Policijski glasnik

Г ј РОЈ 28 и 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 225

Док се г-ђа Барнео окренула да изврши његову заповест, приметила је да неко иза ње стоји. То је био њен муж. Он стајаше на отвореним вратима и изгледаше као да је баш сад ушао и радознало гледаше шта се то догађа. Сиромах беше прави адраповац, али у његовом лицу и у целом његовом држању било је нешто што ми је улевало наде. »Ви сте то? Хвала Богу! Ухансили су мр као убицу, али се надам да ми Ви долазите у помоћ баш кад треба. <( На мој глас сви се окретоше да виде, с ким ја говорим. Кад је г-ђа Барнес познала свог мужа, дође јој такав наступ од хистеричног смејања, дахтања и штуцања да је слушкиња имала муке да је задржи да не падне. Али ту беше још неко међу нама, на кога је поглед тога човека учинио још ужаснији утисак него на г-ђу Барнес, а то је била г-ђа Ласел-Тревор. Она га укочено гледаше, као укротиоца змија, и под његовим погледима сасвим се повуче. Као одбијајуКи нешто од себе подиже она руке у вис и јасно се видело да она у самртном страху дркће. »Ти дакле" рече он са нарочитим нагласком в Ти дакле." Он се окрете мени и са оптужујућом мином показујући на ону жену, рече: „Да сте ми одмах прошле ноћи казали да је ту у кући та жена, ја бих Вам могао одмах открити тајну убиства. Њено присуство на овом месту чини ствар јасном као дан. Она је убила Донкана Ротвела! Признај то жено, што ти је рука крвљу попрскана. Са неким скоро узвишеним кретањем добаци јој он ове речи и погледавши при том Формално да расте, док је се она све више повлачила. Из његових очију као да оинаху варнице; при том сам могао врло добро замислити како му је с таким изразом лако било да сироту, нервозну г-ђу Барнес хипнотизира. »Не® промуца г-ђа Тревор »ја га нисам убила." »Зар ти смеш предамном да одричеш твоје крваво дело. (< Глас тога човека доби сасвим особиту боју и његова појава узе заповеднички израз. Вадећи из свог џепа једну малу кутију, он узе из ње завијене остатке оне руке. који су г-ђу Барнес дан и ноћ тако узнемиравали. „То су остатци твоје руке, ти ужасна жено, — оне руке којом си хтела да мене убијеш. Ја знам да си ти и левом руком била у стању да још и сиромаха Донкана Ротвела убијеш. Одреци ако смеш! (( Говорећи то он јој баци у лице те ужасне остатке. »Ја сам учинила то, ја признајем! Само ме не дирај. Само то не! (( Гласно јаукнувши паде она као мртва на земљу и одмах затим видесмо да је спопадоше грчеви.

