Policijski glasnik

ВРОЈ 43.

У ВЕОГРАДУ, ПЕТАК 1. НОВЕМВРА 1902.

ГОДИНА VI

с- оз ооо с^о с^а едо аоо ооо ооо аоо ооо осз арр оор аоо аоо ооо ооо ро? аоо рур суро аоо с/у? ооо ооо сузо суоо оур ооо ооо ооо с/ур сг?о ооо с<уа ооо осо ооо сухз (у/> ^ су уј о оо о со ооо ооо оу^ ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК

СТРИНИ ШСТ ЗА П0Ј1ИЦИЈУ

И АДМИНИСТРА1Ш ИОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ШАСТИ

УУД одо сг>р О5»0 050 аоо ООО СУУР С.О О ООО ОгОО с«00 ООО ООО сг?р ООО 0!?0 ООО Р<уд ООО сг>р О&о ( УУ5 ру: С<У) С/>Р С УУ? С/5Р С^у: 050 С.СС ООО ОСО ООО ООО ООО осо ОбО ОСО (УУ: ООР ОСО с/>р с<00 СЛС 05С ОРО а бС оу; 7РЕХУЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА 7НУТРАШБИХ ДЕЛА

УУЗ ООР ООО ООО ОбО јууа ООО ООО ООО^ОДО ооо ООО ОРО ОбО ООО суро_ООР ООО 060 Обо О&О ОбО Обо О&о 050 060__0б/3. 0^_.000 020РОО ООО ОСО,060Ј^Р_000_С«00,С/ЗР ооо ОРО Р<УД ООС' с>60 ,000 ОуО оос 090 ООО ооо

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величанства Краља Александра I., на иредлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за начелника нрве класе, среза трнавског, округа чачанског, Сава Мијалковић, еачелник исте класе среза црногорског, округа ужичког, по молби. за начелника прве класе среза нишавског, округа пиротског, Алекса Давидовић, начелник исте класе среза трнавског, округа чачанског, по молби; за начелннка прве класе среза масуричког, округа врањског, Димитрије Гребенаровић, начелник исте класе среза нишавског, по погреби службе; за архивара Народне Скупштине у рангу секретара четврте класе министарства, Љубомир Поповић, начелник друге класе среза моравског, округа пожаревачког, по молби ; за начелника друге класе среза азбуковачког Јован Јовановић, архивар Народне Скупштине, у рангу секретара четврте класе министарства, по потреби службе; за начелника друге класе среза лижничког, Љубинко Петровић, начелник исте класе среза масуричког, но потреби службе; за начелника треће класе среза моравског, округа нишћог, Владимир Нешковић, начелник исте класе среза рамског, по молби ; за начелиика треће класе среза моравског, округа пожаревачког, Јован Тасуновић, начелник исте класе среза азбуковачког, по молби; за начелника треће класе среза бањског, Спира Станковић, начелник исте класе среза лужничког, по молби; за писара прве класе среза врачарског, Мијајло Достанић, писар исте класе среза беличког, по молби ; за писара прве класе среза беличког, Александар Грујић, писар исте класе срезаморавског, округа пожаревачког, по молби; за писара прве класе среза трстеничког, Марко Карамарковић, писар друге класе првостепеног суда за округ београдски; и за писара друге класе Управе вароши Београда, Тихомир Миланковић, писар четврте класе управе Државних Монопола, по молби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 28. октобра, 1902. године, Г1Л& 26.209 у Веограду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама. одобрено је решење Државног Савета од 27. септембра ове год., бр. 6.543., које гласи: да се село Вачевица, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине врбовачке, у срезу бољевачком, округа тимочког, и образује за себе општину под називом : „општина бачевачка." да се село Велика Јасикова, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине салашке, у срезу и округу крајинском, и образује за себе општину под називом : »општина велико-јасиковачка".

да се општина љубовиђанска, у срезу азбуковачком, округа подринског, ко]у сачињавају села: Горња и Доња Оровица и Торник, по изјављеној жељи њених становника, од сада зове »општина оровичка". Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 23. октобра 1902. год., П№ 25.871 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

0 ИСЛЕДНИКУ.

(Наотавак) Горе но сви ти догађаји, који напослетку почивају на физичким недостатцима, којима смо сви подложни, јесу појаве, које се оснивају иа тежњи, да се ствар увелича. Само се по себи разуме, да ни један иследник не би хтео да ма и за длаку представи нешто да ј веће, но што је у ствари — али у човечјој је природи дубоко усађано, да он радије гледа оно што је занимљиво, но свакидашње, да више пута проналази романтичну црту онде, где је нема, па чак да више воли слушати страшне, необичне, грозне ствари но једноставне, просте, обичне. 'Го је у природи свакога човека — код неког истакнутије, код неког притвореније — у крви је свакоме, — и сваки дан можемо се из искуства уверити, да човек долази на свет с наклоношћу за претеривање. То само по себи није тако рђаво. Наклоност ка претеривању је и наклоност ка улепшавању, и да пије претеривања, ми не би имали појма о лепоме, не би имали појма о поезији. Али у нашој струци мора се најбрижљивије и најсавесније удаљити све што би у себи имало и трага од претеривања, ако иследник није рад да се претвори у неупотребљивог, з' врло високом сгепену опасног криминалисту. Не ћемо да кажемо, само се по себи разуме, да се један иследник неће упуштати у претеривања. Он ће прегледати свој рад и рад других лица и испитати га, да ли се у њему не налази ма и искре претераности. Али претераност се увуче и против воље његове и кад је она ту, нико више не зна, где ће јој бити границе. Ту је потребно најстрожије контролисање, непрекидно оцењивање и избацивање свега оиога, што би ма и за длаку имало изгледа да је »више®, но што је било у истини. Баш за то што се код доброг иследника тражи извесан полет, свежина, то ће се и код најбољег код њих наћи лака „наклоност ка баснословљу«; али то иследник мора открити тачним посматрањем самог себе и отклонити строгом дисциплииом према себи самом. Једна сасвим нарочита врста претходно створеног мишљења састоји се у придржавању онога, што је најпре пријављено. Ирва пријава је написана по првом утиску, коју је ствар учинила, а по њему је она чак била сасвим оправдана; али нам се намеће друго питање, да ли оно што смо најпре видели у току истраживања има још исти изглед као и у почетку. Да се иојединости мењају, само се по себи разуме и о томе нећемо даље ни говорити, али овде се у главном има у виду сама кривица. Најважнији случајеви, који овде спадају, то су они, у којима се убиства достављају као самоубиства или „загонетни смртни случајеви". 0 томе је раније већ било говора у нашем листу.