Policijski glasnik

СТРАНА 277

ире законика Каролина. И у Шведској је био раширен тај правни обичај ; ту је имао још и ту арактичну страну, што је лажљивац морао дати увређеном тако зпану усмену глобу, морао је при опозивању, ударити се но устима и за тим изићи из суда. Та особита казна била је позната и у Старој Грчкој. И пошто је та чудновата казна толико била рапгарена да је налазимо у Грчкој, Германији и у Шведској, онда се без даљег говора може узети да је она била у обичају и у другим земљама. Интересантно је сад питање шта је имало да се ради кад оптужени не само није хтео да се удари по устима, него није хтео ни да опозииање изговори. Закони у томе иису имали никакве одредбе него су осгављали судијама шта даље да у том олучају раде. (Наставиће се)

КРИМИНАЛИТЕТ КОД МАЛОЛЕТНИКА И АЛК0Х0ЛИЗАМ (Свршетак) Међу врло многобројним и врло сложеним узроцима увећања младићског криминалитета, ја сматрам алкохолизам као један од најважнијих узрока. Од како је изгласао закон од 1880, по коме је дата слобода крчмења нића, то јест слобода крчмења отрова, што је удвојило број крчама у целој земљи, алкохолизам је свуда у Француској, али нарочито у великим варошима, особито у Паризу, учинио страховит напредак, нарочито међу младим људима. Потрошња алкохола, која је 1872 била 2 литра на становника, подигла се на 4 литра 1896. Младићи од петнаест до двадесет година налазе се на улици мртви пијани, има их који су пијани од рана јутра до мрклога мрака, Закон, до душе, забрањује да крчмари смеју давати пиће малолетницима, али тај се закон не врши. Младићи не само да се одају алкохолним пићима; они су се навикли и на апсент, који има још кобнијих последица но алкохол. Ја сам често констатовао, у суђењу убистава, злостава и телесних повреда, да су и оптужени и сведоци попили тога дана по више апсеита. У извесним крајевима Југа, који су се некада одликовали својом умерношћу, постоји данас час за узимање апсента, по селима као и по великим варошима. Алкохоличне навике стекле су и жене, па чак и девојке, иарочито у Паризу; на Северу, Западу, и у Паризу, малолетнице од двадесет година иду де пију по ракијциницама. Јавне женске готову су све алкохолизарке. На лекарима је да изнесу утицај, алкохолизма и апсентизма на физичко и морално опадање расе. Г. Мањан, главни лекар Азила Свете Ане, показао је, у лепим студијама које је Академија наградила, како алкохол води општој парализи, лудилу гоњења, надавици блесавости и лудилу, и како је апсентизам још ужаснији и кобнији у својим последицама но и сам алкохолизам брзим развићем лудила, падавичним настуиима, вртоглавицама и халуцинацијама. Треба присуствовати клиници на Светој Ани па константовати како сваки дан алкохолици пуне лудницу... по статистичким подацима Г. Мањана, на 100 људи примљених у луднице сењскога округа, више од 35 ту су доведени алкохолизмом; на 100 жена, више од 12.4 Зна ли се колико се самоубистава приписују алкохолизму? 1897., на пример, од 9356 самоубистава која су учињена у Француској, 1174 приписује се последицама обичнога пијанства, 158 употреби алкохоличних ликера. Тој укупној цифри од 1332 случаја треба још додаги знаган број смргних случајева, где несмотреношћу пијанице сами себи долазе главе. Затим, како алкохолизма често производи лудило, треба ставити на рачун алкохолизам још један добар део од 1363 самоубиства која су дошла услед умнога поремећаја. Алкохолизам није само набављач луднице, болница и Морге, он је исто тако велики чинилац млади1|Ског криминалитета. Навике нијанства чине младеж безобразном, свадљивом, убојичком, Велики број насиља почиње по крчмама; када се напију, младићи } ) Г)г. Ма^пеп: Квсћезсћез зиг сеп1ге& пегЂеих.

