Policijski glasnik

БРОЈ 46

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

36 Г

идентичности лопова или убице — истог ухватила још у моменту његовог пребегавања у Париз. Додајем да би оваква оргаиизација имала изванредног моралног дејства на злочинце, који бидоста изгубили од храбрости видеКи, да се ни у најмањој вароши у провинцији, не може више »оперисати« некажњено, због доласка у исту добро изучених агената. Само се полиција не управља по моди. Мало по мало, интелегентни лопови — 1ез ћеаих ре^гез по арго-у, појмили су да им ваља тражити клијентелу, и тако сада они одлазе зими у Ницу, а лети у Виши, Лишон и Трувиљ. Лоиови, дакле, имају њихову »уШе^ЈаШге," као и богаташи. Мој би предлог био, да се тако исто и агенти полицијски пошаљу да пробаве неко време на обалама Средоземног мора, плажи Трувиљској и у опште свуда онамо, куда одлазе Парижани. Агенти који познају специјалне категорије лопова, који обично одлазе у разне бање и на морске плаже, имали би их увек пред очима, и као год што агенти париски, на јавним друмовима, каткад недељама вребају каквог крадљивца, да би га ухватили на делу са полугом за обијање у руци, — исто тако и агенти у бањама и на морским плажама, знали би очекивати згодну прилику, те да лопова оне друге врсте ухвате у моменту, када увлачи руку у џеп какве лепе »ћај§пеије." Поигго већ говорим о овим летећим бригадама, које би требале да траже лопове до њихових зимњих или летњих прибежишта и, следствено, о потребним путовањима, која би имали да чине агенти полиције сигурности, — дужност ми је да изнесем један од највеКих недостатака данашње полиције. Док специјални комесари одељења опште сигурности и већина чиновника са службом при министарству унутрашњих дела, имају у џепу течајну карту, која им допушта да се мОгу користити свима возовима, — агенти полиције сигурности и сам њихов шеф, дужни су да плаћају карте на каси. Да се закључити, шта се због тога дешава. Агент гони каквог злочинца, ну нема сигурног доказа, који би му дао право да га одмах уапси. Зликовац улази у какву жељезничку станицу и агент га гледа како гордо пролази поред контролора, показујући му или годишњу карту или просту билету за одлазак и повратак. Агент, пак, приморан је да стане у ред пред касом, да би купио карту. Кад излети на перон, може само да види воз, који му одмиче, носећи му човека, кога је гонио. Ево још једног простијег и много чешћег примера: Агент јури за каквим лоповом и види га, како на станици Орлеанској (у Паризу) купује карту за Вордо, за који ће се воз кренути кроз неколико минута; инспектор, убоги ђаво, нема у џепу чиме да плати карту ни до Орлеана! Принуђен је, дакле, да пусти лопова да му измакне. Траг је изгубљен, а колико пута и сама даља истрага осујећена. (Свршиће се) КО Ј Е УБИЦА? КРИМИНАДНА ПРИЧА А. Велоа. 14 X. Барон Роберт је сад био добио све оне доказе, које су му тражиле правда и савест, пре него што је смео себе створити мишљење. Али да ли би ти докази били довољни и судијама? Он је у то сумњао после разговора, који је био водио са својим адвокатом. Његов се адвокат, не поричући хипнотичку сугестију, ипак о њој изразио веома неповољно. — Муж предаје суду писма веома непримамљивог, али необоривог садржаја; он подноси доказе кривицом т Г1а§гап1п. Шта има да поднесе противу тога његова жена? Излагања, која почивају на једва тек откривеној науци, о којој наравно још није казана последња реч. Та излагања ће, разуме се испитивати наша скептична јустиција. Постаће дуга парница, дебате за дебатама, које ће се до душе, водити у тајним претресима, али ће без сумње доспети у све иовине; јер су хипнотизам и сугестија питања од прилично великог интереса. Што се пак тиче писама, неће се много устезати да их прештампају. Зар не мислите и ви тако? Па онај деликт? т Да^гпЈе, при којем

