Policijski glasnik

БРОЈ 12 и 13. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 7. АПРИЛА 1902. ГОДИНА VI С*ОР ОЈСП ооо ооо ОЈСГ) ОЈОО С <00 ОЈОО 0*00 ОЈбор/ОО 0*00 0*00 0*00 0*00 0*00 0*0 0 0*00 0*00 0*ОО ооо с <00 ОСГ> соо 0*00 0/00 ^0*00 2/УЗ С С/О &ОР С «бо 0*00 Сг ОК> ^ОО СгОО ууд 1^00 1*РО 'ЈЈОО 2ЈОО ооо у&О 1/У2 СЛО с/зо СОО о^) ууд г /уд ПОЛИЦИЈСКИ глдснин СТР1/ЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЖШУ БЕЗБЕДНОШ И АДМИНИСТРАЦИЈ^ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОИШТИИСКИХ ВЛАСТИ худ ојоо аоо е^о ооо ооо ооо О ј О р с«оо аоо ооо ооо ооо ооо с«оо с/?о е/ /д с^ аоо ооо ооо аоо оу ; ооо о*оо&оо <&оо ооо аоо аоо о / јо О јоо аоо с<оо ооо с<оо о< уз ооо с* уј с * оо сдс с^ с^с о*со ( ууј ооо оро УРЕЂУЈЕ ОДБОР МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА 1оО О ј ОО 0 *сг> 0 *с*> О сг> с <00 ооо &ОР ООО о ОО 0*00 ООО о ОО ООО ООО ООО ООО С>РО ООО ООО ООО ООО О оо ООО ООО оос О ОО О ОС 0 *000*00 0*00 0*00 ооо осо ооо оос ооо о оо ооо.о оо &оо ОбО ОУ0 соо О СГ: 0ЛО ОРО оосГрЈоо

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Александар I. Указом својим од 21. пр. мес. благоволео је потврдити усвојени од Пародног Представништва ЗАКОН О ОЦШТИНАМД који гласи : I. Опште одредбе Члан 1. Општину чине они српски држављани који стално живе у варошима, варошицама и селима. Члан 2. Општине су основне управне и судске јединице. Члан 3. Општине су у својим унутрашњим општинским пословима самоуправне, а као делови државне целине подлеже надзору државних власти по одредбама овог закона. Члан 4. Општина има двојаких: сеоских и варошких. У ове последње спадају и општине варошица. Прописи овог закона односе се на све општине подједнако, осим где је то изриком у овом закону друкчије наређено. Члан 5. Свака општина има свој простор на који се простире њена власт, и тај се простор зове општински атар. Члан 6. Свака општина мора имати најмање 200 пунолетних грађана. Ну изузетно у местима где има незгода, које отежавају шго прекидају редован саобраћај, општине могу бити исиод 21)0 пунолетних грађана. Члан 7. Села, која немају 200 пунолетних грађана, морају опајањем са суседним селима образовати општину, осим случаја предвиђеног у другом одељку члана 6. овог закона. При саставу општина ни једно се село или варош не може цепати. Она села која уђу у састав варошке општине не морају подносити терете, које подносе по закону вароши и варошице за своје засебне варошке потребе. Члан 8. Две или више општина могу се спојити и саставити једну општину, а тако исто и поједина села одвојити од једне општине и спојити са другом, кад саме општине или села то затраже. У том случају морају се општине или села најпре између себе погодити, како да у будуће притежавају и уживају општинска добра и капитал, ако га имају, па по том ову своју жељу изјављују, преко својих општинских судова, а по саслушању збора у смислу V одељка овог закона, непосредно надзорној државној власти, која ће у року за десет дана предмет доставити министру унутрашњих дела, а овај поступити по чл. 10. овог закона. Ако се села не погоде, како ће да уживају сеоска добра и канитал, уживаће свако своју имовину као засебну својину. Члан 9. Два или више села, која су у заједници сачињавала једну општину, могу се по жељи својих чланова раздвојити у засебне онштине на онај исти начин, који је изложен у чл. 8. овог закона. Али се у том случају морају та села, пре него што се раздвоје, прво сагласити како ће као нове општине стајати међу собом, што се тиче општинске имовине, дуга, општинског атара и уживања општинеких добара. Ако се општине не

могу у овоме да сложе, ствар ће се предати на решење избраном суду. Члан 10. О оснивању нове и укидању које од досадашњих општина решава Државни Савет. Одвајање појединих села и заселака од једне општине и иридодавање другој, одобрава министар унутрашњих дела., пошто се испуне услови члана 8. и 9. овог закона. Ово оснивање, укидање или одвајање одобрава Краљ указом на предлог министра унутрашњих дела, и обзнањује се у службеним новинама. Члан 11. Ако се између две или више општина догоди распра о атару, надлежна полицијска власт, по салушању дотичних страна и своме извиђају, решава ствар и привремено одређује границе атару. Противу овога решења има места жалби минисгру унутрашњих дела. Његово решење не подлежи ничијем разматрању, а границе појединих општинских атара остају онако, како је тим решењем наређено све дот.ге. докле ову ствар коначно не реши избрани суд. У решењу надзорне власти мора се означити и рок, до кога се мора саставити избрани суд ради решења овог спора, али тај рок не може бити дужи од 2 месеца ни краћи од 20 дана. Овако се поступа и у распрама око атара између појединих села и заселака. Члан 12. Две или више општина могу се удружити ради подмирења неких заједничкпх потреба, или за извршење неког нарочитог еаједничког посла. Члан 13. Свака општина дужна је имати своју зграду за судницу, која мора бити близу друма или места где је живљи саобраћај, а ако је могућно и на средокраћи општине. Ни у ком пак случају не може бити општинска судница ван села. Члан 14. Зграда за општинску судницу мора бити засебна и имати најмање две собе и чекаоницу. Осим овога дужна је оиштина имати и зграду за затвор притвореника са две собе. Ове зграде у сеоским општинама, а тако и у варошким до 500 пунолетних грађапа, неморају бити од тврдог материјала. Општине које имају своје зграде за суднице, дужне су удесити их по прописима овога закона. II. Чланови општина и вихова права и дужнооти Члан 15. Сваки српски пунолетни грађанин, по самом закону, члан је оне општине којој припада варош, варошица или село у коме је рођен, ако ту стално станује, или где као стално настањен постане пунолетан. Члан 16. Сваки српски грађанин може се из своје општине иселити и постати члан друге општине. За члана друге општине мора бити примљен: 1. ако му није решењем или нресудом надлежне власги забрањено живети у дотичној општини; 2. ако може себе и своју породицу издржавати својом зарадом; 3. ако је доброг владања. Узима се да нису доброг владања: а) они ксји су били осуђивани судом за проста из користољубља учињена злочинства или преступе, док не поврате грађанску част; и б) они који се налазе под судским ислеђењем због горе именованих дела, док се не оправдају. Они који су за време малолетства осуђивани за дела под а. и б. не узимају се да су рђавог владања.