »око земаља путују месеци, земље око сунца, сва стада сунчана путују око једног великог сунца: господе, то си ти <( ! У овим неисказано узвишеним речима лежи заиста, и то само у заношљиво изведеној поступности, један доказ за егзистенцију Бога, и кад и најзатуцанији атеиста ове стихове прочита, он ће, ма и за тренутак веровати у неког Бога. Па ипак ту нити је циљано, нити покушавано какво стварно доказивање; то су само сјајно изабране слике, три неприкосновене истине: месец се креће око земље, земља око сунца, цео сунчани систем око неког централног сунца — и читалац је нросто освојен. Овакве ствари дешавају се врло често у песништву, а нарочито тамо где је реч о жени. Стога ћемо се сложити у томе, да од песника нити тражимо поуке, нити пак да допустимо да нас они одведу у заблуде. Ко би хтео да боље проучи разлику између жене и нас, тај се мора, одбацивши све поетично, исто као и цинично, одати озбиљним дисциплинама: Светској и Културној Историји (где не долазе и мемоари и томе слично, што увек заступа субјективно искуство и једностран поглед), Анатомији, Физиологији и Антропологији. Наравно да се претпоставља широк поглед и воља за радом: све непрестано посматрати, све непрестано упоређивати и привремене резултате све понова испитивати, зте 1га е1; з1;ис1ш, вте осПо е1; §га^о. Из посебне литературе, која гакође садржава тачне податке и изворе и коју можемо препоручити за студију наименоваћемо дела: Моро-а, Шопенхауер-а, Локе-а, Буш-а, Кветеле-а, Рајха, Лоренца, Кор-а, Хелвалда, Шера, Швајгер-ЛерхенФелда, Вајнхолда, Миља, Летурноа, Мишле-а, Рајнсберг-ДирингсФелда и т. д. Разлика између човека и жене Прилазећи утврђивању разлике између психе мушке и женске, падају нам у очи многи најразноврснији покушаји у Литератури, који су имали за задатак да ову разлику схвате што краће и поузданије. Фолкман је покушао да да један преглед самих тих покушаја. Али ти поједини прегледи само указују на немогућност, да се о томе говори јасно и одређено. Нешто је сувише опширно, нешто сувише уско, нешто неразумљиво. Погдешто је само тада тачно, ако познајемо опште појмове ауторове и с њима се слажемо. Да изнесемо за часак те редове. Прво је карактеристика људи а друго жена: Индивидуалитет — Рецептивитет ("Бурдах, Бертолд). Активност — Пасивност (Дауб, Хагеман), Вођење — Пратња (Шлајермахер). Одлучност — Раздражљивост (Бенеке). Свесна — Несвесна делатност (Хартман). Свесна дедукција — Несвесна индукција (Вундт). Воља — Свест (Фишер). Самосталност — Целина (Краус, Линдеман). Одређеност — Опште-Родно (Фолкман). Негација — Позиција (Хегел и његови ученици). Као што рекосмо, ни једна од ових супротности не задовољава. Понеке су сасвим не разумљиве (Фишер); Бурдахова је тачна само са ограничењима, а Хартманова само привремена, кад се уђе у његов круг појмова. Пи ми не верујемо, да ће ма коме пасти на ум каква идеја, кад ове разлике прочита. Са пок азаним речима није у ствари ништа учињено, то само уноси ј 0 ш већу пометњу. Једва са мало више разумевања, прилазимо ми ствари са извесним изрекама, које за предмет имају извесна још неодређена својства жена. Кад се нпр. каже : „На забрањеним стазама жена је опрезна, човек дрзак® — то ово у неком казненом случају може бити од важности само тада, ако се хоће да дозна, да ли је учинилац дела био човек или жена. Ако је врло опревно изведено, то би требало закључити да је жена; ако врло дрско, да је човек. Али та изрека кад бисмо је хтели употребити, има два недостатка: прво, тако човек и жена раде не само на забрањеним стазама, већ у опште и друго, ово се може узети само као обично; никако пак као нравило, јер је било више

