Policijski glasnik

&РОЈ 33

ЛОЛИЦИЈСКИ ГЈЈАСНИК

бТРАНА 255

централног и периферног. Централни део чини мозак оа мождином, а периферни чине нерви, који се, полазећи из мозга или мождине, гранају по свему телу као бели, танки кончиКи. Нерви служе осећању и покретању. Они што служе покретању, т. з. моторни нерви, спроводе добивене из мозга или мождине надражаје у мишиће, којима се врши покретање; а они што служе осећашу, т.з. сензитивни нерви, спроводе утиске, добивене из спољњег света, мозгу и мождини. Но сензитиван нерв може какав надражај, добивен из спољњег света, да саопшти и непосредно моторноме нерву, те се на тај начин изазове несвесно, невољно кретање. То је т. з. реФлекс, реФлекторни надражај и, услед тога, реФлекторно кретање, несвесно, невољно. РеФлексоидне радње, као што рекосмо, стоје у средини, између потпуно свесних кретања и кретања реФлекторних. Трудећи се да похватамо чиме се раз ликују кретања реФ .пекторна од реФлексоидгтих, налазимо једну унутрашњу и једну спољњу разлику. Унутрашња. је разлика у томе: што код реФлексоидпих радња центрп свести имају учешћа од чести, а код правих реФлексних покрета ти центри немају иикаква учешћа. Саољашња разлика јесте у времену, које протече од иадражаја до радње, до покрета. Код реФлексног кретања покрет долази одмах иза надражаја: мушица налети оку моме, а ово се одмах одбрани снуштањем очњег капка. Код реФлексоидних радња, пак, увек мора да протече неко време, које се мерити да, довољно дуго да центри свести чине што треба, па ма у даном случају они директно го и не учинили: вндим јако углачану, загаситу илочу какку и, како се обично каже, и »нехотице", мазнем руком преко ње, пошто сам може бити једну секунду гледао је, те је, по томе, било доста времена и за сарадњу центара свести. Такви реФлексоидии покрети чести су нарочито у расејаности, јер ту свз што се догађа одиграва се само с неком мањом свести. Другу границу треба повући између реФлексоидних радња и радња под принудом и са нринудним представама. Ако „нехотичност" реФлексоидних радња добије неку нарочиту снагу, ако ценгри свести морадну ући у посао и радити против онога дејства „нехотичности". па се дело опет догоди, онда имамо принуду. 0 принудној радњи говоримо онда, кад су ту све асоцијације, али су све представе, које би спречавале радњу, лишене дејства патолошким узроком. Не буде ли радње, већ остане само нормална немотивована наклоност за њу, онда је се остало само на принудној представи. Принудна радња је патолошка иојава, принудна представа може, но не мора то бити; да то буде, зависи од њене учестаности, њезина понављања и њене јачине; она може биги така, да о њој говоримо као о сили прилике, навођења. Каже се: „не доведи нас у искушење!" Неки банкар бријао се у својој соби поред стола, на коме је стајала велика количина златника, које је баш мало пре тога био избројао. У пола посла застаде берберин и рече: »Господине, оставите новац, иначе вам могу гркљан пресећи !« Ту само изгледа да је примудна представа; у ствари је сила навођења, јер берберии осећа да га на зло иаводи моћ сјајнога злата; ако га прекоље, имаће користи — дело би било мотивовано и по томе пикаква нринудна радња. Разуме се да павођење може бити тако јако, да радња по дејству буде равна принуди, но ако је учииилац дела само навођењу подлегао, онда је увек радња мотивована. У узрочној вези стоји прииудна радња само са принудном представом. Ако неко гледа дуже време у дубоку, тиху воду, често ће му доћи представа, која га гони као да падне у воду; исто тако ономе, поред кога јури локомотива, долази на памет да јој се баци под точкове; по неко осети како га нешго гони, да ономе с ким говори, оруђем које му је у, руци, смакне главу, а многи би особито радо ухватили крајичак чистог чаршава на столу и све посуђе пгго је на овоме сручили доле. А сви ти људи за ове радње немају нимало и никаква мотива; онај први има све пре само не мисао самоубиства, онај што хоће другом главу да одсече може бити да је најбољи иријатељ његов, а онај што хоће да претури посуђе са стола може бити баш је власник тог посуђа. У свим тим случајима нема никаква мотива, центри свести су у нуном делању, против намераваног делања раде нормалне представе да га спрече. Ако ове побеђују лако и сигурно, цео је дога^ај исихолошки нормалан; ако само тешко савлађују они иринуду или јој подлегну, принудна представа прелази у прупудну радњу, и тада имамо дога^ај психопатички.

