Policijski glasnik

СТРАНА 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

Ја сам имао прилике да видим доста велики број чиновника, познатих за најтврдоглавије у изјави највећег страха од штампе, који су ми долазили, говорећи: „Драги мој Гороне, ви ћете бити тако љубазни, да протурите ову нотицу у листове.« Нека ме нико не оптужује за пристрасност из разлога тога, што сам и сам био нешто мало новинар, од како сам оставио полицијеку преФектуру. Ја морам искрено да кажем оно што сам имао прилике да видим и ја, заиста, не знам ништа занимљивије од оних заходних средстава, које употребљују, да би се нослужили новинама, — они, који јавно истичу њихово највеће презирање према њима. Дакле, један шеФ полиције сигуности треба да да обавештења нггампи, разуме се са расуђењем и обазривошћу. Додаћу шта више, да ћутање не би служило ничему, јер ако он буде ћутао, други ће место њега говорити. Нема више службене тајне од врха до подножја административних степеница. Ја сам виђао врло високе личности, како са пуно збиље наређују истраге за дело иечувања тајне, које су они^ами учинили. Новинари, излазећи из паркета. понекад су долазили к мени да ме известе у тренутку у коме се томе најмање надах — да ћу добити на извршење налог о хапшењу.. .. После свега, под оваквим условима, новинари имају готово право да мрзе шефа полиције, што је ћутљивији од судија. Често ми се пребацивало, што дајем и сувише података штамии, иоводом чега испричаћу вам две доста загшмљиве анегдоте. Једног лепог јутра бих веома оштро нападнут, не знам више поводом кога суочења — мислим ипак оног између Ејроа и Габријеле Бомпарове — извештај о коме беху нашли у новинама. Министар, чија јужњачка добродушност беше чувена, нозва ме к њему и уверавајући ме о великом пријатељству, ирекори ме за издавање тајни из преФектуре. — Боже мој, господине министре, и ја сам вашег мишљења, и ако допуштате, ја ћу још сутра рећи новинарима: »Господо, узалудно вам је више овде долазити. По нарочитом налогу господина министра унутрашњих дела, достављеног ми иреко г. преФекта полиције, изрично ми је забрањено дати вам макакво обавештење. Министар се насмеја и испраћајући ме до врата, рече ми: »Говорићемо опет о томе другом приликом." Један од најљубазнијих полицијских префеката, под којима сам служио, човек који је играо велику улогу у иолитичком животу оног времена, бивши председник сталног окружног одбора, — позва ме такође и рече ми: „Гороне, ја држим да је рђаво давати извештаје полицији сигурности и да би све требало да буде централизовано у моме кабинету, у префектури.« Заблагодарих се преФекту, који ме поштеди од једног тешког посла и истог још вечера известих новинаре. Сутра дан сви се листови окомише на преФекта, а прекосутра већ бејах позван у његов кабинет. »Драги мој Гороне, рећи ће ми шеФ, ја сам се промислио : бол>е је да све остане по старом. Продужите и дал>е давање обавештења штампи." И после, нашто би и служило бити намрштен, зловољан и одбијати давање обавештења новинарима? Ми смо у веку прогреса; штампа је великом броју истих допринела и ја. сам кадкад виђао репортере, како измамљују тајне од мојих људи са вештином, на коју би волео увек наићи код ових последњих. То је, у осталом, врло просто: агент полиције сигурности је, у огпнте, врло поштен човек, неспособан да попусти каквом кушању, одбијајући знатне суме, које би му биле понуђење, да пренебрегне своју дужност. Ну ја сам познавао многе од њих, који су опет били неспособни да одбију „чашицу," коју би им понудио репортер, код каквог продавца вина, с обзиром на задовољство да виде своја имена у новинама, које ће читати њихове жене. Чим је индискреција једног агента одвела новинара на граг какве чувене афере, узбуђење је неописано у каФани »Дп Ваггеаи® и оној в с1е8 БаигЈегв-Козеб", где се скупља спндикат репортерски. Ту настаје одмах деоба улога. Једни вребају одлазак ше®а полиције сигурности, на кеју »с1ез ОгСеЈ/геа® или кеју в с1е 1' Ног1о§е« ; други, пак, стражаре пред судс^ом палатом, очекујући истражног судију.... _.Кад би полиција могла тако да мотри на све убице, ни ••-|&ф<Е5%ј^Јдд њих неби измакао. V:" , г

