Policijski glasnik

ВРОЈ 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 395

се упознају оа природом ове маније и њених робова. Ми би на крају имали да учинимо још само две напомене. Лекари треба да буду веома обазриви у примени морфијума код својих болесника у облику убризгавања раствора. Врло и врло често ова лекарска услуга и чини прави почетак страсти код морфиниста. Поред тога било би потребно најстрожије контролисати продају морфијума испод руке и сваки немар од стране продавца казнити највећом законском строгошћу. Самим морфинистима не треба да је дозвољено да убризгавања врше ма где било — јавно пред светом. Д-р Вл. А. П—виЋ.

Пцјанство као узрок преетупа Пијанство треба сматрати за један од најважнијих Фактора који упливишу на преступност. На међународном пенитенцијарном бриселском конгресу 1900 год. то је питање пречишћено довољно јасно. Сви известиоци сложили су се у томе што су подједнако констатовали уплив алкохолизма на преступност а неки испитивачи тврде да постоји стална строга зависност., преступа од пијанства По речима једног одизвестилаца Визенгрена „у тој области као што се види, царује правилност таква да се човек мора зачудити како закони, скоро механички владају и у оним областима, које се обично сматрају као остављена само људској вољи и слободној произвољности свакога. Гарније, главни лекар болнице при тамници полицијске преФектуре у Паризу, писац познате књиге Ва ГоНе а РагЈ8 говори да већина преступа пада на оне провинције које употребљују више шпиритуозних нића. На основу извештаја министра правде за 1899 год. у Француској од општег броја убица било је 55°/ 0 нијаница. У седници 8осш1;е ^епегаЈе с1ез рпвопа 1899 год. Ривијерје констатовао на основу званичних података да је од осуђених у департману Доње Сене било 72 а / 0 алкохолика. У уједињеним америчким државама број пијаница међу осуђенима, достиже, по речима Гарније-а до 7'2°/ 0 . У Инглеској посматрања показују да по грофовијама по појединим центрима друштвеног живота, иреступност расте онде где превлађујепијанство. Може сеутврдити по речима констатованих људи да је у Инглеској 50°/ о преступа условљене алкохолом, у Скотској тај број долази до 90°/ о а у Ирској 00°/ о до 80°/ о . Такви су с ви по даци у ^д&галим држа^вама, такоТ^да"се са увереношћу може казати, да је ал кохол главни неппи јатељ човечапства и без сумње један од најопаспијих. •

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО Та]аметвени зпочнн - Ф. Валденаер Били смо на поселу код старе ђенералице. У њеном малом салончићу влада стара удобност, њена сестричина, лепа бароница, хвала Богу, мало је кокетнија, а и сама домаћица, која је толико боловала, сад је понова оживела, те јој се језик одрешио. Друштво овог вечера било је све по избору, али §теа1; аИгасИоп целог друштва била је једна занимљива руска кнегиња. Она је говорила Француски по руском нагласку, али то јој је лепо доликовало. Па онда била је ванредно лепа. Имала је бледо лице, црну косу, велике плаве, вилинске очи. Њен глас је био врло мелодичан, просто је очаравала слушаоце његовим звуком. Она је прнчала: — Ах, био је то врло жалосан пут. Путовати зими кроз руске и пољске степе! Свуда снег и снег и ништа друго до ли снег, иа онда лила је и киша као из кабла. Небо се беше намрштило над нама, аоблаци су додиривали равницу. То ружно време бивало је увек узрок, да мислим на један ружан догађај, о коме сам читала у руским листовима, што сам их са собом понела на пут. Ствар се тицала једне младе даме из отменог московског друштва, с којом сам се прошле године упознала на једној дворској забави. Још се сећам како ми се допадала због тога што се у целом њеном држању опажало задовољство и срећа. Тек је било прошло неколико година откако се удала. Пошла је за човека, кога је волела; за једног младог барона и коморника, човека ванредно лепа и елегангна, који је пре женидбе био у руском друштву познат као Дон Хуан и о чијим су се љубавним авантурама причале чудне ствари. Тога човека бегпе та млада дама ухватила у своје мреже и везала за себе на вечно. Бар се тако мислило. Али историја, која се сад може читати у новинама, буди у мени сумње, да ли он није потајно овда онда ишао забрањеним стазама. Пресудите ви сами! Барон није био код куће! Млада жена отварала је иошту, и наишла је на једно мало, намирисано писамце, упућено на њенога мужа. По адреси познала је она женску руку. У љубомори и радозналости заборави жена на сваки обзир. Она отвори писмо и нађе парченце хартије, на коме су биле само ове речи: „Ти ваља да мислиш на мене ! к Иначе ништа. Не беше никаква потписа. Она је гледала укочено у писмо. Наједаред се ухвати за срце и с једним вриском паде на столицу. Била је мртва. Друштвеница, која је присуствовала тој сцени, повика за помоћ. Дотрчаше млађи, настадоше да поврате бароницу, али она је лежала хладна и укочена на теииху. Наједаред оиазише, како и двогодишња кћерчица бароничина, којасеиграла крај мајчиних ногу, такође паде и умре. Дете беше принело устима писмо, које је бароници испало из руке. Јадна девојчица сахрањена је крај мајке. Њену смрт проузроковало је оно отворено писмо, које је вероватно било напојено неким јаким отро-