Најпосле, морају се границе реФлексоидним радњама поставити и према онима, које бивају из недостатка у асоцијацијама, страсти, гнева, љутине, зависти, зловоље и т. д. Три примера, које смо нарочито изабрали да нам представе приближавање моментима казнено-правним, имају да нам послуже у том за објашњење. 1. Знам једну слабоумну девојку, која толико воли своје сестре, да у њих гледа као у идоле своје. Ако се једна од ових што поболи, а баш она коју је та педотупавна девојка највише волела чесго је патила од главобоље, њу би ова недотупавна девојка увек тада хтела да бије и удара, те се морала за раније одвајати од ње. Психолошки ствар стоји овако. Слабоумна девојка, површно мислећи, налази: »кад неко другим људма чини што непријатно, ови га туку; моја сестра је болесна и тиме ми чини да се бринем и бојим, чини ми једну непријатност —■ дакле, хајде да је тучем". Ту не може бити речи о реФлексоидној радњи, јер су асоцијације недотупавне девојке тако мале бројем и оскудне, да се само рђаво, површно, врло мало асоцира. 2. Кад дете падне, угрува, се или ма како повреди, бива често да га, за тим, родитељ, служавка или ма који други, који на њ права има, удари. У много случајева побуда за то може бити васпигног карактера и удар је дошао као казна; дете може бити ударено зато, што није пазило него пало и повредило се, те да други пут буде пажљивије. Е1о већином у таким приликама васнитни моменат не игра никакву улогу, а то и јесу случајеви, који се нас овде тичу и које опет треба двојако да разликујемо. По неки пут ту је размишљање само површно, баш као и у случају под I.; »дете је пало, ено га сад квечи, дакле чини ми једну непријатност, зато га ударим«. Ту, дакле, нема асоцијација и случај не долази у ову област. Али ће бити сасвим из те области, ако је дете кажњено без дубљег размишљања, дакле нехотично, слично реФлексу или, како ми кажемо, реФлексоидно. Случај овај под 2. у неку руку прелаз је од радње без асоцијације (случај под 1.) к правим реФлексоидним делима. (Наотавиће се)

КРИМИНАЛИТЕТ КОД МАЛОЛЕТНИКА И АЛК0Х0ЛИЗАМ

У своме извештају за годину 1895., министар правде је рекао да је страховито напредовање криминалитета код малолетника заустављено, да је криминалитет много смањен, нарочито што се тиче крађа. Одиста, претходне године, 1894., било је оптужених због крађе 4.202 малолетника од шеснаест година и 10.293 малолетника од шеснаесте до двадесет прве године. А у 1895 години било је оптужених за крађу свега 3.778 малолетника од шеснаест и 9.589 малолетника од шеснаесте до двадесет прве године. Да ли се одржало то заустављање, које је назначио министар правде ? То је питање које ја хоћу да испитам у неколико речи помоћу четири последње статистике о злочинима за 1895, 1896, 1897. и 1898. Те је податке дало само министарство правде. Ја хоћу да их проучим у погледу злочина које обично малолетници чине, у погледу крађе, варалаштва, злоупотреба, телесне повреде. Од 1896. године, број малолетника оптужених за крађу увеличао се. Било их је 4.202 од шеснаест година, и 9.777 од шеснаесте до двадесет прве године. У 1897., било их је: 3.970 од шеснаесте, а 10.052 од шеснаесте до двадесет прве године. У 1898., било је малолетника оптужених за крађу: 3.737 од шеснаест година, 10.098 од шеснаесте до двадесет прве године. Да испитамо сада број малолетника оптужених за варалиштво и злоупотребе. Бидимо да се њихов број не мења за дечаке од шеснаест година, а да се сваке године на осеган начин увећава за младиће од шеснаесте до двадесет прве године. То показују ове цифре: Малолетници оитужени аа аревару од 10 година од 11ј до 21 године 1895 50 332 1896 70 381 1897 45 431 1898 56 434