Нема ту шта да се каже, и ја чикам најпрепреденијег шефа иолиције сигурности, који би био у стању измаћи репортерима. Да би им утекао, једног лепог дана успео сам да прођем кроз сутерене судске палате. Моје гопиоце ипак нађох пред вратима на булевару »с!и РаЈагз®. Чим је ухваћен траг шефу полиције сигурности, сви су Фијакери из кварта мобилизовани, и кад се кола његова крену; иза њих се може видети читава дуга поворка кола — као да је каква свадба или пратња... пре свадба, јер су репортери обично весели. Само шеФ полиције сигурности има каткад израз лица, које је на погребу! Данас и сви камелоти, беспосличари и кућни чувари зцају да могу добити 5. динара, ако саопште каквом листу новоот о неком важном злочину. Не мало пута сам, дошавши у кућу где тек што се убијство догодило, налазио, поред лешине, репортера са. белешком у руци! Један шеФ полиције сигурности има заис-та доста да ради. да нема сталне бриге око борбе против новинара. Кад је какав злочин извршен и кад имађах доволзно основа подозрења против каквог лица, ја сам гледао да прећутим његово име, како бих спречио иовине, да му даду идеју да побегне. Тада ми репортери сами долажа.ху и саопштаваху његово име. Увидео сам одмах да ми ваља променути тактику. Затражих онда од репортера да објаве што тачније податке, како би се лице сматрано за убицу, могло ухапсити, па ма где отишло. Ја сам ретко кад имао прилике да се пожалим на штампу, за осам година, које сам провео у полицији сигурности, а, често ми је она учинила највеће услуге. Штампа, пре свега, има то огромно преимућство, што ствара једно особпто душевно стање код публике п што успева да заиитересује цео свет за један прост догађај — нпр. пстраживање Ејро-а. Беше то штампа целог света, која, дајући сваког јутра једну врсту Фељтона писцу Попсону ди Терају, — заинтересова све мале женице из Хаване и Хонолулу за судбину бедног извршитеља из улице »Моп^таг^ге ! к Благодарећи једино штампи успева се данас да се ухвати убица на крајњем југу Амернке или Аустралије. Најзад од штампе имамо и другу -једну корист, коју не треба никако сметнути с ума. Штампа је изазивач, који разбуђује успаване енергије. Благодарећп њој, шефу се полиције сигурности увек чини, као да иза себе чује непрестани нодругљип ехо: »Ухватиће га, неће га ухватити. к То је штампа која покреће самољубље иолицајчево и гони га да дела и онда кад је клонуо. Истина је цела, да би човек био много мирнији, да не постоји штампа; све би се истраге вршиле на начин, који би изгледао најзгоднији и човек ие би имао за вратом ону бригу: »ако који од мојих агената наирави какву омашку, сутра ће се све новине окомити на мене к . Ну, штампа. постоји, њена моћ увек расте и било би врло тешко ослабити је. Треба, дакле, удесити, да се живи у доста добрим односима за овом моћи, радити брзо и добро. Ја сам се за то побЈзинуо чим постадох иомоћник шеФа полиције сигурности, и наскоро ми се даде прилика, да ступим у интересантне односе са штампом, наравно са одобрењем г. Тејлора, мога шеФа. Прва аФера убијства даде ми се на рад. До тога, доба, као секретар или полицијски комесар, имао сам да иследим разноврсне предмете, али никад да истражујем једног убицу. Не беше прошло ни месец даиа, од како ступих у полицију сигурности, кад једног јутра известшпе ме, да су у улици Геј-Лисак, пашли убијену неку жену, која држаше каФану. Приспех пре г. Тејлора и истразкпог судије и извукох се, како сам могао у овој- новој улози, коју ми је ваљало играти и то играти са страшћу, за коју дотле нисам зиао. Шта је, одиста, истраживање једиог варалице и разбојника, поред узбуђујуће загонетке, коју поставља свако убијство, чији извршилац није оставио своју посетницу! Признајем, ипак, да се нисам могао уздржати, а да се не осмехнем, видевши позване ирве службенике, како свечано стају пред лешину, не допуштајући да се ма једним прстом иста дотакне пре доласка истражног судије. Ове ситнице, које су већином некорисне, чине део старих навика.. Ја сам видео доста