Policijski glasnik

ВРОЈ 12 и 13

Убиетва из алкохоличног лудила Поводом стрг^шног злочина Бријеровог, који је био отац породице и који је ноћу убио петоро деце, што читаоци сигурно још нису заборавили и чији су мотиви остали са свим неразјашњени, — један лекар психијатар, Д-р Руби, изнео је поставку да је у том делу играо главну улогу алкохолизам. За доказ тога д-р Руби наводи из своје праксе неколико сличних Фактора. Први случај десио у Блидаху (ВПс1аћ) 17. маја 1896 г. Један обућар без икаквог повода и без икакв.е какве било корисги, убио је своје дете. Тај обућар становао је у једној соби са две мале ћерке од 8 и од 3 године. Обе девојчице спавале су у једиој постељи. Око пола ноћи тог обућара разбуди плач млађе девојчице. Он устане, упали свећу, узме нож и закоље дете, не како било, него методички, пресекавши му грло. Код њега је само један мотив за убиство: дете плаче; кад му се пресече грло, оно ће престати да се дере. Кад је се на то пробудила старија ћерчица, он јој рекне »Ја тражим стенице; заспи што пре; ако не заспиш ја ћу те убити. к За тим оде на градску чесму за воду, умије мртво дете, увије га у платно и метне га на сто иза врата; после тога легне и спавао је до јутра. Кад су жандарми дошли да га ухапсе, он призна свој злочин. Али доцније да би се оправдао, тврдио је да се он ничега не сећа. Тај ужасни злочин сматрале су судије као дело безумног човека и доктору Рубију буде поручено да испита умно стање преступпика. Кад је пола године после извршеног преступа доктор Руби испитао окривљенога, нашао га је као човека који потпуно здраво мисли. Умне сиособности његове нису биле поремећене и изнад средњег нивоа; осетљивост му је била неповређена; укратко рећи за тог обућара није се могло рећи да је суманут. Што се тиче болести на коју се он жалио — сиФилиса, он је у ствари и патио од ње десет година, али му мозак није пострадао од те болести и она није била узрок н.еговог злочина. — Читајући акат оптужбе, говори доктор Руби, ја сам одмах казао у себи, — то је преступ алкохолика, али су ме бунили искази неких сведока који су говорили да обућар није био пијаница. Али упознавши се ближе са том ствари ја сам дознао да је окривљени прави алкохолик. Он је пио на начин хроничких пијаница, који се не опијају, или у крајњој мери оиијају се врло ретко али сваки дан гутају већу количину алкохола него што може поднети економија човековог тела. Један пут је он хтео убити жену ножем; од тога доба она је отишла од њега, али му је давала извесне суме новаца, које је он трошио на вино и ликер. Оних дана. пред злочин окривљенога нису виђали у стању очевиднога пијанства, али иоред свега тога он је прави алкохолник, који је се отровао мало помало огромним дозама алкохолног нића. Под тим упливом јавиле су се идеје самоубиства, за тим као симптоми тог истог поретка, идеје о убиству заједно с другим нервним растројствима, на која се он жалио — немир,

