Policijski glasnik

БРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 355

и жалбе за општиноке власти, јер на то ниоу овлашћени ни једним законом. То право дато је, чл. 7. ставом трећим закона о правозаступницима, оамо председницима Првостепених судова. Ну, ако који председник општине налази, да ово право прииада и њему, он забрану треба да учини нарочитим решењем, како би дотично лице могло употребити право жалбе. Свако друкчије поступање предоедника општинских, било би незаконито и самовољно. Ово нарочито помињемо зато, што зпамо, да су неки председници просто бацали преставке, које нису писане од стране адвоката, одузимајући, тако, могућност партаји да своју ствар заштити, а пискарачима да ое жале. * * * Један опет општиноки писар, учинио је ово питање: „Измене § 13 грађанског оудског поотупка, у колико се односе на саопштавање пресуда, по грађанским споровима, од стране општиноких власти, глаое овако : „ »Саопштење преоуде или решења овериће увек предоедник или члан суда, а ако би ови били непиомени, саопштење ће се извршити у приоуотву два писмена сведока, који ће се на акту саопштења нотиисати: Дан саопштења увек ће се оловима означити." Држећи се овога наређења законоког, један општински суд саопштио је овоју пресуду парничарима, који су били неписмени, и ово је оаопштење оверио председник општине, који је писмен, и који је приоуствовао саопштењу преоуде. Поводом жалбе једне парничне стране, посдати су акти спора Првоотепеном Суду, и оудија, који разматра преоуде општинских судова, надази: да оаопштење пресуде није извршено по измени § 13, и наређује: да ое потпишу и два писмена грађанина. Општински суд није могао да прими ову напомену судије, јер налази да не одговара поменутој законској одредби, јер је оаопштење оверио пиомени председник, па је вратио цео предмет судији, те да га у другом његовом делу оцени; али оудија опет враћа предмет и без икакве мотивације клот наређује: да се иотиишу још два грађанина. Налазећи, да судија хоће на оилу Бога да натури општиноком оуду једно своје погрешно гледиште, суд је цео предмет поолао Првостепеном Суду са молбом, да га у колегијуму размотри и реши, у колико се одноои на оукоб између општинског суда и судије, у смиолу § 20 под б. поменутога закона. И, докле не дође одлука суда он је рад да зна : а, да ли је правилније гледиште судијино или општиноког суда о значају § 13 у колико се тиче оаоиштавања пресуде; б, ако је правилније гледиште општиноког суда, онда је ли правилно урадио што ое и за овај случај кориотио наређењима § 20 6; и, в, треба ли при саопштавању преоуде словима исписати и годину саопштења, јер судија и то тражи ? На ово питање одговарамо: а, Кад год саопштавање преоуде овери пиомени председник или кмет, онда није потребно присуотво двоице писмених грађана, и по томе, правилније је гледиште општинског оуда, ггошто је поменути § 13. у томе своме деду неоумњиво јасан;

б, правилно је урадио општиноки суд, што се и у овом случају користио правом, које му пружа § 20 под б. грађ. суд. поотупка, јер ће ое овако изазвати одлука колегијума судског о овоме питању, а то је већ једно веће јемство за правилност рада. На ово оуд има права, јер он не мора примити прве примедбе судије, па тицале се оне било поступка било суђења; и, в, треба словима ниоати и годину, јор и ако се из текота чл. 13. то не би могло разложно извеоти, оно би одговарало и досадашњој пракои код судова и наређењима § 37 0 грађ. судског поотупка. ★ * * Имамо и овакво питање: 0 По § 15 и 16 грађ. оуд. постунка, жалбе на пресуде општиноких оудова, подноое се у року од осам дан&. Оне се предају или преко општинских судова ; који оу преоуде изрекли, или непооредно Првостепепим Судовима, или на послетку преко поште на повратни рецепис. Доцније цоднесене жалбе — после горњег рока, — одбациће ое. Како у § 16 не стоји јасно написано, који ће суд одбацити неблаговремено поднесене жалбе — општински или Првостепени, то је потребно да ое ово објаони." На ово питање одговарамо: Истина, у § 16. не стоји, који ће оуд одбацити неблаговремено поднесену жалбу, али је природно да то учини општински суд, који у првом реду и цени бдаговременост жадбе. Овако поступање одговарало би и наређењпма § 3 12 грађ. суд. пост. који важи за Првостепене Судове. Против оваквих решења имало би меота жалби Првоотепеним Судовима. Али, може ое узети и друго поступање; на име, при спроводу жалбе и акта спора скренути пажњу Првостепеног Суда да је жалба неблаговремена, и он ће је оам одбацити. ★ * * Р. М. Та. општиноки писар пита: Може ли бити противстајања влаоти по § 93 кр. законика и тада, кад се ово учини премп општинским часницима, кад ови врше законите наредбе општинских судова, или се за противстајање узима само она радња, поменута у § 93, нрема државним органима." На ово питање одговарамо: § 93. крив. закопика јасно вели, да ће за противстајање одговарати сваки онај који дедом нападне или претњом или силом противотане чиновницима или званичницима државним или општиноким. У ред званичника општиноких, које замишља ово законоко наређење, долазе првенствено кметови. Према овоме, ова ствар није ни требала да буде предмет обавештења, кад је самим законом јасно регулисана. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Јована СтанЕОвића, из Текије, среза расинског, тражи начел. среза расинског актом Бр. 16.506. Исти Јован потребан је начелству среза расинског, да се испига по једном делу

