Policijski glasnik

БРО.Т 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 127

ницу, и који ме је поразио изванредно мучним утиском првих дана мојега бављења на робији. У ооталом, још пре свога доласка у тамницу знао сам, да ћу се тамо наћи са А-вом. Он ми је отровао то прво тешко време и појачао моје душевне муке. Не могу да прећутим о њему. То је био најодвратнији пример, докле може да се спусти и исквари човек и колико може да убије у себи сваки морални осећај, без муке и без покајања. А-в је био млад човек, племић, о којем сам већ нешто номињао, говорећи, да је достављао нашем мајору све, шта се радило у тамници, и да се дружио са његовим посилним Феђком. Ево, у кратко, његова историја. Не довршивши нигде започете школе и пошто се у Москви завадио с породицом, која се била поплашила због његовога развратнога владања, дође он у Петроград и, да би добио новаца, одлучи се на једну подлу доставу, то јестодлучио се, да прода крв десеторице људи, да би што пре угодио својој неодољивој пожуди за најгрубљим и најразвратнијим склоностима, ради којих је, окужен Петроградом и његовим уживањима, тако ниско пао, да се, како није био глуп човек, осмелио на безуман и бесмислен поступак. Али га брзо ухвате; у своју денунциацију умешао је невине људе, остале преварио, те га за све ово послаше у Сибир, у наш затвор на десет година. Био је сасвим млад, тек је почео да живи. Изгледало би човеку, да ће га таква грозка промена у његовом животу морати поразити, да ће изазвати његову ирироду на ма какав отпор, ма на какав прелом. Али, тај је дочекао свој нов живот, без најмање забуне, чак без најмање одвратности; није се узбудио пред њим морално, ништа се није плашио од њега, сем једино од помисли да мора радити и и да се мора растати с колачарницама и с трима женама. Њему се чак чинило, да му је положај осуђенички само одрешио руке за још веће подлости и пакости. »Робијаш већ и није ништа друго него робијаш ; кад је човек, дакле, робијаш, онда већ може да буде и неваљао, и то није срамота.« Од речи до речи такво је било његово мишљење. 0 том гадном створењу сећам се као о каквом Феномену. Неколико сам година проживео међу убилцима, развратницима и највећим злочинцима, али, то тврдим позитивно, никада још у животу нисам наишао на тако потпуну моралну провалију, тако крајњу, очигледну поквареност и тако безобразну нискост, као у А-ва. Међу нама ј.е био оцеубилац, нлемић; већ сам говорио о њему; али ја сам се уверио по многим знацима и Фактима, да је чак и тај био несравњено племенитији и човечнији од А-ва. У мојим је очима, за све време моје робије, А-в изгледао и био као комад меса, са зубима и стомаком и са неситом и неутољивом жеђу за најсуровијим, чисто животињским, телесним насладама. А да би задовољио и најмању и најћудљивију од тих наслада, био је готов да на најхладнокрвнији начин убије, закоље, једиом речи, да учини све, само ако би ствар могла остати сакривена. Ништа не претерујем; добро сам познао А-ва.

То је био нример, до чега је могла доспети само телесна страна човечја, кад је не уздржава изнутра никаква норма, никаква законитост. Па како ми је тек одвратно било, да гледам на његов вечито подсмешљиви осмејак. То је било страшило, морални Квазимодо.*) — Додајте још томе, да је био лукав и паметан, леп, нешто чак и образован, и да је имао неких подобности. Ие, боље пожар, боље помор и глад, него такав човек у друштву ! (Наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један полицијски писар управио је на нас једно овако питање ? Да ли могу полицијске власти, у случају, кад стараоци пупилни не хтедну положити старатељском судији на време новац са рачунима пупилним, или овај упропасте, утаје и т. д., егзекутивним путем из њихове — старалачке — имаовине, вршити наплату ових сума, на прост захтев старатељског судије, и, да ли овакве продаје старалачке имаовине, имају законске вредности ? На ово питање ми му одговарамо : У §-у 4 65. законика о поступку судском у грађанским парницама, јасно је изложено шта се може егзекутивним путем наплаћивати без судске пресуде или решења. У овом законском пропису није предвиђено да се и наплате овакве врсте могу вршити екзекутивним путем без судске пресуде или решења. Закон о старатељству (чл. 62. и 8 5.), не само што је дао цраво старатељском судији, но му је и у дужност ставио, да води надзор над имаовином пупилном, и над стараоцима који са истом рукују, па у случају кад цримети, да стараоци пуиилном имаовином несавесно рукују или је упропашћују, дужан је редовним еудским цутем тражити прво обезбеђење масених (пупилних) прихода, из имаовине несавесних старалаца, а по том и наплату утајене, или упропашћене суме. Сем тога, §-ом 28 0. каз. законика, иредвиђена је казна за оне стараоце кији са знањем на штету поверених им лица или ствари раде, па било да то чине из свог соцственог користољубља, било у цељи да другима неправедну корист нрибаве. Према наведеном дакле, ако стараоци неће из ма којих узрока да положе старатељском судији рачуне и новац пупилни, старатељски судија дужан је прво тражити обезбеду ове суме из њиховог имања, а по том од надлежног суда и наплату. Када суд буде донео своје решење или пресуду и кад то решење или пресуда постане извршна, тек онда полицијске власти могу ио таквом решењу или пресуди егзекутивним путем саобразно прописима грађанског судског поступка, из имаовине сгаралачке вршити наплату. Ако ли се' цак констатује, да је стараоц на своју корист утајио пупилни новац, старатељски судија дужан је кривично оптужити га надлежној власти, који ће по ислеђеном делу кривца спровести суду и суд ће својом пресудом поред казне законом предвиђене, осудити