се почињу вређати, свађају се и туку се за најбезначајније разлоге. Добри раденици, који ревносно раде преко недеље, учествују недељом у тучама јер су дуго седели по крчмама. Ја приписујем такође напретку алкохолизма чињеницу да се све чешће служи револвером и ножем у свађама између младих раденика. Некада се тукло песницама и ногама; данас су карактери раздражљивији, гори услед алхохолизма и апсента, и чешће се служи ножем и револвером. У своме рапорту од 1897., минисгар правде са правом приписује развитку алкохолизма увећавање преступа телесних повреда. Што се тиче човекоубиства и памерних паљевина, он додаје да се статистиком може пригшсати врло мали број тих злочина утицају алкохолизма: 9 у 1896; 5, у 1897. »Али, додаје он, била би велика заблуда ограничити на те гако малобројне атентате, непосредан утицај ове социјалне несреће. Њен непосредни утицај није могуће оцеиити са математичком гачношћу, и он је, ван сваке сумње, много знатнији." Нису само преступи телесне повреде, и злочини убиства и паљевине који се непосредно дају прииисати развитку алкохолизма; увреда органа власти, противстајање власти су често логичие последице пијанства. Млади људи када се напију чине неред на улици, на јавним местима, и неће да чују за примедбе органа еласти; они их вређају, и ако ови хоће да их затворе, одуниру се. Крађе, нарочито крађе са излога, често чине у пола пијани млади људи, који дочепају што им дође под руке; други. да би задовољили своју иотребу да пију, краду боце из излога и ноћу обијају подруме. Повреда јавнога морала, сексуални преступи злочини из љубавни побуда имају уске везе са алкохолизмом. Младићи који са претераним пијењем обезразуме постају животиње, које не поштују ништа више, ни јавну пристојиост, ни детињство, ни људски живот. Алкохолизам и разврат иду заједно; они воде силовању, атентатима на децу. Такође услед алкохолизма јављају се сцене љубомора између младих људи и њихових љубазница, због тога се свађају, туку и убијају. Ако су злочини из љубавних побуда постали чести у Паризу, то је с тога што се страст компликује са алкохолизмом. Много такозваних љубавних злочина нису ништа друго до алкохолични злочини. Иостоји дакле врло блиска веза између напретка алкохолизма и напретка младићског кримипалитета. Судије и лекари, који из близа виде младе злочпнце и младе алкохоличаре, запреиашћени су како је постао оживотињен један део младежи у великим варошима. Не налазе се варвари само код див.љих народа у Азији и Африци; има их још свирепијих и још безочпијих међу младим огггуженицима у Паризу, Обично се верује да се напретком цивилизације ублажава људски карактер, да она уноси у све духове поштовање људскога живота, да она укида насиља и крваве злочине. Ја имам мању веру у моћ сувремене цивилизације, онакву какву је ствара порнограФска штамна, покварена политика, ширење антисоциалних начела, мржња класа, политичких странака, расе, вера, напредоваље материјализма и алкохолизма. Поред свију напора који се чине. младеж остаје у суровим иервима и још је горе но што је некада била; не само до данас има више кра^а, више ироневера и злоупотреба, но је више насиља и атентата против личносги. Диван материјалан и научан напредак, коме смо ми сведоци, даје веровати и у моралан напредак: али то је само једна заблуда. Материјални и научни наиредак шири се, уопштава се и остаје задобијен за друштво. Моралан иапредак је нарочито лично дело; морално усавршавање не преноси се као какво научно откриће. Илузија је веровати да се људски род мора са временом усавргиавати, да су његови рђави инстинкти иа путу да ишчезну и да се његове моралне способиости развијају. Човек се мало мења; он се може шта више и запалити под утицајем многобројних узрока. У свом делу, Дегенерацији, Г. Макс Нордау, трудио се да изнесе Физичке и психичке знаке тога наталошкога стања код извесног броја декадентских песника, порнограФских романсијера, мистичних и циничних филосоФа, дезиквилибрираних музичара, хистеричних или неврастеничних уметника. Та слика, која је у главноме верна, нетачна је у два погледа. Пре свега писци и уметпици које он наводи не сачињавају елиту књижевности и умегности. Затим, ако има болесних талената, има их и здравих, и када се човек сети имена чланова Француске Академије, Академнје Науке, Академије моралних и политичких наука, Академије натниса и