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

гушење, главобоља. На закључку ми кажемо, »окривљени није безуман али је опасан алкохолник и треба га затворити у болницу за пијанице, које се установљавају у последње време: — »Он је убио у моменту иролазне суманугости алхохоличког каракгера." Друго искуетво. Зет, човек од педесет година, одавно је алкохоличар: сваки дан у јутру поније он боцу белог вина, и једну или две боце црног вина за ручком; често пије рум. Кад га послови одведу у суседни град, он проводи већи део времена у каФанама, где пије ру^м за румом, абсент и друге ликере. Он добро подноси алкохол и нико није видео да посрће на улици; већина његових познаника казали би да он није пијаница; само људи који су му блиски знају у чему је ствар. Он је ожењен отац породице и веома воле жену и децу; и они њега воле и у породици се никад нису јављали озбиљни поводи за свађу. Ипак последње две године зет се осећао несрећан, и све своје учинио је несрећнима; под упливом отрова алкохола његова пређашња веселост претворила се у мрачну суморност, он је радо подевао свађе, дерао се за ситнице, и ако му нико ништа није ружно говорио, — такав је био исказ матере породице. Са гостима он је био љубазаи, разговоран, гостоприман као и пре, и у његовом расположењу, није се онажала никаква разлика. Али је болесг све више расла. Од времена на време зет износи против жене и деце гнусне сумње, грди их, нрети им да ће их тући па и убити; то већ није био онај пређашњи лепо васпитани човек. Један пут је зет насрнуо на жену да је бије; син похита да спасе: мајку и добије ударац који је био њој намењен. Од тада се почну зета бојати и предузимати према њему мере обазривости. Један пут вечером, враћајући се из лова он еасвим изгуби памет под уиливом алкохола и почне лудо да се дере. Сад нрелазимо на призор који је веома слипан догађају у Корансе (дело Вријера) и могао би се тако и свршити. Прошлог Априла зет оде на цео дан у суседни град, који је био далеко од његове куће десет километара, кад је се у вече вратио кући пешке, он није изгледао пијан онима који су га сретали, и с којима је разговарао по неколико речи; он је ишао чврстим и брзим кораком на вратима нађе слугу и рекне му: Донеси ми револвер и метке; потребно ми је да их убијем све вечерас. Слуга се опире, он се љути на то и оде сам у своју собу гш оружје; изгледао је потпуно благ, и да ради сасвим хладнокрвно. Жена и деца спасавају се бегством и траже прибежишта у суседној кући; један од синова почне да се бори с њим и отац пуца на њега из револвера; куршум пролети за неколико сантиметара од његове главе. Зет испуца све метке, пуцајући на све стране. За тим улази у своју собу, легне у постељу и мирно заспи. У ЈУ Т РУ зет У ста Ј е ка0 Д а ништа није ни било, седне да доручкује, пријатељски разговара са женом и децом, као да се

СТРАНА 97

синоћ ништа није десило. Сад се и невољно намеће питање: да ли је он сасвим заборавио синоћни призор, или га се сећа само као у мутном сну. Али главно је то да је зет, пошто је био хронички алкохолик, испивши случајно више него обично и не изгледајући пијан, пао у иролазно алкохолично лудило, које га је гонило да убије жену и децу и да се није умешао слуга да. му омете план, био би извршен исти онакав злочин као и злочин Бријера. — Интересантан је још и овај Факат те исте врсте, који је се десио у Алгиру пре неколико година. Два Шпанца, другови из детињства, заједно су радили на Фермама већ много година, и живећи као браћа нису имали никаквих узрока да се свађају. Оба су волели вино и пили су га сваки дан; осим тога недељним данима проводили су цео дан но крчмама, пијући у великој количини ракију и ликере; и кад су бивали пијани, они су постојали мрачни п злобни и често су, враћајући се кући, свађали. У очи нове године они оду да пију и да се веселе у граду; пили су целу ноћ и цео дан за тим; у вече су пошли кући; али уморни они седну на неки камен и одмах заспе. Један од њих пробудивши се и видећи друга да спава тврдим сном, потегне ханџар који сваки Шпанац носи собом, и двапут прободе груди свога друга; за тим оде кући, легне мирно да спава, али се у јутру сети свога злочина, побегне из страха и успео је да се сакрије од правосуђа. Рањени, пред смрт, исприча, како је то све било. То је очевидан случај иривременог алкохоличног лудила , убиство без икаква повода и без икаква циља; у отрованом мозгу јавља се побуда за убиство и рука убија без разлике првог, који буде најближи па ма то био друг, блиски или туђи човек. Таквим начином радио је Бријер, по мишљењу др. Руби-ја, код кога је се само алкохолизмом могло протумачити то што је урадио. Видећи да је Бријер потпуно при себи у тренутку суђења, судијама није падало на памет да је његов мозак могао бити повређен у тренутку кад је учинио злочин. Међу тим сведоци су изјавили да је после смрти своје жене Бријер проводио свако вече у крчми и оног дана кад је извршио злочин седео је ту дубоко у ноћ, по исказу једног сељака. У једанајест сати у вече, кад смо се враћали из крчме кући — говори један од сведока ја предложим Бријеру да идемо код моје куће да испијемо још јелну флашу, што и буде, ма да није извесно да ли је се то свршило само једном Флашом у сваком случају говори д-р Руби, то су радње хроничког алкохолика, који није без уздржавања и не пропушта да испије све што је пред њим. У резултату је несумњиво да је Вријер, ону ноћ кад је извршио злочин, провео шест сати пијући вино. Он није изгледао пијан, ма да је извесно био отрован алкохолом. Извесно је то да алкохолици, дошавши до извесног ступња тровања, извршују веће или мање злочине и не могући јасно дати себи рачуна о томе. Шта они раде. Тада само инстикти живе; човека нема, само звер ради. И тада он убија оне које би требао да штити; и пајзад бива то да он убија тада онога