Policijski glasnik

БРОЈ 17 и 18

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 131

обично нретресају његову просјачку торбу и џепове. И кад код протуве нађе много ситног бакарног новца, комаде леба, кобасица и меса то је већ тежак доказ да је тај човек у току тога дана успешно иросјачио од многих лица. И кад би се испитивања у процесима против иросјака водила подробније и пажљивије тада би ослобођавања ређе бивала и судије би строжије одмеравали казне. И најзад било би врло корисно кад би судски и полицијски чиновници имали нека криминалистичка знања о просјаштву у ошпте а нарочито о просјачким гнездима. Сељаци из Шувалова или из Пензе путују кроз целу руску царевину тако да судија, у чијем је округу ухапшена таква протува, не познавајући просјаштво довољно, може врло лако ослободити оптуженога, падајући у заблуду да окривљени није просјак од заната него несрећан човек, који заслужује сажаљења с тога је веома потребно да се на лицу места подробно испита развитак просјачких гнезда, да би се добијени резултат објавио свима. А безусловно је потребна листа нросјачких гнезда, да би судија, расматрајући акте, видео већ из путног пасоша оптуженога с ким' има посла. Ако сад пређемо на казпене одредбе у Русији, морамо у напред признати да оне не достижу свој смер. Одбори за сузбијање просјаштва у Петрограду и Москви и полицијске власти имају право да предузимају две мере: или се просјак одмах протера у завичај или га судија затвори. Прва од тих мера, као што смо видели, сасвим је узалудна. Просјак од заната негује се више дана, добије ципеле и хаљине и за тим се протера из града. А пошто многи од тих просјака живе у оближњим селима, то они одмах напуштају свој завичај чим добију слободу. И пресуда судије доноси мало користи, јер је највећа казна три месеца затвора. По праведном мишљењу Иолијана та је казна неправедна, ако падне на каквог несретника. А за проФесионалног нросјака то кратко одузимање слободе само је једна мала промена, која је кишовитих, јесењих месеци шта више са свим пријатна. Пракса је одказала да постојеће казнене одредбе немају никаква уилива на просјаштво, јер тако мала казна не може задржати једног проФесионалног просјака, који заслужује годишње 300—1000 рубаља, да напусти свој корисни занат. (Свршиће се).

ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КАЗНЕ ПРВИ ДЕО. - СМРТНЕ КАЗНЕ 9 (Наотавак) 9. Н а Т 0 Ч К у. Точак је познат још у старом римском праву а и у Грчкој је точак играо улогу и при мучењу и при криминалним казнама, а и у библији се спомиње примена точка. Наравно да је точак, као и казна, бивао окретан, и осуђеник, везан за точак, не само што се је рушио него му је и цело тело ломљено. Точак као казна уведен је у употребу одавно.' Као што су у најстарија времена пуштали животиње да изгазе осуђенике тако су их убијали и тиме што су пуштали да их прегазе кола. У Индији је идолопоклонство однело тако многе жртве. Кад су кола на којима је почивао тешки идол, начињен већином од злата и сребра, вожена при литијама и другим свечаним приликама, поједини Фанатички људи бацали су се на земљу да их точкови тешких кола прегазе. Смрт је природно наступала одмах, пошто су унутрашњи органи бивали потпуно разорени али прегажени оу постајали свеци а "то им је била најидеалнија смрт. После те своје услуге да прави свеце точак је постао и судска казна, само што овде осуђеници не само што нису постојали свеци, него је та казна сматрана као крајње срамна. Свакојако мисао употребе точка као казненог срества потекла је од гажења колима. У Грчкој са точком нису хтели да изломе тело осуђеника него су робове везивали на точак да би их лакше могли шибати, а за то је точак врло згодан. При том точак није служио за извршење смртне казне него је требао да служи само као тешка телесна казна, али је често бивало да су несретнике тако из-

дашно шибали да је првобитно телесна казна постајала у ствари смртна казна. Код Римљана су употребљавали точак да би изломили тело, и при том је точак имао врло различне примене и врло различне Форме. Врло широки и врло тешки точкови, који су имали Форму отвореног бурета или цилиндра, били су одређени да осуђенога сасвим разломе. Те точкове износили су на брежуљке или на високе брегове, везивали су потпуно голог осуђеника за спољњу страну и затим су скотрљали точак низ (зрег при чему је тело несретника бивало потпуно раздробљено.

Сл. 9. — Убијање точком.

Осим тих широких точкова употребљавани су и ужи, на чијој су спољној страни бивали уковани многи оштри клинци. На тај точак везивали су осуђенога тако да су му се клинци дубоко у месо забадали; за тим су или котрљали точак по земљи док везани несретник није у највећим мукама издахнуо или су му муке још и тим умножавали, што су пут, преко којега ће се точак котрљати, посипали многим оштрим гвожђем, која су се забадала у тело несретника. А још је ужаснији био трећи метод. Точак је био тако удешен да је био издигнут над земљом и почивао на једној дрвеној направи. Под точком бивали су уковани шиљасти и оштри клинци. За тим су на точак увезивали осуђенога и онда точак окретали, те је несретник бивао просто раскинут. Али то нису бивали најтежи злочинци који су осуђивани на те ужасне казне. Обично су хришћанима спремали те ужасне самртне муке, јер су и они сматрани као велеиздајници и бунтовници. У Немачкој, Француској, Велгији, у северним земљама и у Русији и Аустро-Угарској точак је добио друкчију примену него у старом Риму. И ако је казна на точку давпо била позната Лудвик побожни Ју томе је створио новину што је том срамном казном претио и онима који су се усуђивали да наруше божји мир и та строгост имала је успеха. Пошто је умирање на точку било срамна казна, то су осуђенога прво мучили, у многим случајима, другим мукама, да би му изнудили признање, па су га после метали на точак. А колико је правде било у том изнуђавању признања, може се видети по овом несретном случају који се десио у старом Тибингену. Двојица младих занатлија, који су били пријатељи, оду да странствују по свету, али пошто су се после неког времена растали, један се врати кући. То падне у очи родитељима оног другог и пошто је онај што се вратио, иосио на себи одело њиховог сина, они посумњају да он није убио њиховог сина и навукао његово одело. Они га туже и тај сумњиви буде ухапшен. Узалуд је он уверавао да је потпуно невин и да су само из пријатељства разменули одела. Како му нису веровали и како је туђе одело на њему сматрано за »довољан доказ«, то оптуженога метну на муке. Неко време трпео је он страшне муке, пошто је био потпуно свестан своје невиносги, али кад је еу- .