Policijski glasnik

С/ГРАНА 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7 и 8

веома занимљива и као таква зас-лужују општу пажњу. У времену, о коме је реч, извршено је у преотоници 89 самоубистава, 1г то : У 1896 години 12

»1897 » 11 ,, 1898 „ 17 ,, 1899 в 8 ,, 1900 ,, 15 „ 1901 „ 16 » 1902 „ 10

Као што се види из изложеног нрегледа, прој оамоубистава у тодннама: 1898 н 1901 за два пута је већи од оног у год. 1899., док ;је међу самоубиствима у год. 1896 и 1899, као II међу онима у 1900, 1901 и 1898, разлика само за 1 случај. Према овоме, о кретању самоубистава но могу се, бар за сада, иоставити никаква, стална иравила. За ж^лење је, што немамо на расположењу тачних података из ранијих година. Њима би се, у то омо уверени, још боље утврдила основаност овог нашег мишљења. Узроци са којих су ова самоубиства вршена разнолике су природе и за великп број са свим непознати. Тако су, њих 12 потицала из материјалне оскудице, 11 због болести, 9 због гриже савести, 2 због домаћих неприлика, а за сва остала 43 случа.ја, узроци су ненознати. Као год што су разнолики уароци са којпх су ова самоубиства потицала, исто је тако п са начинима на које су она вршена. Највише их је извршено помоћу револвера »51, за тпм помоКу вешап.а (21), дављења у води (20), тровањем (7), железничких тпина (лезањем на ове 3), угљендиоксида (2), и најзад долази 1 самоубиство помоКу тупог оруђа — обичног перореза — с којим је с.амоубица пресекао себи гркљан. Ако ова самоубиства посматрамо п.о времену у коме су извршена, видећемо: да их је највише извршено у априлу (12), за тим долазе месеци: мај и август (с.а по 11), даље јануар и март (са по 9), па онда јунн, јули и сегггембар (са по 6), Фебруар, октобар и иовембар (са по 5), и најзад децембар (к). И проФесија самоубица веома је разнолика, као год што је разнолико и доба старости у коме су они одузнмали себи живот. Највећи број самоубиства извршен је у времену пзмеђу 20—30 год., а најмањи између 50—55 год. Вреди још поменути, да су проФесије самоубилаца,"као и њихов пол, имали у неколико утицаја на начин извршења самоубиста.ва. Та.ко су војници редовно употребљавали ватрено оружје, а од 3 самоубиства на железничким шпнама, су извршена од страже бивших жељезничких службеника. Међу самоубица.ма налазио се само један апотекар и он се отровао. У *| 3 случајева то су чиниле и жене, којих је у.означеном броју самоубица бнло свега 15. Од осталих: ђаци и у опште млађи људп обично су пуцали на себе, судије свештеници, црквењаци и већина административн пх чиновника претпостављали, су вешање револверу, а слуге, служавке, вратари и земљоделци најрадије су се давили у води. Док је овако код извршених самоубистава, са свим је друкчије код оних која остају у покушају.

Пре свега, врло је ретко, да код њихових пзвртнилаца постоји права намера за одузимањем живота, већ им је, у већипи случајева, циљ : да маскирају какву неправилну радњу, или да, побуђивањем саучешћа, изнуде било материјаЛну било моралну корист. С/гога се врло мало вере може поклонити њиховим исказима, које дају после свршеног чина, и из којих готово увек излази: да их је оскудица у материјалннм оредствима гонпла на самоубиство. У времену о коме је реч, у пресгоници је покушано 28 самоубистава, од којих су њих 11 потицала из материјалне оскудице, 4 због болести, 3 због љубави, 3 због домаћих неприлика, а једно је извршено у наступу душевне поремећености. Посматрани према времену, ови покушаји самоубистава вршени су :

У 1896 години 7 „ 1897 „ 4 » 1898 „ 1 » 1899 „ 1 „ 1900 „ . ....... » 1901 .„ 7 ,, 1902 „ 8