*) Главно лице, грбави и хроми звонар, у Иговом роману ((Богородичина Црква у Паризу. у Нрев.

несавесног стараоца и на плаћање оне суме, са којом је пупилу оштетио. И ова пресуда кад постане извршном, тек тада полицијска власт може по истој из имаовине старалачке, вршити наплату егзекуцијом али ипак по нрописима грађанског цостунка по томе, све оне егзекутивне наплате — продаје — које се врше на захтев старатељског судије, без оудске пресуде или решења, немају законске вредности.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Николу Радулови1,а, бегунца из Туроке, који је пресудом начелства округа Рудничког, Бр. 8.105 ооуђен, да пдати 70динара новчане казне, и.ш да издржи оедам дана затвора, и 20 динара таксе на пресуду, због кријумчарења дувана; — па како се оада незпа меото где Никола живи, начелство окр. Рудничког актом КБр. 277 6. Моде ове подицијске вдасти, да Никоду живо потраже, и нађеног њему опроведу с позивом на КБр. 2776, и.ш Управи гр. Београда на Бр. 1 04 98. Антона Јовановпћа, јорганџију из Крагујевца и његову жену Марију, тражи начелство окр. Крагујевачког актом Бр. 503 3, о тога, што су 2. ов. м. отишли из Крагујевца, а оставили два детета без икаквог старања. Њему је 4 0 — 4 5 год., прооед је, црномањаот, средњег стаоа, сувоњав; Марији има 25 — 30 год., доота младоликаота и лепушкаста; средњег је раота. Нађене треба спровести начел. окр. крагујевачког с позивом на Бр. 5033, или Управи гр. Београда на Бр. 10 48 1. Љубомира Савића, пивара из Баљева, који је пресудом прв. суда ваљевског од 11. марта ове године Бр. 7581, кажњен са тридесет дана затвора, па да би избегао издржавање казне побегао је пре 15 дана, тражи начелство округа ваљевског актом Бр. 385 4. Њему је 30 година, виоок 1-75, пдав, брија се, бркова малих правих, нађеног треба упутити истом начелотву с позивом на горњи број акта или Управи града Београда на Бр. 10622. Драгутина ЛазиЈ.а, б. кројача, овд. окривљеног због преваре тражи кв. палилуски актом Бр. 3285. Он је стар 25—>27 год., стаса омаденог, у опште смеђ, бркова жутих, подужих, брија се. Нађеног треба спровеоти Управи гр. Београда Бр. 10.791. Софију Ђорђепић, б. проститутку, и Милеву СтојановиЦ служавку, из Крагујевца, тражи нач. окр. Крагујевачког актом Бр. 6047. Оне оу побегле из Крагујевачке болнице 13. пр. м. и однеле: по једну кошуљу, по једну сукњу нову, пешкир, две сукње половне и једиу кецељу. Нађене треба спровести Управи града Боограда с позивом на Бр. 10.876. Радисава Рисантовићи, земљоделца из Скржутнице, среза ужичког, бившег осуђеиика београдског казноног завода, који је у меоецу Фебруару ове године пуштен оа ооуде, тражи начел. ср. ужичког актом Бр. 29 5 6. Он је стар 3 5 год., раота мадог црномањаст, образа дугих сувоњав, очију црпих, бркова црних великих. Нађеног треба спровести начел. ср. ужичког с позивом на Бр. 29 56, или Управи гр. Београда Бр. 10.294. Димитрија Петковића, пиљара; из Врање, којије пресудом начел. окр. ВрањскогБр. 17240,