Policijski glasnik

ВРОЈ 49 и 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 391

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена оу нам ова питања: I. „Павле Павловић, из Ватрге, кажњен је пресудом општ. оуда за иступну кривицу по закону о шумама чл. 111, 116 и 129. учињену у општинској шуми. По чл. 145 закона о шумама, шалбе на преоуде општиноких влаоти разматрају Првостепени оудови и њихове одлуке обавезне су за општиноке судове. Осуђени Павле није изјавио жалбу Првоотепеном оуду, него ореској власти. Како је полициска власт тражила акта, општински суд их је поолао, заједно оа преоудом, стојећи у уверењу, да ће среска власт одбацити шалбу као ненадлошној власти поднесену. Међутим, среска власт не учини тако, него уђе у оцену преоуде и нашав да је незаконита поништи је. Има ли законоке вреднооти овакво решење ореске власти, и је ли оно обвезно за општински суд? в На ово питање одговарамо: Све кривице из чл. 111 и 116 закона о гаумама учињене у општинским, сеоским и приватним шумама, по чл. 129 истога закона, суде општиноки судови. Против пресуде онштинских судова има места жалби Првостепеним судовима, по чл. 145 поменутога закона. Ово је наређење јасно и не трпи друкчије тумачење. Према томе, ореска власт није била надлешна да разматра преоуду општиноког оуда. Кад је она ипак то урадила, онда је њена радња незаконита. Општиноки суд је требао да окрене пажњу среске власти и замоли је, да своју одлуку повуче, иначе изазове сукоб влаоти, како би се то питање решило од надлежне власти. II. „Члан 136 закона о шумама, од 30 марта 1891 год., са изменама и допунама од 2. авгуота 1898 године гласи: „шумар, подшумар или чувар шума, који ухвати кривца на делу, одмах ће саотавити протокол у коме ће констатовати: природу околности, време, меото где је кривица учињена, величину штете по овоме закону и доказе ако их има; он ће протлкол потписати, увести га. у овоју књигу и најдал»е за 5 дана од када је оаотављен, предати га истражној власти. Овакав је протокол потпун доказ за шумске кривице, ако иначе против иотинитооти таквог протокола, не би било основане сумње.® Изменом и допуном закона о шумама, од 16. маја 1902 године измењен је овај члан и сада од речи гласи овако : „Члан 136 мења се и гласи: кшумар, подшумар или чувар шума, кад ухвати неког у горосечи или с дрвима на нуту из државне шуме, дужан је о томе поднети нисмени реФерат општиноком оуду у року од 24 оата. Кад општински суд прими рефврат, дужан је у року од 24 оата изаћи на лице меота, и у приоуотву шумара или чувара шума и окривљеног извршити увиђај који ће потпиоати шумар, кмет или предоедник и два присутника. Овај увиђај, суд општински душан је спровеоти над-

лешној влаоти у року од 5 дана. Такав протокол цениће се као јавна иоправа по кривичном поступку, и он је потпун доказ против учиниоца дела. Но окривљеном , је донуштено да се брани свима законоким ореотвима, пропиоаним у кривичном поступку. Као што се из овога види, чл. 136 закона о шумама од 3 0. марта 1891 г. по коме је иротокол шумара био потпун доказ против учиниоца, измењен је по изменама и допунама од 12. маја ове године, ако протокол није састављен на пачин пропиоан овим изменама, нема вредности. Ну, и ако закон овако гласи за све кривице, шумски оу органи изнашли, да ова нова редакција чл. ^136 ваши само за горосечу, а не и за друге кривице, нарочито за попашу, па и после појаве новога члана 13 6, пишу протоколе по отарој редакцији овога члана и оптужују људе. Овакве двојаке протоколе иримају и полицијске власти и ооуђују људе, уносећи у пресуде као разлог то, што садашњи члан 136 говори иокључиво о горооечи, а не и о другим кривицама у шуми, те по томе, веле, за ове остале кривице важи стара редакција чл. 13 6. Чак је и један Првостепени оуд заступао овакво гледиште. Да ли је ово схватање правилно и да ли отара редакција члана 136 има још какве вреднооти ?® На ово питање одговарамо: Стара редакција чл. 136 закона о шумама, измењена је из основа законом од 16. маја ове године, и према томе, од горњег дана она више не вреди за кривице, које оу учињене после њенога укидања. И ако нова редакција чл. 136, помиње само горосечу, ипак се протокол за све кривице па и за попашу мора правити на начин, прописан њоме, јер другог прописа о овоме нема у закону о шумама. Кад, дакле, чл. 136 један говори о начину утврђавања кривичне одговорнооти, онда он вреди за све кривице, које предвиђа закон о шумама. Другчије поотупање није законито. III. В 11рви избори предоедника, кметова, одборника и заменика општинских, извршепи оу у свима општинама по новом закону оигатинском. Многи од ових избора председника, кметова итд. поништени су доцније као неправилни и оада се имају да изврше други избори, поводом којих пастаје питање: да ли и за ове друге изборе важи наређење чл. 181 закона о општинама, по коме су дотадагањи опгат. одбори изабрали из своје средине једног писменог одборника за предоедника а четири писмена лица из општине за чланове гласачког одбора, или ће гласачки одбор бити оастављен у смиолу чл. 84 т. 16 поменутога закона, имајући на уму да су се од првих избора па до оада изменили одношаји у појединим општинама. Тако, негде је разгрупиоана опгатина и многи од чланова одбора изабраних по члану 181, ниоу више у саставу оиштине, у којој има да се врши нов избор рецимо нредседника. Негде је одобрен избор председника а није кметова и т. д. Како, дакле, треба поступати у овим случајевима ?" На ово питање одговарамо: Ако једна општина стоји и данас онако, како је етајала приликом првих избора по новом