Неома је интересантно, да и највећи број нокушаних самоубистава нада у месецу априлу (7). Најмањи је пак у октобру (1). Све пгго смо казали за праве самоубице у погледу проФесије, пола и оруђа, вреди у главноме и за самоубице у покушају. РазбОЈНИШТВа су, у опште, Врло ретка дела у престониЦи, а кад се по некад и десе, то обично бива по граничним деловима града.. У времену о коме говоримо, било их је свега 6, од којих су 2 извршена 1896, 2 у 1897, / у 1898 п 1 у 1899 год. У току носледње 3 год., дакле, није било ии једног разбојништва. Од свих ових разбојништава само је једно (из 1896 годшостало непронађено. Силовања, која су била предмет рада иолиције сигурности у току носледших 7 год. било је свега 5 и она су извршена: У 1898 години 1 »1901 » 1 „ 1902 „ ...... 3 Сви извршиоци ових дела нохватани су и нредати суду на осуду. Противно овом маЈ (ом броју силовања, једна друга врста казнимих дела, доста слична овој, множила оу се, истина лагано, из године у годину. Миолимо на дела, која се квалиФикују као противприродни блуд и скотолоштво. У означеном периоду времена извршеио је ових дела у престоници, и то:

У 1896 години 1 „ 1897 » 2 » 1898 ,, 1 „ 1899 „ • .... 2 „ 1900 „ 3 » 1901 3 » 1902 „ 4

Свега 16 У овај број никако нису ушла и она дела која се, на жалост, у велико дога-

ђају међу осуђеницима у београдском казненом заводу, а на које се ннуколико не обраћа пажња. Ми са задовољством констатујемо овде Факт : да су међу извршиоцима ових 16 казнимих дела, од којих је само један остао ненронађен, било свега 2 Србина из Србије. Сви остали странци су. Узгред помињемо, ма да нам је то врло непријатно, да је морал код нас отиочео нагло опадати из године у годииу. У томе, на жалост, нредњачи ннтелигенција. Докази о овоме, колико интересантни толико и гадни, налазе се у обиљу у поверљивој архпви: управиној и с тога их је немогуће износити. Браколомстава, која. су била предмет власти, било је у току последњих 7 год. свега 4, али их је било, бар још сто пута толико, у која се власти нису могле нити смеле мешати. (Наставиће ое) Д. "Б. Алимпић

ОбразоваМзв и злочин «Још за живота Сиеггу-а.,■ оснпвача криминалисТике, било је разних мишљења о моралној моћи образовања и о томе у колико оно утиче на ноправку морала. На једпој су страни мишљења, да је образовање главно средство за угушивање злочиначких нагоиа, који се налазе у људским грудма; нредсташтике тога мишљења сматрају за онтимисте, јер су најдубљег убеђења, да се ширењем образовања неоспорно умањује број злочина. На другој страни оспоравају то мишљење, да се образовањем иде иа супрот злочииу; шта више има доста најугледнијих људи, који су мишљења да јс код тако званих образованих људи далеко јачи иагон ка злочину, него ли код необразованих. Познати но својим крпминалним радовима талијански психијатар Ломброао тврди, да се услед иоука, које добивају кривци у казнеиим заводима, умножава број злочинаца у новрату; тога су мишљења и многи други талијански иаучарн. Према садањем стању ствари, може се с нуно разлога тврдити, да се данас у онште више подцењује не.го ли прецељује моћ образовања да утиче на поправку морала. Да би се дошло до правилие оцепе уплива, који има образовање на криминалитет, мора се .ноставитп тачна разлика између Формалног и материјалног обра,зовања. Формално образовање састоји се у томе, да се маса народа, обучи основном знању чнтања писања и рачунања; оно покушава да развије моћ разума, а за предохрану од злочина има слабу вредност. Ко употреби своје знање читања на то, да се забавља рђавим књигама, те замара своју Фантазију неморалиим представама, на сваки начин да се неће моралисати, већ покварити ; и сама та околност требало би многе да уздржава од прецењивања моралне вредНости образовања разума. Друкчије стоји етвар са материјалним образовањем, нод којим разумемо, да са