Policijski glasnik

БРО.Т 30 и 31

ПОЛИЦИЈСКН ГЛАСНИК

СТРАНА 231

овај стојао искључно на расноложењу мени и мојим нријатељнма и био поштеђен од опште пажње. Поменута седница била је одмах но доласку моме у самој соби где је След становао.1а сам сам изабрао један од чегири запечаћена канапа и обавио је, да га неби изгубио из очију, док смо за столом седели, око врата тако, да је спреда висио печат и могао се увек видети. Кад је нокушај требао да се изведе, ја сам држао иечат, који је остао непромењен, преда мном на столу тако како сам горе описао. За цело време видле су се руке Следове; левом руком он је често превлачио иреко чела тужећи се на болове. Део канапа који је са стола био спуштен, налазио се мирно у моме крилу и с тога није се видео — али ја сам могао увек видети^Следове руке. Особито сам иа то пазио, да оне не промене свој положај. Он сам изгледао је да је потпуно пасиван, тако да се доиста не може претпоставити, да је он сам свесно и вољпо везао оие чворове ; може се само рећи, да су опи били везани под описаним околностима у његовом присуству без икаквог видљивог додира од његове стране и то се десило у соби осветљепој јасном дневном светлошћу«. Под претпоставком реалитета четирдимензионалног простора даје Целнер једно врло духовито објашњење овога Фепомена. Не може се узети вели Целнер, да је овде доиста наступила пробојност материје, јер је непробојност материје једна од основних Физикалних аксиома. Јер несумњиво да би морали донуститп нробојност материје ако би претпоставили да се оно везивање чворова десило у самом тридимензионалном простору: у том би случају След својом меријум истичномснагом био у стању, да оваку једну нримордијалну особину материје промени, т. ј. да учини да делови канапа нро^у један кроз другог и да начине чвор. То је немогуће, а исто је тако немогуће вели Целпер и друго једно објашњење за овај Феномен пробојносги материје, објашњење, које је у Индији — где с.у већ од прастарих времена познати оваки Феномеии — одавна примљено. По томе индијском објашњењу пробојности материје нема, веК је снага медијума у стању да и најчвршћу материју претвори веома брзо својим дејством у Флуидно (гасовито) стање и да јс из тога стања исто тако брзо поврати натраг у чврсто стање. По томе би објашњењу дакле у овоме случају медијумистична снага Следова учинила, да се материја канана у моменту претвори у Флуидно стање и одмах се из њега, у облику чворова, врати натраг у чврсто стање. Целнер вели, да кад би доиста ствар овако стајала, да би на канапу морао остати ма какав траг од овога ирелажења у Флуидно стање и враћања натраг у чврсто стање, међу тим П елне Р Ј е испитавши пре седнпце тачно микроскопски структуру канапа, нашао и после седнице аисолутно непромењено стање те структуре. Зато он и одбацује потпуно ово објашњење и меће на његово место своје објашњење четвртом димензијом простора. Ја ћу то његово објашњење изнети слободно својим речима, јер кад би га изнео нросто Целнеровим речима, сумњам да би га многи од наших српских читалаца, који су — па и они што су кроз више школе прошли — тако мало познати са основним елементима Физике и Геометрије. Под линијом, која има само дужину без ширине, разуме се у Пеометрији простор од једне димензије (т. ј. простор који се простире у само једном једином правцу), под површином, која осим дужине има и ширину разуме се простор од две димензије (т. ј. простор који се нростире у два правца, правцу дужипе и правцу ширине: та два правца сгоје управно један на другим под пресеком у једној тачци); под телом или простором у обичном смислу, који има осим дужине и ширине још и дебл>ину или висину разуме се нростор од три димензије (т. ј. простор који се простире у три правца, правцу дужине, ширине и висине: та се три правца секу у једној тачци и управни су један на другом). Простор који би имао више од три димензије ми не можемо преставити, просто зато што је сваки простор, који иредстављамо простор од три димензије. Али отуда пе излази, да се неда за мислитп лросгор који има више од три димензије, и отуда не излази да такав један иростор не може реално егзистирати. Замислити и преставити на име није исто, тако исто не мора све што егзистира да се и престави, док све што егзистира пак мора да се може и замислити. Ја на иример не могу себи у ствари преставити милион или какви већи број, међу тим несумњиво је да га могу замислити, и не сумњиво је да милион као број реалних ствари егзистира, док

