Policijski glasnik

БРОЈ 5. У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 14. ФЕБРУАРА 1902. ГОДИНА Т1 О ј О о О ј СГ ) ооо с<оо ооо ојсњ О ј О о с ху ? ојоп О ј ОО ооо О ј О о О ј О о О ј О о с сгј ојоо О ј О о ооо о со оро озо~осоосо"оро "с^~ооо ооо ооо ојогј ооо ојсп> ојоо ооо с >^о ооо с,с>о осо су?о ОУД ОСО ОРО с<0 0 ОСО со о ооо сг?о о со осо осо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛШШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИШ ИОЛИИИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ ООО ООО О ј ОО О ј ОО О ј ОО О ј ОО О ј ОО ОбО О ј ОО О ј ОО С«РО С«00 ООО ООО ООО С»ОО С»00 ООО аоо ОбО осо ОСО ооо ООО ооо О ј ОГ ј С/уО ОУ- осо ОСО ОбО (^СО ОУ ОСО осо ооо 0>0 С/У ооо С //"- с// ОУ- СУХ- С/У 050 С ј ОГ) О-У. - ОСО 7РЕ1УЈЕ ОДБОР МШШОТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА •хуг) (уур суур сууросо ^ оао о&о обо" осо осо осо оу с>со о&о с«со осо с«со с/ур о^о оу: оу> о$о ооо осо сло оео..Обо осо ооо су^о осо' с/>о осо осо оео о ?о_осо оро с<о ооо ооо с «оо оу:- о$о о$о осо_оро осо осо

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за начелника друге класе округа крушевачког, Драгољуб ЈовановиК, окружни начелник у пенсији, и за секретара прве класе Министарства унутрашњих дела, Ђорђе Карајовановић, начелник четврте класе округа крушевачког, по потреби службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Цела 3. Фебруара 1902. године П№ 2775 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, па предлог Министра унутрашњих дела постављени су: за начелника треће класе среза грочанског, округа београдског, Милан Влајковић, секретар прве класе начелства округа смедеревског, и за секлетара прве класе начелства окру.га смедеревског, Петар Ник лић, начелник треће класе среза грочанског, ок.цу га београдског, — обојица по потреби службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 31. јануара 1902. године ПЛ« 2544 у Београду.

Указом Његовог Величаиства Краља Александра I, на нредлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Нашег Министарског Савета, решено је: да се Радивоје 0. Влаховац, писар друге класе начелства округа пиротског, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 7. Фебруара 1902. године 1Ш 3114 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО НЕКОЛИКО НАПОМЕНА 0 ОРГДНИЗДЦИЈИ 0ПШТИН. ВЛДСТИ С 0БЗИР0М НД НАЧЕЛО СДМОУПРДВЕ (Свршетак) Ограничив се само на површно иосматрање неколиких важнијих питања, која могу бити у вези са начелом самоуправе, а нису без интереса за наше прилике, нећемо улазити у даља излагања и других питања. Ствар је одиста од велике важности и са гледишта паше опште унутрашње политике и са гледишта државног права и успеха, које оно у примени треба да остави. Без јаке општинске власти ми не можемо имати ни јаку државну власт при организацији адмипистративне власти, која је у нас. А да би се до тог услова дошло, чини нам се, да је одвећ потребно, да се наша интелигенција, која се бави политиком, а нарочито њеии виђенији представници окане једном заблуда, које уносе у појимање начела самоуправе, да напусте пролазну и бескорисну тежњу за популарношћу на демагошкој основи, а да стану на гледиште здравих принципа, којима једино можо бити места у једиој добро уређеној држави.

Да ипак заокруглимо дојакошње излагање ствари, те да оно колико толико буде бар у основним иитањима потпуније, требало би проговорити што год и о општинским зборовима, о онштем учешћу грађана у општини за послове, који припадају самоуправном режиму. Јер, за остале послове, који такав карактер немају већ се јављају као последица ирактике државног права, у оном делу, који је устунљен надлежности општииа, зборови оиштински немају никакве надлежнорти, јер ти послови немају ничега заједничКог са самоуправом нити из тог иачела излазе. У колико се тражи народно учешће и за тај део послова, оно се практикује у народном представништву, дакле, преко законодавпог тела, које је по Уставу образовано. Са тим општим обележјем, које припада општинским зборовима, њихово учешће треба да је од значаја и има му места у свима питањима самоуправне природе, али строго дотле. Каква се конзеквенца из овог општег начела дају иавући за организацију општиноких зборова у свима односима, који њихову надлежност треба да изведу и зајемче у практици, није тешко погодити. Међу тим, ми се у такве детаље нећемо упуштати. Ма каква била њихова организација, ако је њоме очувано начело, да општински зборови не иду даље од своје праве надлежности, али да се опет у границама своје истинске надлежности крећу слободно, главна ствар неће бити оштећена. На таквој основи, однос самоуправног режима нрема државном био би нормалан и не би штетио велики ауторитет, који припада државном праву и општи интерес грађана, да тај ауторитет ос.тане потпуно очуван. НАЛАУШТВО И ОБИЈАЊЕ 5 Справе које пуцају Друго средство од не мањег дејства, али релативно опасно, састоји се у употреби справа с цуцањем. Дејство једног механизма ове врсте, пре неколико година, коштало је живота два млада момка који су били послати у извиђање летњака. Овај начин одбране има дакле своју корист. По несрећи, те справе могу бити грозне баш за оне које треба да заштите, кад њима рукује невешта рука. Постоје међутим механизми који кад звоне, као механизам г. ДеФерта, у исто време производе и експлозију праскавих метака, којима се може руковати са потпуиом сигурношћу. Овамо спада цела једна серија опггроумних справа које је изумео г. Пол Бланше. Брава на пуцањ коју представља слика 1 јесте први тип те серије. То је брава безбедности слична брави коју је изумео г. ДеФерт. Као год ова цоследња, она садржи у себи један део који се заљул^а чим се покуша да утури у браву други кључ или ма какав калауз. То исто бива у случају обијања: услед необичног притиска на врата; ригла се покреће за читав милиметар и производи љуљање тог дела браве. И у једном и у другом случају, тај покрет љуљања иставља ороз који ће ударити метак и изазвати јак пуцањ. Даје се замислити како исти механизам може произвести електричии додир који ставља у покрет једно или више звона; и даје се лако замислити како је могуће применити сличан механизам код разних »кремонских« брава и засовница које затварају сва врата и све* прозоре једне куће. У овом последњем случају могу се наместити било нраскави меци ма-где, било звоно на узбуну, а ако је случај са осам-