Policijski glasnik

БРОЈ 49 п 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 387

од броја дегенерисаних знакова код проститутки, али ипак износи 78°/ 0 (према 826°/ 0 ). Сами дегенерисани знаци показивали су се: У аномалијама лубање код 90 крадљ-ца чела » 27 „ лица ,, 59 „ вилица » 21 крадљ-це зуба » 30 крадљ-ца ушију „ 33 крадљ-це спољ. удова » 1 „ Од 100 крадљивица само су њих 3 биле без дегенерисаних знакова, а остале су имале, и то: Њих 18 по 1 аномалију 34 „ 2 аномалије 21 „ 3 „ 10 , 4 10 » 5 аномалија 4 » 6 » Међу овим дегенерисаним знацима нарочито нам је пало у очи једно угнуће, више или мање наглашено, које се налазило с једне или друге стране главе, а на шаву темених и слепоочних костију. Ову смо особеност нашли код '/„ наших крадљивица. Што се тиче података о прецима крадљивица, они се, готово ни у колико, нису разликовали од података о прецима проститутки. И код једних и код других, исти узроци произвели су исте последице — дегенерисање расе — само у разним правцима. Као год што се све проститутке у опште, без обзира на место и народност, одликују, као што смо видели, нарочитим спољашним изгледом, исто је тако и са крадљивицама, које човек може на први поглед познати по бледој или зеленој боји лица, мрачном изгледу и узневереном и скривеном погледу. Црте њиховог лица неправилне су, уши диФормисане, зуби неправилно усађени, а глас, у већини случајева, промукао. Може се слободно рећи, да су све крадљивице у опште, врло ружне женске и без икаквих дражи. Изузеци од овога врло су ретки. Завршујући овим наша излагања о проституткама и крадљивицама, ми смо још дужни да кажемо ово: И једне и друге производ су најнижих слојева друштва, тако званог друштвеног талога. Да би се спречило зло које оне наносе друштву, није довољно само кажњавати их, као што се то данас чини. Зло треба пресећи у корену, а да се то постигне, морају се иобољшати услови средине у којој се рађају и живе ова ненорморална створења и створити нови извори — нова поља рада, која би им аружила средства за часну егзистенцију. Неоиходно је иотребно иак, иостарати се за што рационалније васиитање деце иорочних родитеља, иа ма то било и установом нарочитих завода. Д. Ђ. Алимпић

Напредак преетупноети м узроци тога Насле/је и изрођавање. — Растење ирестуиности иод уиливом ширења цивилизације и иисмености. — Градација ирестуиа услед образовања. — Расадници ирестуиности: Хаисаие и ирибежишта за малолетне ирестуинше. — Профилактика ирестуиа. — Мере зауздавања које иреиоручује ирофесор Коваљевски. ■— Тамничке клинике и судски лекари. — Психолошка исиитивања.

Велики развитак преступности у савременом човечанству узео је таке несретне размере да се мора о томе мислити. Преступи су постали не само многобројнији него и разноликији по свом карактеру, финији по начину извршивања и страшнији по силини уложеној у њих. Очевидно је да је од времена како је Кајин убио Авеља, човечанство и у тој области као и у свима осталима, учинило велики корак у напред. Као што је у библијска времена била реткост и записивало се као изузетак у летописима људског рода, —- у наше време постало је сасвим обичан појав, који се региструје као и рођење и умирање. Треба при том приметити да се у процентном односу појав преступности не може буквално упоређивати с другим појавима, унесеним у статистичке таблице. Ту су могућни многи изводи и уопштавања као и за друге редовне појаве људског живота. Интересантно испитивање у том правцу предузео је професор Ковалевски (Судска психопатологија. Психологија преступника. Део I., Пб. 1901. г.) који заступа мисао да је преступник — болестан, ненормалан човек, с којим пре свега треба да има посла лекар. У број специјалних узрока, који рађају преступност, тај научњак ставља на прво место наслеђе. А наслеђе је по томе страшно што се теже од свега може лечити. А међутим уплив његов на развитак преступности огромно је велики, као што показују ови изводи специјалиста: Томсон на 109 случајева престуиности броји 50 случајева преступа које је учинило наслеђе; Виргилио у 26°/ 0 преступа налази лреступност родитеља, а у 28°/ 0 преступа алкохолизам родитеља, Ломброзо од 104 случаја преступа броји 71 случај, који се разјашњава наслеђем и т. д. Понекад уплив наслеђа узима неки судбоносни карактер. Један статистичар износи на пример интересантно родословље породице Џекса, почињући од 1740 год. Родоначелници те породице Ада и Макс Џекс били су обоје у наравственом односу не беспрекорни. У тој породици било је 540 законитихчлановаи 169 незаконитих. Међу њима је било: 18 који су држали проститутске заводе, 67 сифилистичних , 142 скитнице, 64 хронички болесних и 79 преступника. Доиста красна породица! Изучавајући опште узроке развитка преступности, проФесор Ковалевски пришао је изводима, који на први поглед могу изгледати парадоксални, ма да је тачност њихова неоспорна. Што клима и разни метереолошки појави остају не без уплива на преступност — то још не би било тако страшно. Много је неутешније што цивилизација веома јако повишава проценат