на пример десет могу и преставити а не само замислити. Тако је исго и са бројем димензија иросторних. Простор од једне, од две и од три димензије ја могу преставити, али*простор од четири, пет, шест и т. д. димензија ја не могу преставити али могу замислити. Као год што милион не могу преставити, али могу замислити и извесно знам да је милион могућ' и то зато, гито милион постаје по исгом оном мисленом закону по коме постаје десет (т. ј. сабирањем многих јединица), тако исто ја могу замислити и простор од четири, пет, шест и т. д. димензија, јер и у том случају мислени закон којим постају димензије допушта неограничену множнну истпх. Кад је могуће простор у коме се могу повући две управне једна на другу, кад је могућ простор у коме се могу повући три унравне једна на другу, зашто не би био могући простор у коме би се могле иовући и четири, пет, шест и т. д. управних једна на другу. Што ми такав простор не можемо да пресгавимо, није никакав доказ да он и у ствари није могући, тек кад би се изнео мислени т. ј. логички разлог, да је иростор са већим бројем димензија од три немогућ, кад би се показало како се само три и само три управне могу у опште при просторности замислити, онда би претпоставка простора с више димензија била немогућа. Међу тим, ма колико да су се различни математичари и филозофп трудили да изпесу логички разлог немогућпостп вишег броја димензија од три, они у томе нису успели, и несумњиво је, да се простор с више димензија од три да замислити, јер нема никаквог разлога који би чинио, да се стане баш код броја три. Међу тим и ако је несумњиво, да је егзистенција простора са више од три димензије могућ а, то још не значи, да је она и у ствари дата, т. ј. да доиста и егзистира простор од четири и више димензија (логички конзеквептно било би претпоставити, кад се узме да је простор бескрајан, да је и број димензија у реалном простору бескрајан). Иростор реални, ако има више од три димензије (није вал.да потребно нарочито ни иомињати — на жалост то је ипак потребно српском читаоцу да преставе наше спољних ствари нису и саме те спољне ствари, и да је према томе сасвим могуће, да нашој престави простора од три димензије не одговара реалан простор од три димензије), мора на неки начин посредпим путем (непосредан би пут био, кад би нам у самој нашој престави о себи дао тачаи број својих димензија) документираги да има виши број димензија од три. Иа лсалост, он би нам могао тиу само документирати путем да има још једну димензију више од нашег субјективног простора, остале његове димензпје — пета, шеста, седма итд. — неби се никаквим нутем дале документирати. То ]е мисао Целнерова у његовом тврђењу да је реални простор четирдимензиоиалан — четврта димензија, ако реално постоји, може 85 еносредно показати своја дејства у нашим тродимензионалиом простору, остале нас се димеизије не тичу. (Наотавиће ое)

П Р Е 3 И М Е 4рјкавмо-правна студија Нацисао К-н-ца. (Свршетак) Поред ове правие мане, мислимо да је најважнији повод неусиеху, лежао још у томе, пјто је узет тако перазумљив и непоиуларан повод за извођење ове важне ствари као што јс увођење баштинских књига. Да је наша оновремена, и ако слаба интелигенција ушла у ову ствар са више воље, и живо нреставила не само добре стране, ио и опасности које прете, ако се ова уредба не буде вршила до крајњих конзеквенца; морало би бити јачег уснеха. Али не треба ни њу млого кривити, она се тада борила са млого већим незгодама, јер се беше распламтела борба за језик и правопис, и скоро све што је мисаоно, било је затровано погрешним уверењем: да у простоти лепог српског језика, иа ваљда и ареаимена, лежи зло, да нам народ остане не образован и иростак; а што после тога није ништа рађено, узрок