Policijski glasnik

ВРОЈ 20 и 21. У БЕОГРАДУ, ПЕТАК 31. МАЈА 1902. ГОДИНА У1 ооо о/оо о©о ооо с <©0 с.оо ооо ооо о<?0 ооо ооо ооо ооо ооо ООО ООО с^оо ооо ООО с/уа с«оо оо^ооо ооо^<соа<уа с/ ур ооо ооо о оо с /?о озо ооо ооо сг?о су ?о с/?о сло с/?о ооо ооо ооо^соо _ с « о ^слој^^ с^о_с^о_ооо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР5/ЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИЦИЈУ ВШДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИИИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ 00*0 сдо аоо ооо аоо а оо ооо ооо ооо аоо аоо ооо оооооо с«оо оо о ооо ооо ооо ооо осо с»с«о ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо о^ с^о ооо с/?о ооо су?о ооо ц?о соо ооо с^зо ооо ссо ооо с^го ооо 7РВХ7ЈЕ ОДБОР МИНИСТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА ууд с<бо_с^о ооо ооо оооооо ооо ооо-оро 000'000 с^р ооо 0<?0 ооо ооо оро обо ооо ооо ^ојур^о^рјо^с^о с^о.ооо обо_оор с<?0 оог)ј^ог) охур ооо с/у-0,000 с/у3.050_с/59 оос ^сбо рјо оу?

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Минисгра унутрашњих дела, постављени су: за начелника прве класе округа подринског Васа Драгићевић, начелник исте класе округа рудничког, по молби; за начелника друге класе округа рудничког Божидар П. Мутавџић, начелник друге класе округа топличког, по потреби службе; за начелника четврте класе округа топл-ичког, Ђорђе Карајовановић, секретар прве класе министарства унутрашњих дела, по потреби службе; за начелника четврте класе округа чачанског, Сретен Којић, бивши срески начелник и народни носланик, по пристанку. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. маја 1902. године, П№ 11.003 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Мшшстра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Алека Ж. Весовић, начелник друге класе округа подринског, по својој молби, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја, с ненсијом. која му прииада по годинама службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. маја 1902. године, ГШ 11.002 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за начелника прве класе среза лесковачког, Ђорђе Павловић, начелник исте класе среза деспотовачког, по молби; за начелника нрве класе среза трнавског. Сава Мијалковић, начелник исте класе среза таковског, по потреби службе; за начелника треће класе среза таковског, Петар Јелић, начелник исте класе среза трнавског, по нотреби службе; за начелника треће класе среза поречког, округа крајинског, Љубомир Рајић, ванредни секретар друге класе начелства округа нишког и вршиоц дужности начелника среза моравског, истог округа; за секретара друге класе начелства округа рудничког, Драгомир Николић, писар прве класе среза жичког; за ванредног писара прве класе Министарства унутрашњих дела, а да врпш дужност секретара начелства округа пожаревачког и прима плату из плате овога, Коста Поповић-Андробашић, писар прве класе Министарства унутрашњих дела, но потреби службе; за писара прве класе среза тимочког, Богдан Јовановић, писар треће класе Министарства унутрашњих дела; за писара друге класе начелства округа крајинског, Мла,ден Лаловић, бивши полицијски писар. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. маја 1902. године, ГШ 11.802 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0 ПР0СЈАШТВ0 (Свршетак) С тога није чудо што су резултати те реФорме веома повољни. Један статистичар износи нам број лица, која су судије у Бриселу казнили због просјачења и скитње пре и после публикације закона од 27. новембра 1891.:

1890. Ослобођено 375 Кажњено за ноправку 74 Стављено влади на расположење • ■ 4996 5445 1891. Ослобођено 704 Кажњено за поправку 164

Стављеио влади на расположење • • 6413

7281 После реформе 1892. Ослобођено 504 Сиротињски завод 1817Раднички дом 1557 3878 1893. Ослобођено 196 " Сиротињски завод • • 930 Раднички дом 835 Васпитни завод за малолетне .... 75 2006 Примећено је и то да страни просјаци не долазе сад тако радо у Белгију као пре. Год. 1890. затворено је 8130 страни^Г поданика због прошње и скитње, год. 1891. 8334, год. 1892 само 4764. Тај успех треба поглавито приписати том новом закону који судији даје права да странце просјаке протера из земље или да их интернира у радничком дому. С тога су Белгијанци подигли читав систем од азиља и завода за поправку и васпитање, у које судија може увести старе слабе или младе просјаке. У исто време подигнути су и раднички домови, да се у њима интернирају протуве свих врста за време до 7 година. Пошто смо доказали корисност радничких домова, остаје још да се одговори на једно специјално питање које се невољно намеће. Раднички дом је установа западне Европе; он нарочито Функционише у земљама, где је цивилизација на високом ступњу као у Белгији, Холандији, Немачкој. Иитање је сад да ли ће таки заводи и у Русији бити од исте користи. Ми смо тврдо уверени да хоће. ПроФесионални просјак носи у целој Евроии исти карактер. Узроке његовог постанка треба тражити у рђавим особинама човечанства. Навика на пиће