Policijski glasnik

СТРАНА 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Ј 7 и 8

Више недеља морали су да га хране кроз цев на нос, на кад је увидео да је немоћан нрема јачој сили , оставио се најзад свакога отиора, и са великом се душевном борбом увек сам свлачио, лежао како треба и подвргавао нроцедури нрања е!:с. На, дан носледњег нретреса, при коме је остао нем и без учешћа, видело се на п.ему и сувише јасно, да се једва може да савлада да. прима храну кроза цев. Иосле претреса казато му је, да је сада свој господар и да може и да умре од глади ако хоће, ну то ипак није учинио, и на даље је остао нем, али је иначе био уредан и у раду вредан. Само када му се припретило, да ће бити послат у Угарску, одбирао је понова. храну и опет је кад и кад правио представе. Пошто је после више годишље робије требао да. буде предат на суђење Угарској, иа Швајцарској и Немачкој, изгубио је сваку наду и пао у очајање. Кроз низ малог броја година постепено је нестајао и иемо је до гроба доспео. У последње време тај осуђеник никако иије био слабоумаи, нити су се на њему могли познати знаци душевнога поремећења. — И ако је лакше доносити суд о симулантима који увек говоре, него ли о онима који никада не говоре, ипак и први задају лекару често велике муке и много љутње. Номенути железнички чиновник, на пример, претрпео је у своје време један несрећан случај у служби, и иосле извесног броја година, када је већ требало да буде скоро иуштен са осуде, оболе од трауматичне нервозе и би одведен на клинику на посматрање, те му најзад, на основу лекарскога мишљења, би накнађена сва штета, а он пензионован. Накнадно би тај чиновник уапшен због радоскрвнења, због полног сношаја са својом кћери е1;с., и тада се сазнало, да се хвалио како је на клиници изигравао као да га ноћу спопадају страшни снови, аФекги страха е!с., а да је тога ради викао: »Задржите воз! Дајте сигнал да се задржи!® е1;с. — По себи се разуме, да се у затвору опет показивао као да. је душевно поремећен, и тако је одлично продуцирао настунно лудило, да је један мој колега у почетку свему томе поклонио вере. После дужег времена нреиначио је апсеник своју улогу и дошао на паметнију мисао да изиграва како има грчевите нападе и умно помрачење. Крио се при том увек под кревет, бацакао се, викао и показивао ужасне афекте страха и помрачене свести. Као већ обично, ти су пароксизми иаступали увек када лекар посигурно није био у кући. Најзад пође за руком да се види један такав наступ. Апсеник се са^.-крио, али су му се ноге виделе испод кре. ^'Д ета ! те га ударише ногом по њима. Од тога " % Јр^би он страшно трзање и ужасно се раз2? ** .* ^ерао. Одмах му је за тим редуцирана храна, употребљена су нека принудна средства. "IV' „фОдавврр је томе била страшна оптужба про. тиву "лекара, који га гази ногама, бије кљу. чевимгц-е1;с., у место да се с њиме као лека] опходи.