закону о општинама, па оу у њој поништени избори : и председника и кметова и одборника, онда у њој мора бити онај стари гласачки одбор по чл. 181, ако случајно, није после избора био избран од стране старог општиноког одбора редован одбор у смислу т. 16 чл. 84 закона о општинама. Јер, ако је овај изабран, онда ће он и председавати, само што ће нредседник тога одбора бити изнађен у смиолу чл. 37 закона о општинама. Ако је једна општина разгрупиоана, па у њој сада нема ни старог општ. одбора у оном броју, који се по закону траши, а имају да ое врше избори и предоедника и кметова и одборника, онда онај број оишт. одборника отарих, колико их има, имају да извргае избор одбора у омислу чл. 181 закона о опгатинама. Ако има опгагина, у којима. је понигатен оамо избор председника и кметова, а одборника не, онда одбор за ове изборе нредседника и кметова, моше изабрати нов одбор у смиолу чл. 48 а председника да заступа кмет, а ако ни једног кмета нема, онда одбор мо.ра да се бира у смислу чл. 181. IV. »Једна варошка општина из ослобођених наших крајева, у намери да што јевтиније прође са регулацијом вароши, није давала никоме да подиже грађевине на ономе делу имања, које би се, по регулационом плану имало експроприсати. Павле Јовановић, из Н. један од оних, чије би се имање оекло по регулационој линији, тражи од општине дозволу, да подигне пекарницу. Општина му не да регулациону линију, изговарајући се, да му ову не може дати, јер није постављена оса, те да би се са сигурношћу дала тачно линија, а друго и зато, што није довршен нивелациони план вароши, па би, вели, на случај знатног спупгтања од садашње повргаине, изложила оиштина плаћању накнаде штете. О овоме не ће да му да писмену одлуку. Овако онштина, међутим ово је само изговор, а прави узрок лежи у томе, што се улица помиче 3 метра напред, те би она морала прво да откупи кош, који је одмах до оокачета, које Павла дели од нове улице по регулационом плану, и који има да ое уступи Павлу за земљиште, које му ое по зади куће одузима, а опгатина нема пара да плати кош по процени вегатака. На тражење Павлово, да пекарницу подигно на линији, како оада поотоји, општина опет не даје дозволу. Шта моше да ради овај човек, који трпи штету у томе што не моше да подигне пекарницу на своме имању по садашњој линији, нити општина хоће да му створи могућноот да подигне према новој регулацији. Није ли ово ограничавање права својине и ко ће да му накнади штету?" На ово питање одговарамо: Наши закони знају само за два случаја, кад ое право сопствености моше ограничити, не узимајући ову у рачун случај из § 471 грађ. оуд. поотупка. Један је право слушбености из § 33 1 грађ. законика, а други је случај експронриације, када појединац трпи то, што ће му се имање узети уз одговарајућу накнаду. Никакав други случај закони не знају, у коме би се могло