Policijski glasnik

СТРАНА 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Т 4

комисију 3062 просјака, год. 1885—5452, год. 1896—9791., год. 1897—8016, кад израчунамо просечни број последњих 15 година, то добијамо број 5200, дакле за 2200 више него год. 1882 1 ). Али и ако оставимо те рачуне ио којима изгледа да се је од год. 1877 број просјака удвојио, и узмемо бројеве које је комисија публиковала, то се мора признати да је 300.000 знатан број, нарочито кад се узме да је то минимум. Ми видимо пред собом читаву војску од људи који стално избегавају нродуктиван рад и живе од мрва које с туђих столова падају. А то је велика онасност за земљу. Наравно да би било интересно дознати колико је просјака невоља бацила на улицу а коликом је броју истих просјачење занат. Број ових последњих нарочито је за нас интересан, јер ћемо се у овом раду поглавито с њима занимати. На жалост на ово важно питање неможе се дати никакав одређен одговор, бар сад не. Али наведени бројеви нису без интереса за нас, јер они доказују да је просјаштво у Русији јако развијено и да се оно енергични мора сузбијати ма у којој се Форми оно јављало. Али мере које се предузимају против ових лица које моле за милостињу врло осетно дирају проФесионалног просјака, јер просјаштво као занат и права сиротиња тако су близу једно другом да их није лако разликовати. С тога смо се одлучили да пигање о броју проФесионалних просјака сматрамо као отворено и место тога да у нашој књизи скупимо доста културно-историјских, економских и криминалистичких акта, која су довољно интересантна да у ово компликовано питање унесу мало светлости. Можда ће ови скупљени Факти олакшати рад онима који као стараоци сиротиње или судије имају да одлучују које пред њима: иросјак од заната или један несретан човек. За сузбијање какве Физичке или социјалне болести потребно је јасно изнети основе патње и открити упливе који увећавају патњу. С тога ћемо ми наш рад тиме почети што ћемо изнети најважније узроке просјаштва у Русији. Од тих узрока морамо на првом месту изнети слаб развитак бриге о сиротињи у Русији. У многим провинцијама има много болешљивих богаља и слепаца који имају право да буду примљени у какав сиротињски завод али су приморани да се хране од просјаштва јер у тим добротворним заводима не примају их због оскудице места. Како је акутно то питање у Русији може се из овога видети. Међу лицима која у Петрограду због просја 1ења хапсе, налазе се чешће стари и болесни људи. Год. 1897 попео се је број њихов на 1477; 200 од њих били су родом из престонице. Пошто се градска општина имала да брине за негу њих то је комисија за сузбијање просјаштва обратила пажњу варошкој управи на положај тих људи. Али само један једини био је примљен у Сиротињски дом, сви су други били одбијени јер су сиротињски заводи у граду били препуњени. Релативно боље организована је мера сиротиње у балтичким провинцијама. У курланду у 180 сиротињских домова негују се 3700 људи а у Лифланду 5390 лица у 337 сиротињских домова. У суседним нровинцијама су односи већ много рђавији: у Вилни има 8 сиротињских домова са 866 лица, у Витебску 12 са 167, у Ковну 3 са 76 лица. Из тих бројева можемо с пуним правом извући закључак да се у балтичким провинцијама највећи део просјака рекрутује из туђих елемената или из таких људи који неће да се користе сиротињским домом. И код самих лутерана у Петрограду и околини просјаштво је врло слабо развијено јер је добра нега сиротиње. И извесно техничке оскудице и празнине у сиротињским домовима показују шкодљив уплив. Међу просјацима налази се по неки пут људи који пате од хроничних болести. Због њихове болести и Физичке слабости њима је немогучно да нађу какво занимање а у болнице не могу бити примљени јер су све постеље резервисане за акутне болеснике а у сиротињском дому нема места. Најзад има сиромаха који се само због тога одбијају у добротворном заводу (та1воп с!е геГи^е) јер се тамо могу занимати само поједини људи а не целе Фамилије. ') И у Француској се јавно туже на растење просјака од заната. Та је окодност наведа да се посданицима 1 8 99 год. изнесе специјалан закон. (РгорозШоп с1е 101 ге1а1дуе аих тоуепв сГаавЈзЈапсе е{ (1е коегсШуи, ргоргез & {геуепиг уи а герптег 1е уа§аћоп(1аде е4 1а теп(НсИе, ргевеп1;ее раг М. Јеап Сгирр1, с1ери{е).

