Policijski glasnik

БРОЈ 7 и '8

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 53

образовањем разума иде руку под руку образовање срца и нарави. Нема еумње, да то образовање неиооредно утиче иасуирот злочиначким нагонима. Образовање у том смиолу оплемењава човека, развија му карактер, те тиме огромно распростире утицај на поправку морала. Највећи немачки песник Гете казао је за материјално образовање, да оно даје слободе духу и даје нам моћи да владамо сами собом. Образовању у том смислу предмет је и садрзкина хармонијско развијање разума нарави, срца и духа, те је оно у истини најјача грана, коју треба да постављају дрладва и друштво противу злочина. И ако се бурни таласи распаљене страсти високо дижу, разбијају се о ту брану; и ако демонска снага греха и злочиЕЈа може да буде врло велика у извесним тренуцима, ипак у матернјалном образовању налази она своју учитељицу и владарку, која је учи, уздржава и уме да сачува од свега. онога, што би вређало иравни и морални норедак. Образоваље се до тада у много случајева показало, истина, немогућим да сачува Јћуде од тешких злочина, али то треба довести у везу са Фактом, што се у данашње време нЦјвећа пажња обраћа образовању разума, а сразмерно се и сувитпе запоставља развијање живота нарави и срца. И сувише би нас; далеко одвело, кад бисмо опширно теисивали везу, која иоотоји између тога једностранога образовања разума и садашњег превладног гфавца; скрећемо пажњу само на то, да је оиа последица пустога материјализма, који је овладао великим круговима модерпога друштва. Материјализам с иравом сматрају сви мислиоци ширих погледа као пајвећу несрећу, која стоји на путу културном наиретку како других, тако и срнског гтарода. Оиасност је близу, да ће се образовање кретати само тим једпостраним правцем и тражити себи циља у развијању иителектуалних моћи ; поред тога — образовање је срца бескорисно. Криминалистика је у стању да укаже прстом на последице тога једггостранога образовања разума; не само да доста велики број злочина чине такве особе, које стоје на високом стуињу интелектуалног ооразовања, већ је и сам тип нросечности злочинаца постао са свим други. Ну при свем том ггије једини узрок суровости, иемилосрдпости и тврдоћи срца искл.учиво култивисање разума. Већ се повише пута обраћала ггажња иа то, да су ггостали ређи злочини, који се извршују у наступима бурне етрасти; модерни злочииац чини најтеже казнимо дело мирно, хладно и разумно, обазире се иа све, гга и најмање поједиггости извршења, а да се каје то је најређи случај. И по тим рђавим последицама може се увидетгг, да се једино култивисањем нарави л.удске може успети, да се људи облагороде и морално ггонраве. Кад бисмо се послужили статистиком, и бројеви би били на страгги образовања срца и нарави. И ако се према горњем једнострано интелектуално васнитање не само као бескорисно, већ и штетно са гледишта нредохране од казнимих дела, ииак има још једгга врста образовања, чије су штетне носледице мпого веће, на име нолуобразовање.

Познато је, да је у наше време веома распрострта та врста образовања, на велику штету јавног и друштвеног опстанка. Полуобразован човек прекииуо је са религиозним заповедима и догмама, напустио је веру, а није образовао срце и дух, што би му гга место религиозних прописа гтрибавило благо етичких истина. Код њега је нестало граница, које су га вером и учењем религије уздржавале од злочиначких покушаја, друге нису постављене — никакво чудо, што је баш међу хтолуобразованим људима огроман број злочинаца. Образовање се гге сме тиме задовољити, што ће маси одузети веру; оно треба у накнаду за то да је упозна са истинама етике (наука о моралу), иначе је велика опасност да такав нолуобразован човек не иоклизне, и, немогући опрети се, падне у замке злочина без наде на спас. С тога криминалистика може слободно рећи: боље необразовање, него полуобразовање. Ово је последње — полуобразовање — проклетство нашега времена-; л^уди најразличнијих погледа сложпи су у томе, што највише њему принисују кривицу за ширење криминалитета. Што више буде расло цењење духовних и моралних особина, у колико се наш народ буде више сећао дужности да одржава идеализам на достојгтој висини, и да не сматра као циљ животу само задовол.авање жпвотињских страсти; у колико се више буде увиђало, да је образовање срца и нарави бар толико потребно, колико и развитак интелигенције у човека, у толико ће то све у већој мери допринети самоме образовању, а број злочина знатно умањити. Образовање не даје само моћ, већ, у случају да се правилно разуме, даје випту моралибст и иојачаиу свест о дулшости. Доб. В. Б.