Један нрофесор исихијатрије, који је због трауматичне нервозе посматрао тога пензионованога железничкога чиновника, изјавио је, да овај није душевно нормалан; изгледало му је да није са свим још нестала његова урачунљивост, али се има очекивати код њега највећи поремећај душевне снаге. — Сада, шест година после тога, није се још ништа на њему приметило. — Тако се непрестано све више утвр1)ује, колико треба бескрајно да буде иредострожан лекар са доношењем свога мишљења, и како је несравњиво тешко служити суду, јер се способност за то може стећи само тако, ако се лекар посвети томе позиву свим својим силама. По неки правници мисле, да су сиособни, да и без лекарскога мишљења пресуђују извесне случајеве, ако су прочитали неколико књига и расирава о тим стварима. Отуда долази, да једни увек могу да. погоде само симуловања, а други чак и остале болести. И једни и други сгварају лекару велике тешкоће и но неки горак тренутак. Једино за то, да бисмо расветлили иеке случајеве самосталних одлука лајика, које су противуречиле стручноме мишљењу, навешћемо још неколико томе подобних примера. За почетак може послужити овај са свим јасан пример. Једну врло имућну, али наследно болесну женску огласи судски лекар за неурачунљиву. Ствар је са разних разлога изгледала врло деликатна и сумњива, те се морала подврћи поновноме посматрању, и тај задатак би поверен мени. Случај је био тежак, те ми је с великом муком пошло за руком да стекнем толико поверења, да ми је сиротица дала своје најсветије благо, на име свој опширан дневник, с помоћу кога сам констатовао њено болесно душевно стање. Она се најватреније заклела, да ће ме увек јавно нљунути кад год ме сретне на улици, само ако будем тако бедан и низак, те је огласим за душевну болесницу. Нисам могао друкчије, већ сам дао мишљење, да је заиста душевно болесна, те сам после тога стално живео у страху што ћу морати доживети такав скандал. Срећом, то се није десило; после неколико месеци распита се код суда како стоје њене ствари и сазнам, да је председник суда (који ми је одмах у почетку саопштио, да још никада иије имао у пракси посла са душевним болесником, и да га ова ствар јако интересује) призивао више пута к себи у канцеларију ту болесницу, испитивао је, и на основу њених исказа дао са свим супротно мишљење. Последица -је томе била да је због њена новца узео је за жену један човек из нижега сталежа; временом су све имање страћили, али их је за то Бог благословио са повише деце. Колико ће, пак, та деца бити срећна, ствар .је времена. Једна је наследно болесна особа, ужасна свађалица, са целим еветом била дошла у конфликт : свуда је била сувишна, опадала је сву своју околину, денунцирала, интригирала, па и суду већ толико тужакала, да су се акта по њеним тужбама могла скоро на метар мерити.

Лекари су је огласили за душевно болесну, те се нроли читава река најгорих грњи противу психијатара, и након бесконачних парница и накнадних носматрања, дотична особа би опет проглашена за луду. Најзад опет превлада самостално мишљење и њој би призната урачунљивост. Опет се продужише одигравати лудачки конфликти . Кривични суд већ није имао куда противу мишљења судских лекара и ои се сагласи са тим мишљењем да је она луда. Баш се у то доба налазила она под кривичном истрагом за кривоклетство, паљевину е4с., те се ова морала прекинути. Код грађанског, нак, суда она је Фуигирала као урачунљиво лице, полагала је нунонравне .заклетве, склапала уговоре е1;с. Овде сада није то питање, да ли је могло по закону бити такве противуречностидпају судова, али свакако да такво правно схватање никада не води добру. Један је богаташ са целом околином био у конФликту и страшно се парничио, тако да је суд 1891. године био приморан да испита његово душевио стање. После темељитих студија и са нуно оправданих разлога дадоше лекари мишљење, да тај човек болује од лудила тужакања (Оиеги1ап1;еп-\Уаћп). Суд се није сложио с тим мишљењем и сматрао га је као душевно^ здраво лице. — Кад је дошао у своју околину понова се са свима свађао, и напослетку новембра месеца 1894. године убио је једнога грбоњу, кога је сматрао за свога највећег непријатеља. Измењао је с њиме неколико речи и по том му је задао убод ножем посред срца жива. Пошто је грбоња поред те мане имао свега једну руку, није се могло ни помишљати на случај праведне нужне одбране. После тога случаја иоставише му тутуре, но ипак је поклањао нажње његовим жалбама, ма да су већ више психијатара једногласно дали мишљење да је он луд. Кад су већ питани толики искусни и признати стручњаци, онда им је требало потпуно поклонити вере, и акта са свим оставити у архиву. Али 1897. године јсдан се судски чиновник опре мишљењу стручњака и даде мишљење са свим противно њиховоме. Тај случај доказује како се често ради бескорисан посао и залуду диже прашина, док најзад цела ствар не изиђе у новинама на скандалозан и сензацион начин. Наравно, да су новине тада пуне гадних грдњи противу лекара и суда. К томе морамо још поменути, да лудило тужакања може бити прилепчиво за најближ,у околину, и изгледало је у овом иоменутом случају, да су већ Фамилија и један иређашњи тутор тога богаташа били заражени њиме. — — Можда ће изложени случајеви у практици моћи корисно да иослуже стручњацима, али завршујемо ове своје опаске из искуетва са жељом, да се њима иобуди веће интересовање за научно обрађиваље ове правно-медицинске области. Доб. В. Баки-ћ.