Не само оскудица у нези сиротиње него и различне адмипистративне установе и законске одредбе увећавају вепттачки број просјака. Међу тим Факторима да споменемо ове: 1. Жалосно стање неге сиротиње у Русији везује влади руке. Има скоро 200 година како је Петар Велики почео борбу са просјаштвом и до сад је још отворено питање да ли је прошење милостиње забрањено или неказнени закоиик за Рпес^епзНсМег (§ 49 до § 51) 1 и одредбе за предупређење и сузбијање кажњивих радњи (§ 159) најстрожије забрањују нросјачење; ипак поред свега тога у пол>ским провинцијама има једна месна одредба која допушта хватање просјачких пасоша (Сег1лПса1;е). Сличну праксу налазимо у једној одредби задруге за сиротињу у Харкову. Друштво то носило се мишљу да сиромасима раздају извесне монете од лима да би слободно могли купити милостињу. Тај принцип није нов нити је руски проналазак, јер инвалиди ратова за ослобођење 1813—1815 у маси су задовољени на тај фини начин. Најзад да споменемо да сеоске општине у Великој Русији врло примитивно врше своје дужнотти према сиротињи, допуштајући својим сопственим сиромасима да у селу купе милостињу. Под таким условима појмљиво је да се просјачки недуг, поред све забране сматра као нормалан појав и да се. пење број оних лица који нросјачење сматрају као допуштен занат. 2. Деаортација. У западној и источној Сибирији, у губернијама Томску, Тоболску и Иркутску има врло много просјака, али поглавито усред гомилања депортираних и исељеника. Често се исељеник превари у својој нади на бољу судбу и мора се вратити у свој стари завичај, али пошто му је нестало срестава он је приморан да упрти просјачку торбу. Сибирци сматрају департирање увек као велико зло земље. Одавно је међу њима узајамна борба и мржња. У осталом мора се признати да влада није ни најмање учинила да нротеранима олакша живот. Њих просто интернирају у селима и паланкама и морају се бринути за живот, те није чудо што ти несретници првом приликом напуштају упућено им место да би се вратили ранијем завичају пут је дуг, мучан, опасан, јер су бура и ладноћа непријатни сапутиици, али се енергијом да савладати. На путу се проси и ако је могућно и краде. Појмљиво је да у таким приликама номенуте губерниј-е које леже на великом друму за Русију, имају много да пате, јер сваке године прелазе Урал хиљадама тих лупежа. Отуд је сибирски сељак непријатељски расположен према просјацима и презире тај занат. И сами дечаци које слепци најимају као вође, напуштају слепце чим достигну 13 година кад су у стању да радом заслужују. Отуд кад се у Сибирији појави неко као погорелац то је сигурно какав руски сељак који је просјачење научио код куће. Под таким околностима §198 законика за депортирање гласи сасвим просто »депортиранима је тумарање и просјачење строго забрањено. С( Да би исцрпели питање о депортацији морамо додати да та казна није само у Сибирији извор просјачења. На северу ставља природа колонисту толико тешкоћа на пут да он невољно обара главу. Па и на југу, и ако клима није неповољна, владају на жалост сличне прилике, које само депортација ствара. У губернији Елисаветпону (Транскавказија) налази се руских секташа који су тамо иротерани да исто просе милостињу, јер нису у стању да нађу рада, на који су навикнутп. 3) Лица која су изгубила часна права, просјаци, скитнице и пропалице може полиција протерати из главних градова у њихов завидај или у мале градове. То протеривање сматра законодавац као успешпо срество за сузбијање просјачења, а у ствари на тај се начин број просјака само умножава, кад њих полицијски интернирају у какво село или паланку, то су они ту остављени без икакве помоћи. Они немају ту ни сродника, ни познаника, ки пријатеља, јер су они, које су можда раније познавали, давно помрли, а с друге стране грађани и сељаци неће да знају ништа за те протуве, јер пикоме није пријатно да те пијане, лење, напуштене несретнике прими у кућу. С тога кад се каква протува протера из резиденције у какво мало место, то он мора, хтео не хтео, на то мислити како ће се најх ) У Русији има 3 казнена законика. Уложеше о наказашах. То је општи казнени законик за окружне, више и војене судове кад се суди о преступу или злочину.