Црофевиомални коцкар Нагон, да се огледа срећа, и сувише је дубоко усађен у човечију нрироду, а наше данашње прилике, у којима новац иостаје све то већа сила, која прибавља уживања, све га то већма појачавају. Оно што илемените, снажне природе .гледају да постигну радом, предузећима и шпекулацијама, ситни л.уди хоће да до тога донру на олак начин, унраво они хоће, као што наш парод вели, „хлеба без мотике.« Они покушавају да се обогате срећним случајем. До душе било је много великих л.уди, којима је владала ова гадна страст, као што је ипр. чувени немачки војсковођа Блихер. Законодавства разних земаља учинила су са своје стране све, да се птирењу и разгранавању те заразе, која упропашћује многи свет, стане на пут. Полиције су иредузимале најстролшје мере. Али све је било узалудно; зло се пе може истребити. Полицијска контрола је немогућна, а нарочито ио великим градовима. Хазардна игра је кажњива, међу тим игра у приватном др'уштву, игра, чији се карактер не може доказати, ненриотуиачнаје полицији, ненриступачгта је у толико већма што у таквим

играма учествују лица од врло велика положаја и угледа. По великим светским градовима оснивају се читави клубови, у којима се у највећој мери коцка. Ти клубови су праве јазбине, у којима многи изгубе цело своје имање, па за тим окончавају живот самоубмством. Такви клубови наравно да ие ноее наслов према свом послу и циљу, већ узимају какво сасвим безазлеио име. Обично они терају свој »гешеФТ® под Фирмом ширења уметности, спорта итд. Оии се настањују у елегантним кућама, имају своје статуте, свог председника, свог секретара и евоје одличне чланове, који сачињавају управпи одбор. Председник је обичио какав странац с отменим имеиом и иснравним легитимацијама. То је достојанствен, миран гбсподин у најбољим годинама, елегантан и поуздана понашања, у опШте непрекоран човек. У рупици од каиута носи розетну каквог страног одличја и имионује сваком својпм држањем. Секретар је такође страиац, који у вароши живи ради проводње или због неких студија и који је председника навео на мисао, да за њихове земљаке, за странце уопште или за оне, који у својим студијама или пословима имају извесиих заједничких интереса, сгвори једну заједничку средишну тачку друштвеног живота. Слична лица, ни мало сумњива, али такође ненозната, јесу чланови одбора. Клуб ангажује лакеје, одлична кувара, удесп триезарију и елегантне салоне и почиЊе свој живот у врло безазленом облику. Међу тим друштво је основано но особитим тајним статутима, који су само њему познати. Директор а можда и још неки од првих чланова уложили су први капитал, те ирема томе се директору обезбеђује ггајпре велика годишња плата из добити, која ће се имати, тако исто и секретару, а остали Функционари имају тантијеме. Пошго је све уређепо како треба, клуб почиње свој рад. Задатак је првих чланова, да доведу госте, ио могућству нарочито младе људе, који су богати или су на високим положајима. Али клуб се не ограничава само на њих, већ гледа да иривуче свакога онога ко се сматра за џентлмена, јер његов је циљ пре свега да створи велику посету и да иза копрене Друштвеног иитересовања, скрије праве циљеве друштва. Сваког даиа приређују се у клубу изврсне закуске, које су за чланове клуба и њихове госте врло јевтине. Огти који једгтом дођу, долазе и даље и распростиру глас какоје тај клуб дивиа устапова за забављање. и уживање. То, наравно, нримами многи свет. Како који даи клуб добија све већп број чланова, које иредседник очарава сиојом личиошћу, духовитим шалама и разговорима. После закуске тшје се кава и пуше изврсне цигаре, које је председник, како сам прича, добио нреко једиог Нријатеља нз Хаваие ио врло јевттшу цену. Докле се једаи део друштва у сјајпо осветљеиом салону забавља у разговору, дотле се.па дру го ј страни други део природно саставља сам у серклове и почиње разие игре. 1'ости ночињу учествоватп у играма све више п више, улажући све веће с-уме новаца, а иредседник их неирестано оиомни.е да не играју на велико, Неко пзмеђу гостију на-