Policijski glasnik

ВРОЈ 46

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СГРАПА 361

баш због њега морао да спорије иде, скочи он доле и приђе странцу. На сва његова питања одговараше странац само са: »Но, но! <( Очевидно беше, да лије знао ни речи грчки. Како се још на њему видело, да је са свим изнемогао и нрозебао, одоеде га Саонтис у једну оближњу крчму, где га почасти коњаком и цигаретама. Пошто се мало одгрејао и душу повратио, одведе га Саонтис једној Талијанци, за коју је знао да више језика говори. Но и она се није могла са странцем споразуметп. Искупило се међутим света и поче нагађање ко је тај сумњиви странац и најпосле закључише но његовом мрнарском оделу. да то неће бити нико други него немачкп мрнар са „Лорелаја" за чијим се лешом трагало и за чији је цроналазак одређена награда од 500 драхми. Саонтис га сада још брижљивије чуваше и одведе га на трамвајску станицу и смести га у један вагон воза који је ишао у Атину. У атинској полицпјској управи отпоче испитивање и одмах у почетку се мрнар сплете и поче давати збуњене одговоре. Тврдио је да се зове Јохан Магер и да је мрнар на једном аустријском трговачком броду, који је у Пиреју усидрен. Послао га је — рече капетан брода да однесе у Атину једно писмо. Но у пирејском пристаништу не беше у тај мах ни једног аустријског трговачког брода а у њега не беше никаква писма. Осим тога лични онис, који је командант »Лорелаја« дао полицији о несталом мрнару Колеру подударао се потпуно са изгледом овог сумњивог лица. И зато га под јаком пратњом спроведоше на станицу жељезничку, да га отпрате пирејцкој полицији. Муњевитом се брзином по Атини разнео глас, да је ухваћен зликовац и Грци сенеобично радоваху, пошто је могућност, да су разбојништво Грци извршили неугодно расположење у граду створило. Стотинама атинских грађана грабише у воз, да ухваћенога прате у Пиреј. Овај је седео апатично у вагону, пушећи цигарету за цигаретом. У Фалерону уђе у исти вагон један лиФерант »Лорелаја" и изиенађен хтеде да ослови ухапшенога, но овај метну прст на уста и овај ућута. Кад се воз већ иримакао Пиреју, огледаше се на лицу ухапшенога велика душевна борба и он најпосле на наговарање полицајца, који га је пратио и немачки добро говорио, изусти очајнички: »Да, ја сам Конрад Колер!" На питање, ко су му саучесници одговарао је да није имао саучесника но да је све сам урадио. При том исказу је остао и код истражног судије. Међу тим се ни замислити не да, да је он могао сам касу од 250 килограма изнети са брода у чамац. Злочинац је после саслушања предат капетану пристаништа, а овај га је као војног бегунца издао команданту „Лорелаја (< те је под јаком пратњом спроведен на брод. Злочинац је при спровођењу тако клонуо, да су га уз степенице иосити морали. На палуби »Лорелаја® дочекали га постројени сви мрнари брода са ОФицирима. Одмах је окован. Истрага ће показати, ко му је био саучесник и мисли се да ће бити још нових сензација. Полицајац Саонтис који је Колера ухватио није хтео да прими од комаидапта »Ло-

релаја" награду од 500 драхми но зато му је толико дао директор атинске банке Јорданопулос. Осим тога Саонтис је јунак дана и на све стране га Грци часге и поклонима обасинају, хвалећи га да је отаџбини огромиу услугу учинио.