игра улогу глумац из Комедије Француске, даје изванредан ма" теријал за Фељетане! И онда још једна околност, која се највише вас лично тиче: Дође ли до претреса, то ће госпођа Шасен, хтела не хтела, морати да сазна о оговарањима, која су се још до данас могла од ње крити. Представите себи њену одвратност, њезин бол, кад буде читала писма, која је против своје воље, што и ја радо признајем, писала, али је ипак писала а како ће тек изгледати ситуација, кад сазна за своју вечерњу посету код комедијанта са свима појединостима ! Ви видите, да сам из поштовања према вама признао хипотизму и сугестији сву оправданост, у колико сам могао и смео. Али ја понављам мишљење, да пре свега мора бити доказано, да је госпођа Шасен одиста била жртва сугестије — а такав доказ је под оваким околностима, које се морају укупно узети у вид, веома опасна ствар. Барон Роберт, који је под овим објашњењем очевидно био клонуо, упита најзад: — Па чему ви саветујете? — Напустити парницу и закључити поравнање. — Какве погодбе он поставља? — Госпођа Шасен треба пре свега да тргне своју тужбу за развод брака. — Како би он добио право, да јој се врати и да је поново мучи? Никада. — Није тако. Он хоће да се обвеже, да живи одвојено од ње и да је ни на који начин не узнемирује. На место судскога развода са обостраним пристанком треба да дође развод путем поравнања. — А имања ће, разуме се, задржати он? — Да! Али би он осигурао својој жени сто хиљада Франака годишње ренте. —■ Дакле осам милиуна хоће да задржи себи, а два од тога да врати у ситним ратама! Разбојник! — Претпостављате ли парничење? Добро ! Али једно вам морам рећи! Парница је већ изагпла из претходних ступњева и убрзо ће доћи до претреса. Размислите се о свему зрело, али немојте више губити времена. Барон је размишљао, али није одмакао ни корака. По кадшто је уступао реч мудрости. Али га је увек еавлађивао поново гнев, и онда би се питао, да ли да Луја Шасена у клубу или на којем другом јавном месту просто ошамари ? Али да ли би се опет тај неваљалац тукао ? А ако би то и био случај, може ли прорећи исход двобоја? Не би ли госпођа Шасен онда била изложена опасности, да изгуби јединога пријатеља, јединога браниоца своје части?... А кад њиме опет преовлада гнев, онда се јављао у њему на прво место носилац културе, светски путник, чувен истраживач непознатих земаља, који с пиштољем у руци заступа своје право и иде за својим интересима. Барон Роберт није био противан таквом начину свршавања парница и помишљао је покадшто да га употреби и против Луја Шасена. То би помогло да се добије парница без суда и без адвоката; јер ако развод поништава брак, смрт га поништава још радикалније. Али се барон с друге стране чврсто држао начела: зуб за зуб, око за око, а убилцу смрт! Шасен, разуме се, није убијао; али он није био бољи од подмуклог убилца, бар не, колико је барон знао. Он је своју жену две године мучио, кињио на све могуће начине; њене је нерве растројио, да би је могао хипнотисати, изнети је на рђав глас, њену част упропастити и покрасти је. Али то све у очима бароновим, који се строго држао речи, још није оправдавало смрт. Па шта да се чини ?... Тим се питањем занимао на своме путу за Енглеску кавану где је хтео за ручком да се нађе са доктором Барилом; он на име није могао више да буде без друштва докторовог, откако га је овај посветио у хипнотизам, и није пропуштао ни једну прилику узалуд, која би га могла увести дубље у ту науку. — Доносим вам, — рече доктор, који није дао на себе чекати, барону, док су јела пробали, — један чланак из новина и »Јеап Могпа8 к од Клартија. Доктор Ладам у Женеви вели о овом роману, да је хипнозу у њем сам проживео. Новинарски је чланак, који је изишао у „Матену", од Бело-а познајете ли га? И то је један модеран белетристичар. — Не; али наставите — није од значаја, да ли тога човека познајем или не. —-