вом. Досад полиција није нашла никаква трага, 110 коме би се нашла она, која је крива. Чека се на повратак барона, који лови поред Волге. Он ће можда моћи дати кључ за тај тајанствени злочин, који је овде извршен, али ко зна, хоће ли га он хтети дати? До душе њему је била намењена смрт, до душе као освета једне жене пали су као жртве његови најмилији али мислите ли ви, да ће он за то хтети да нреда џелату жену, коју је негда љубио? Свакако да то стоји у његовој моћи. Јер мучно да је атентаторка изврнула свој рукопис. То доказује већ сама та околност што писмо није било потписано.. Та зла жена није имала потребе да буде обазрива, пошто је барон, по њеном мишљењу, требао да буде жртва тог атентага. У опште тајанствена ствар. Али оно што ме је највише на овом рђавом путу кињило, била је ужасна перспектива, коју је то писмо отворило. Кад има отрова, којима се може напунити писмо тако, да онај, који прими то писмо и отвори, падне мртав, онда више није нико жив сигуран за живот! Онда свака покварена девојчура може да изврши свој умишљај ! Знате ли ви, господо, за такве отрове ? Јесте ли кад чули за^њих? — Најжалосније је, рече старз ђенералица, што се одселе ни једна жена неће више усудиги, да отвори мужевља писма. А то је у понеким случајевима потребно. Неколико господе смејало се. Плава сестричина ђенераличина претила им је нрстом. „Несмејте се, господо! И супруге примају сумњива писма. И у будуће ће она, на коју се сумња, рећи мужу: „Отвори писмо, ако смеш! Можда је у њему отров — јер је, како видим по рукопису, од неког одбијеног обожаваоца.« И она ће онда мирно узети писмо из мужеве руке и бацити у камин у ватру. Он јој у томе неће сметати. А оно што је написано у писму, неће он никад дознати." Сад су се смејале даме. Само руска кнегиња остала је озбиљна. „Ја се не могу смејати," рече она, „ствар није ни најмање весела. Можда због тога што нознајем лица у тој драми. Па онда непрестано мислим на тај тајананствени отров.« И кнегиња понови своје питање: „Јесте ли кад чули за такав отров? — Чуо с&м ја, рече аташе једног носланства. Али да ли такав отров одиста. постоји, да ли се може саставити, то би могао решити само хемичар. Ја сам био неколико година аташиран при нашем посланству у Риму, и то у добу, кад се много говорило о отровима — има од тада пет или шест година. Тада је неочекивано умро кардинал Галимберти, који је сматран као последњи од оних духовних политичара од утицаја који су радили на помирењу папства с Италијом. Галимберти је имао знатну странку међу кардиналима, и језуите, та непомирљива створења, говорили су с правом, да би он могао нови конклав тако удесити, да се избере помирљивији папа. Подсећано је и на то, да су и Фрапки и Јакобини, тај четрдесетпегогодишњи папски секретар, умро одједаред, а пошто су се и њима приписавале намере о измирењу, у народу се веровало, да су их отровале језуите. Такав глас је избио и приликом изненадне смрти Чекарелија, пре-