Криминална психологија. — Занимљив прилог криминалној психологији пруша случај, који јављају из Лондона: »Ученик мрнарски, Лауренц Селтер, са ратногаброда »Вовсалуеп 0 , бачен је код Портданда две стотине стопа дубоке на стеновите гребени. Други један ученик, именом Виљем Грум, изјавио је при прегледању лешине, да је он са још једним дечком, који се звао Визе, био код Селтера, кад се овај случај догодио Визе се, вели, смејао, кад је видео како Селтер доле лежи на гребенима. Једноме официру са брода »Во8са\уеп. (( поверио се, најзад, Визе, да је он свога колегу Селтера гурнуо у дубину. »Нисам имао ништа против њега, —- изјавио је овај чудновати дечак, — али сам учинио, само да бих био обешен.« -к Убиство на огвореиој нозорници. Из Њу-Јорка је јављено европским листовима, да је једна глумица на отвореној сцени, за време представе. Давао се комад »Париска калдрма« (Р1аа1;ег оГ Рапв). Франк Лајден играо је главну улогу. Кад је у средини другога чина стајао на позорници, приђе му Јулијана Морисон, која је играла женску главну улогу, управи револвер на његово срце и опали. Лајден паде, али му Јулија опали још једап метак у груди, док је публика од сграха као узета седела. У том се тренутку појави само главом својом из кулиса муж атентаторкин, а она је са ладним оомехом веома задовољно посматрала жртву своју, како мирно лежи на позорници. Публика, у првм мах, није била на чисто са целом том ситуцијом, и многи су мислили, да то тако треба да буде у комаду, ну кад видоше крв, узбунише се и некоме се сасвим нехотице оте: — Је ли то случај или освета? — Освета, одговори победоносно Јулија Морисон, а у то се и завеса спусти. Све се то десило за неколико тренутака. Крвожедна релитијозна секта. — О крвавој човечјој жртви једне тајне секте у АлтФорсту, у белгијској провинцији Гелдерну, саопштавају из Амстердама ове појединости: Једнога је јутра цела околина била престрашена вешћу о тајансгвеном ноћњем убиству, што се десило у једној виђенијој кући тога места. Узрок убиству била је религијозна мономанија. Свештеник ове још сасвим неодређене секте зове се Шпиринг. У петак увече скупило се, као и обично, до тридесет присталица ове секте у стану заступника (арендатора) ШерФа у Вамелу, општини алтФортској. У току седнице буде објављено, да Шерфов покућар, Бринкман, човек од двадесетосам година, има »ђавола у своме телу" (да је ушао ђаво у љега); — Ноћу, око

два сахата, пробуди се породица Шерфова услед певања псалама браће и сестара Леруа. Цело домаће особље буде сазвано у спаваћу собу брачнога пара Шерфова. Дођоше и Бринкман (са ђаволом у себи) и једна слушкиња. Наједанпут дохвати ШерФ један гвозден ватраљ, измахну, силно и расцепи на двоје главу бедноме слузи, у којега је тобож ушао бес. Затим је била лешина унакажена и искасапљена, и то све уз певање светих псалама... Кад је, на глас о томе, стигла полиција са судским особљем, затекли су пред Шерфовом кућом све присталице ове махните секте, где певају и са Фанатичким изражајима ,и покретима играју од радости због победе над демоном. Полиција је одвела целу гомилу у лудницу. А ШерФ је већ био побегао у једно оближње село код сродника. Горостасан нретрес. — Прави монструм судскога претреса био је бандитски претрес у Сасарију на острву Сардинији. Имало је да се осуди ништа мање од четири стотине оптужених и да се саслуша преко хиљаду и девет стотина сведока. Међутим код овог криминала није то .ико карактеристичан велики број оптужених, колико њихов друштвени положај. Било је међу њима, на пример, кметова, општинских одборника, учитеља, свештеника, економа и земљорадника, као и много виђених госпођа. Оптужба противу ових разбојника износи најстрашније преступе, као што су убиство, јатаковање, паљевина, отмица и подстицање на убиство. Судски акти о овоме предмету износе више од двестотине Фасцикла а на претресу се појавило више од сто адвоката као браниоци. Пошто се у целоме месту није нашла дворана, која би могла примити оволики народ, морала се на јавноме тргу саградити за тај посао огромна дворана, која је личила на стародревне римске циркове. ★ Страшан чии једне очајне матере. Нека непозиата жена, у другом стању, бацила је у Дунав код Веча своје троје деце : једно од пет, друго од три и треће од две године, па је онда и сама скочила у воду. Деца су се, без помоћи, брзо утопила. а мати је још жива извађена и однета у Болницу. Тамо је због узбуђења, муке и страха побацила још жизо дете, али које је одмах угинуло. Мати се опирала свакоме лечењу и нези, те је после неколико часова издахнула. Узрок је стари, вајкадашњи: беда и невоља. * Патентирани преступнии. — У тамници, у Мариланду, седио је до скора познати Тобије Худзон, преступник у поврату, који је, због крађе коња на велико био осуђен на девет година тешке тамнице. Худзон је научно образован човек и генијални проналазач. У тамници је читао само научна дела и тамо се његова библиотека састојала из хиљаду и осам стотина свезака. Он је до сада измислпо више елек•гричних апарата, а једно звоно за узбуну, његова изуметка, тако је изврсно и практичпо, да га је тамнички директор дао