Policijski glasnik

ОТРАИА 272

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35 и 36

Ако би, дакле, за примену §. 392. узели као основицу овај иојам, ма да је овај закон укинут те више не важи, онда би могли још и учинити ову одредбу остварљивом. Али како наређења укииутог закона не вреде, то ипак настаје питање: нпа се има разумети под крчмљењем, па онда и нитање: на које се количине има однети поменуто наређење §. 392. нарочито у случајевима, кад се продаја врши на бурад, чабровима или иначе без мере на литар и килограм. Тек онда, кад се у овој одредби означи шта се разуме под крчмљењем, моћи ће она бити остварл>ива, а дотле биће стално предмет спотицања општинских и полициских власти и иовод за сукоб између продаваца и општина, које акциз наплаћују. Овде нам је згодно наиоменути, како много греше полициске власти, осуђујући за механисање оне, који продају своје производе на литар и два у овојој кући, и то не на тај начин што би се то код њих попило, већ што би купац то однео својој кући, изједничавајући то са недозвољеним механисањем. ФЕНОМЕНОЛОГИЈА СПИРИТИЗМА Од Д-ра Б. Петронијевића. 2. Феномени материјализације и трансфигурације. (Наотавак) Њега већ изгледа има много вероватније у другом случају који Аксаков наводи, а који се односи на материјализацију цвећа. 'Ге чудне материјализације десиле су се особито добро и дале су сјајне резултате у седницама држаним у Нукастлу са медијумом г-ђом Есперанс (Мгз Еарегапсе) и материјализираним обликом који се називао Јоландом (уо!апс1а) и издавао се за једну младу арапску девојку. Од различних начина материјализације једне биљке, које наводи Аксаков, ја ћу овде навести само један, најважнији. »Постанак једне биљке у воденој Флаши у седници од 4. Марта 1880 овако је описао г. Оксли у 8-ом броју »НегаМ оГ Рго§те88 (( , листу који излази у Нукастлу: »Излазећи из кабинета, дала је Јоланда знак да се донесе водена Флаша, вода и песак, и позва г -на Рајмерса, да по нашим инструкцијама наспе нешто воде и песка у стаклеиу Флашу водену. Затим она мету Флашу готово на средину собе, и пошто је напривила неколико превлачења руком преко ње, покри је са једном малом лаком покривком од белог штоФа, и врати се натраг у кабинет, удаливши се од прилике за три стопе од Флаше. У тренутку ми видесмо како се нешто днже и шири, док не доотиже од прилике висину од 14 стопа. Она се за тим подиже и скиде покривку и ми видесмо биљку <;а извесним бројем зелених листова како израшћује из водене Флаше са правим коренима, стабљикама и листовима Јоланда подиже Флашу са биљком, пренесе је на место где сам ја седео и метну ми је у руке. Ја узе Флашу, и ја и мој пријатељ Калдер (СаМег) испитани смо биљку иодробно; она је тада била још без цветова. Ја метнух Флашу на патос од прилике две стопе далеко од мене, и кад се Јоланда повукла у свој кабинет, јавише се луињаве по алФабету. Погледајте сад на биљку", би јављено, и мој пријатељ Калдер, узевши Флашу у руке, повика: »Ај, па ту је и један цвет на њој. За неколико мииута, за које је биљка стајала код мојих ногу она је порасла за шест стопа, још је више листова добила и развила велики и лен један цвет шарлах боје". (Ап. ипс! 8р. 1. В. стр. 131—2). Даље спомиње Аксаков како је другог дана г-н Оксли чак биљку и Фотографисао, и како је та биљка била Јхога сгосака Треба још поменути, да се овај Феномен материјализације једне биљке није десио на начин, као што се он обично дешава, т. ј. тиме што је друга једна биљка била ту, која је служила за медијум, већ без икаквог другог медијума биљка је просто израсла из воде и песка који су се налазили у Флаши. То показује, да је се у песку или налазило семе речене биљке, или да је оно под утицајем медијумистичке снаге медијума донесено (анортирано) с поља у песак и ту се развило опет под утицајем медијумистпчке снаге. Чим је клица дата, овај нојав не би ничега пеирироднога више имао на себи:

просто би се морало претпоставити, да биљке много брже расту под утицајем нервне снаге медијума него под утицајем светлих зракова сунчевих, баш исто тако, као што је експеримептално утврђено, да биљке много брже расту под утицајем електричне светлости него под утицајем дневне светлооти, и онда не би ни у овом случају било ии трага од материјализације. На послетку да поменемо пример материјализације метала помоћу медијумитета метала. Ево шта се десило у једној седници: »Исти материјализирани облик материјализирао је једном један златан ирстен, чију је тврдоћу доказао ударом о звонце и притискивањем о наше руке ; чудновато је било, што је медијум, да би омогућио процес материјализације, позајмио од једнога од присутних златан ланац, ставио га на сто и нревлачио преко њега рукама, као да је хтео из њега да извуче Финије елементе" (Ап. нпс1 8р. I, 8. 141). У вези са овом појавом материјализације прстена помиње Аксаков и један пример чисте дематеријализације једног златног прстена. То се десило у једној седници са г-ђцом Кат Кук (сестра помен}'те Флоренс Кук) у Лондону: »Гђа Кук (мати медијума) предала ми је у руке два златна прстена, које сам метнуо у руке Лилијеве (материјализирани облик тако се звао), која их метну на прсте. Ја сам јој рекао да би боље било да их, пошто их не можз носити у духовном свету, врати натраг мени, да их дам гђи Кук. Она свуче прстење и даде ми их у моју десну руку. »Држите их чврсто" рече ми, „јер их хоћу да растворим". Ја сам прстење држао чврсто међу рукама, али они су постајали све мањи и мањи, и за пола минута били су сасвим ишчезли. »Овде су" рече Лили и показа ми прстенове у својој руци. Ја их узех и дадох их г-ђи Кук" (Ап. ипс1 8р. I, 8. 140). Може се с иоузданошћу тврдити, да у оба ова олучаја није било ни материјализације ни апорта, већ да је појав материјализације чиста халуцинација и ништа више. Виђени прстен, као и његов удар о звонце као и притисак које су од њега осетиле руке, све је то халуцинација, коју медијум својом хипнотичко-медијумистичком снагом производи у присутнима; од материјализације нема ни трага ни гласа. То је још много очитије у другом примеру. Ту прстенови и нису ишчезли пего су просто са једне руке пренети на другу, и док је то пренашање од отране медијума, без сумње помоћу његове медијумистичне снаге (или и директно рукама) вршено, медијум је сугерирао својом магнетичном снагом свима присутнима како прстенови на руци онога, што их је имао, бивају све мањи и мањи док на послетку сасвим не ишчезну. Од материјализације и дематеријализације у оба ова случаја нема дакле ни трага ни гласа. Објашњења која сам дао о наведеним случајевима претпостављају већ знање о томе, шта је халуцинација, шта је илузија, трансФигурација, моћ магнетисања од стране медијума итд. међу тим ми у свему томе још нисмо говорили. Ми ћемо о томе говорити одмах у идућем пододељку, јер је ту много згодније изнети оиширно објашњења свих ових појмова, пошто ћемо ту имати са иојавама, које се дају само онда природно објаснити, ако се потанко иознаје природа свих оних Фактора. То је истина већ случај и за ове наведене појаве материјализације мртвих објеката, али то важи у много јачем отепену за материјализације живих објеката на које сад прелазимо. б. Материјализације и дематеријализације живих објеката. Као што смо поменули, материјализације живих објеката могу бити или материјализације појединих облика људског тела — јер се само у људским телима јављају духови — или у материјализацији целог људског тела, које служи исто тако као организам умрлог духа, као што организам живог човека служи живом духу. Органи људског тела материјализирају се по хронолошком реду њиховог развића овако: Најпре рука, затим лице, па онда попрсје и на послетку цело тело. Све ое иојаве материјализације, које ћемо навести, дају свести на чисте халуцинације и илузије. Да не би морао поново излагати оио што сам већ једном изложио у поменутом моме спису о »Сииритизму, ја ћу овде исписати цео пасус који се о томе тамо палази, (обраћајући читаоцу пажњу на то, да о природи хипнотизма нрочита још и оно пгго је о томе опширно изнесено на-отр. II —15).