горосече. Но како се сада незна место сталног отановања Јовановог, моле се све полициске и општинске власти, да га у кругу своме потраже, и у случају проналаска известе начелника среза расинског, спозивом наБр. 1 6.506 (УБр. 3 3.302).

П 0 Т Е Р Е Китан ИетровиЦ тежак из Малова, округа врањског, окривљен је за извршено убиство 6. пр. м-ца над Костом Ристићем б. тежаком истог села. Китан је при опроводу за Владичин Хан побегао испред опроводника. Њему је 27 година, високог је раста, сувоњав, очију црних, великих, погледа оштрог, лица округлог, — бледог, — косе црне, ретке и оштре, бркова црпих кратких, уста обичних, носа великог и шиљастог, браде обријане, обрва црних. На деоној стопали ноге, близу прстију, и на трбуху има белеге од пушчаног зрна. Од одела имао је на себи старе чакшире од црног оукна кроја пољаничког, стари грудњак од црног оукна, отаро гуњче од црног оукна. На глави је имао шајкачу, на ногама жуте вунене чарапе. Моле се све полициоке власти, а општиноким се препоручује, да Китана живо потраже, и нађеног спроведу начел. окр. врањског о нозивом на Бр. 15.995. (УБр. 33.301). Но1»у између 6. и 7. тек. м-ца, у дворишту куће г-ђе Марије Кауфман, из Београда у Босанској улици бр. 61, непознати лопов разбио је две шупе на опасан начин и извршио крађу отвари и то: 1. г-ђи КауФман, разно рубље, 3 перјана јастука у белим навлакама — у вредности 20 динара. Рубље нема никаквог знака. ни обележја; 2. Лазару Јовановићу пензионеру овд. 1 5 белих мушких кошуља, 1 5 гаћа мушких, 5 пешкира разних, 6 чаршава креветски, 4 беле навлаке за јаотуке, неколико пари чарапа, 1 полован зимоки капут, од црног штофа, са поставом од јагњеће коже — у вредности 100 динара. Моле ое све полициске влаоти, да живо потраже лопова и покрађу, и у случају проналаска, да их спроведу Управи гр. Београда, о позивом на Бр. 32.205. Сииа ТодоровиЦ тежак из Бошњана 4. о. м. око 10 часова пре подне, убио је из пушке Милоша Томића тежака из истог села па побегао. Он је стар 4 0 година, дежмекаот, у нрсима добро развијен, црномањаст, браду брије, коое ц[ше, бркова црних дугачких, очију граораотих, нооа обична, од одела има на себи гуњче, чакшире, побегао јо гологлав. Моле се ове полициске власти, да Симу живо потраже и нађеног, спроведу начел. ср. у Варварин, о позивом на Бр. 1 1.527, или Упр. гр. Београда Бр. 32.680. Драгонир — ДрагиЈ. М. Јовићеввћ, бив. слуга, из Коварева, окр. чачаноког, побегао је из притвора начелства окр. крагујевачког, где је био сгављен за опасну крађу. РБему је 1 7 година, пун омален, ћосав, широког лица, одевен у панталоне од материје. На оеби је имао кратак летњикапут,и памучни грудњак. Моле се све полициске власти а општиноким ое препоручује, да Драгомира живо потраже, и у случају проналаска, спроведу начел. округа крагујевачког о позивом на Бр. 17.784, или Управи града Београда Бр. 32.297. Прина СмаЦ ђак у манастиру Раковици, ухваћев је да продаје један сребрн крот у вредности 4—500 динара, који је украо из манастира Раковице. Исти је одмах притворен у кварту варошком, где је улучио нрилику и из