преступности у друштву. „ Цивилизација — говори тај честити научењак — привлачи људе у градове, развија Фабрички и заводски живот, иде на руку сиротињи, скучености —• а све то заједно напреже борбу за живот, развитак пијанства, разврата. сиФилиса и услед тога и изрођавања, а као један из плодова тога јавља се преступ. Појачавајући преступност по количини цивилизација несумњиво упливише и на каквоћу вршења преступа. Преступност постаје преФињенија, смишљенија и скривена спољњим, приличнијим, средствима <( . Осим тога, цивилизација помаже и томе да се у друштву губи сазнање разлике између добра и зла, развија се она виша безпринципност, о којој песник Герман у ,,Пиковој Дами" говори. „Добро и зло — оамо су снови Рад, часност — приче за децу». Оншта поткупљивост путем игре на картама преко љубазница, коцкања, продаје части на изборима, намерни варалички трговачки обрти, крађа државних, и друштвених новаца, продаја службених места, — сви ти и слични преступи, говори проФесор Ковалевски толико су преФињени и толико су, по могућству, облагорођзни, да у данашњем времену друштво није израдило и срества за борбу с њима. „ Јавно и свесно врше се против друштвени преступи и грабеж друштвеног имања, и они се у друштву дочекују с уважавањем само за то што се не појимају или што њихови преступи нису квалиФиковани". Ко би могао и помислити да у број уплива, који помажу снажењу преступности у човечанстзу, долази и ширење писмености. А међу тим тако је. „Статистички податциИнглеске, Француске, Русијеидругих земаља показују да нисмених међу преступницима има много више него међу одличним људима с( а у неким случајима писменост шта више помаже бујном цветању преступности. Научењаци налазе да је могућно утврдити извесну градацију преступа према разним ступњима образованости. Тако је особина неписмених ; детоубиство вештачка трудноћа, крађа, састављање лоповских дружина, грабеж и паљевина; мало иисмених ; — изнуђавање, грабеж, преступи против сопствености, сакаћења; људи са средњим образовањем — ФалсиФиковање, поткупљивање писмене претње и т. д. и људи са вишим образовањем — трговачкп ФалсиФикати, лажно сведочење, злоупотреба друштвених новаца и политички пресгупи. Али има још нешто. Одавно је познато да у снажењу преступности играју велику улогу хапсане и тамнице, које Ковалевски назива » виши завод за образовање и усавршавање ирестуиних елемената" „гдепрес.тупници добијају у својој професији академско образовање«. У данашње време тамница има врло озбиљног конкурента у приприбежиштима за малолетне преступнике, дигнутим у племенитој намери »путем образовања и васпитање измениги те младе природе, које се још могу поправити, пошто нису затворене у развратуи неморалности". Али искуство је дало друго нешто. „Ако одбацимо Фарисејство и будемо говорили истину® — вели проФесор Ковалевски, »то ће се видети да је из тих прибежишта