ГЛАВА 10. Историја убиства г. Донкана Ротвела, била је у кратко ова: Човек који је узео за жену газдарицу од хотела и од тада учинио такву заблуду у њеној глави показао се као човек са више имена. Како је било његово право име никад се није дознало. Онај надимак под којим је он неко време био најбоље познат у извесном кругу људи био је нраљ јувела. Он је био главом извршилац највећих крађа дијаманата које су се много годипа вршиле. Џон Хартоп био је чувар његових крађа. Дуго година били су оба лупежа најинтимнији пријатељи тако рећи две душе а једна мисао, док није и ту једна жена међу њих ступила. То је била жена која се у овој причи појавила као г-ђа Ласел-Тревор, али која је у ствари носила обичније име Амалија Мартин. Тај човек кога ћу ја и даље звати господин Барнес, ушао је као зао дух у њен живот. Они су живели прилично дуго заједно а нису се венчали. Вероватно да је та жена у оно време осећала сталну грозу од њега. Пошто је он имао нарочити метод да општи са женама, било је појмљиво што су га због његовог хипнотизирајућег уплива оне пре мрзеле него волеле. Код те жене на пример он је уобичајио да је увек у понедељак успава хипнотичким сном и тако је остављао саму у кући, док се није вратио, и будио је кад је хтео. Она пренесе мало по мало њену наклоност на Џона Хартона; Барнес је баш тада извршио једну срећну крађу. Још се и сад сећају сензационалног догађаја, којим су све новине биле пуне, кад је накита гроФице Краули без трага нестало. Красни Барнес изишао је из Краули дома тешко натоварен дијамантима огромне вредности. Амалија Мартин наговараше Џона Харгопа да од Барнеса откупе те јувеле, ако је у том случају могло бити речи о одкупу. Она му понуди да и она ступи у куповииу. У једном тренутку слабосги он пристане на њен предлог, али на несрећу баш кад је Амалија хтела да побегне, ухвати је Барнес. Она покуша да се одбрани ножем, али пре него што је могла извршити, оиа клону под његовом хипнотишућом силом. Пошто ју је успавао он јој одсече руку која га је хтела убити. Пошто ју је иробудио показа јој он у триумФу шта је од ње учинио. Пуна мржње и очајања закле се онада ће га тужити суду, иама то донело најгоре иоследице. Она му тако загорча живот својим нретњама да је он за најбоље нашао да бега одатле. У бегању он случајно наиђе на онај забачени Хотел, код чије се газдарице он одмах увуче под именом Барнес. Он је поуздано знао да су сад његов пријатељ и његова љубазница удружени против њега, те је увидео да је овај забачени Хогел најбољи заклон за њега, док не дође згодно време да с њима пречисти рачуне. Ту почиње та историја да постаје врло чудновата. уплетањем најчудноватијих околности које у стварном животу нису ређе него у романима. Тако звани Барнес у славним данима свог живота настањивао је се на свима

могућим местима, на иеко време и у Делбру. Чујући случајно о неком Џемсу Сутаму, који је тамо живео, узме он одма његово име, које је било згодно као и свако друго, али је за њега било тим згодније што би у његовим крађамапритеснили правог Џемса Сутама, место њега. Џон Хартоп одмах је испаштао за издају свога пријатеља, чим ју је учинио. Или му се Амалија није више допадала, или му није могла трајно накнадити мудрог и нрепреденог пријатеља, чији је губитак све више осећао. Он се одлучи да се са својим другом опет помири и у тој намери пусти он ону објаву у новине за Џемса Сутама. Онда наравно није било чудо што је тај Барнес, у улози Келнера, чим је чуо да сам ја изговорио име Џемса Сутама одмах помислио да су му ушли у траг, те је што пре побегао. Амалија Мартин, и сама издајница, била је врло неповерљива и одмах је видела шта мисли Џон Хартоп са његовим несталим другом. Још те ноћи, пре него што је он пошао за Лондон, наста међу њима велика свађа. Она га је веома раздражена, иратила без његова знања и сигурно да су је и страх и мржња натерали на страшно дело да прободе свога пријатеља који је отпао од ње. Из новина позната околност да се неки други Џемс Сутам у време убиства налалазио у хотелу и да стоји под сумњом за то ужасно дело навело је на мисао да учињени злочин скине са себе и да га баци на мене. Без сумње да би јој то и испало за руком да ме за то обесе да се у носледњем трепутку није појавио лажни Цомс Сутам као мој спасилац. Наравно да је она и метнула онај крвави нож иза моје постеље. Испитивање против Амалије Мартин, која је описане појединости ове историје признала., трајало је недељу дана. При том се утврдило да та жена убица пати од периодичних наступа суманутости, за време којих она се није могла учинити одговорна за своје радње. А било је јасно да су Барнесови хипнотишући експерименти над њом имали великог удаљена у њеној духовиој болести. Она је била сматрана као духовно болесна престуиница, и као таква затворена је у неки завод. Друго решење те мрачне историје било је то што је се лажни Барнес, ноћу у очи дана кад ће бити позван на одговор, убио у својој соби. Г-ђа Барнес прода свој хотел и повуче се у приватан живот. Што се мене самог тиче, ја сам давно савладао потресе које ми је та значајна афера природно наменила. По извештајима из новина, обративши пажњу на моју личност, заинтересује се власник једне велике' банкарске Фирме за мене, и повери ми једа! пријатан, леио плаћен посао, који ја врши' 10 на потпуно задовољство свога шеФа. Истин из још је далекб од тога да постанем 6ог ј2 > човек, али на срећу имам положај и на^н®се да ћу га дуго одржати. Моде шраз