случајева у којима је жена била дрскија него човек и човек много опрезнији него жена. Слична опасност за лажно схватање лежи још и кад се у некој лепој исказаној и стога привидно вероватној изреци говори о особитом схватању код жена. Узмимо на пример ову познату реченицу: »Лепој жени човек опрашта све, а жена ништа®. Ствар по себи потпуно истинита. Искуство је показало, да се почевши од салонских разговора, па до најтежих криминалних случајева, поменуто групирање, кад лепа жена нешто ради, увек тако образовала. Сви су људи наклоњени, да због лепоте грешнице и њено делање што блажим преставе, док њене једно-родице још у толико оштрије суде, у колико је она лепша и у колико више обожавалаца има. Из тачности ове реченице могло се дакле при истраживању лако извести, да су људи у овом случају попустљиви а жене неумољиве; али цео би закључак био неправилан само да изрека није случајно потекла од жене. Јер би се исто тако могло рећи : »Лепом човеку жена опрашта све, човек ништа". — тако из свега овога само смо дознали ту истину, да завист у животу игра велику улогу. Даља тешкоћа при употреби исказаних истина за наше опажање лежи у томе, што су оне често у више или мање јасним сликама схваћене. Кад се нпр. каже: „Човек захтева речима, жена погледом®, онда се то у млогим кривичним случајима може употребити, и ако често од доказа зависи, да ли је међу лицима постојао и какав љубавни однос (нпр. при убиству супруга, однос надживеле жене према осумњиченом). Иследник наравно да не би могао присуствовати њиховом састанку, на ком је он бесно говорио а она очима превртала, — али ако истражни судија има писма при рукама, то ако хоће да чини употребу од горње реченице, мораће је тако окренути, да у њој много јаснији буде он, него она, која је до извесне границе непрестано застиђена, јер ако се у његовим писмима говори јасно, онда кривицу не оповргава, што о томе нема помена и у њеним писмима. Тада се треба сетити да „што он хоће то стоји у врстама, а што она хоће, између истих к , Како је за људе увек било тешко, кад су хтели да представе разлику између жене и човека, ггоказује најбоље Жан Ион, који вели: „Шена не може у исто време љубити и своју децу и четири дела земљина, човек може" — ко је то видео човека, који љуби сва четири дела земљина? Затим: »он љуби појам, жена појаву« — ко то разуме? или: »њему је свег срце, жени срце свет к . Шта дознајемо из тога? Да је женина љубав већа и да више испуњава њено биће? Извесно не, већ само да човек има више да ради него жена, што га и зауставља да се не подаје својим осећајима и да га не треба свог да обузме само једна једина наклоност, па ма како она јака била. Отуда стара изрека: човек сваком новом љубави постаје глупљи, жена паметнија", т. ј. човека свака наклоност зауставља у раду и напредовању, трошећи му делатнос!', док жена за сво то време само скупл>а животно искуство. До душе то је и човеку потребно, али он има знатнијих прилика и предмета, где ће га скупљати ; жена међутим, која не стоји тако у животу, мора скупљати искуство где га нађе. Према томе једино нам остаје држати се простога, таштега искуства, које говори без лепих речи и без изузетака, па по томе и уче нас. Тако Фродрајх: жена је више узбудљива и више физички покретљива, него човек. Док код последњег више преовлађује душевна страна, дотле код ње господари срце. Човек мисли, жена осећа«. Ове јасне ненакићене речи, које у ствари нигита ново не нуде, ипак садржавају све, што се речима може исказати. Стога ћемо их допунити по Хајзингеру: „Жене имају више репродуктивне него продуктивне снаге уображења. Отуда је увек имало добрих цртачица цветних ландшаФта и портрета, али никад, од како жене молују, није ни једне било, која је успела у историском цртању. Оне пишу песме, романе и сонете, али никада још нису написале, ни једну озбиљну трагедију". Ово неколико редака за нас је врло важно, јер је и на искуству потврђено, и стога их како при кривичним делима тако и при исказима увек треба имати на уму. У првом случају ово се не може лако променити и на само дело и на начин извођења, али врло лако на начин, како је план створен. Што је план за извршење неког казнимог дела више самосталан и што је потпуније изведен, у толико се пре може узети, да га је измислио и извршио човек; тражи ли он пак наслона, и туђе помоћи и потпоре при извођењу, тада је