Policijski glasnik

СТРАНА 106

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14

јено шипком, кад се ова оставља на своје место. Ту сам ја нашао једном једно врло мало парченце исписане хартије, које ми до душе тада није ништа вредело; али у другим случајевима може тако што бити од користи. /*) Острагуше које се пуне зрном Ни једна врста оружја није у току столећа проживела толике промене као пушка нити је и једна за носледњих деценија имала толике варијанте као острагуша која се пуни зрном, јер та пушка је убојно оружје, њена конструкција је више пута решавала о исходу битке и срећи народа. Ко год данас прочита или само расмотри многобројне књиге и уџбенике о развићу острагуша, мора се дивити кад види колико ли је мисли, генија, талената, вештина, радова и новца употребљено да би се измислило најбоље, најдуховитије и најбрже убиствено оружје. Кад прелиставамо књиге, које су изишле пре десетак година, наћи }.емо у њима тврђење, да је овај или онај систем такав, да ни најнапреднија техника неће више моћи ств"орити боље. Друга књига, која је две године млађа, уверава то исто о другом »систему,« и то тако иде до наших дана и ићи ће још даље, не донде докле не буде пронађена »најбоља 11 пушка, већ донде док људи не изгубе вољу да чине даље експерименте. Већ смо једном рекли да се уз усавршавање војничке пушке усавршавала и ловачка пушка. Само се по себи разуме да данашње репетирке нису од велике потребе за ловца. Тако што још је потребно у лову по тропским пределима, где има лавова, тигрова и т. д. У једну руку и за ловца је добра репетирка из једног другог разлога, на име с тога, што је увек боље да је пушка у приправности за пуцање, но да се појединачно пуни и том приликом фишеци траже по шпаговима. Вероватно да ће се у најскоријем времену у лов на зверове ићи с репетиркама. Многи ловци се већ у велико служе у таквим с.лучајевима тим пушкама. За тај циљ не би требало усвајати оне репетирке, чији се систем оснива на једној другој, тако званој магацинској цеви, у којој Фишеци леже по реду, један за другим, и које један спирални »Федер® мало по мало (озго на ниже) потискује у затварач (нпр. Винчестрове пушке). Ма колико да су добре те пушке, оне имају ту рђаву страну, што се њихова тежишна тачка мења после сваког пуцња. Појмл^иво је, да једна пушка, у чијој магацинској цеви има фишека сасвим близу уота праве цеви, мора знатно претезати и да се то мора врло добро осећати приликом пуцања. Пошто се Фишеци померају натраг, ка кундаку, то претезање губи се и при сваком пуцању човек мора навикавати леву руку на ново еквилибрирање. То ловци нису навикли; они су већ у пола нанишанили, чим дигну пушку к лицу. Извежбан ловац чини то на својој познатој пушци левом руком, он зна како ће пушку довести у равнотежу, па да одмах пређе на нишањење. У опште узев свака војничка пушка подесна је за лов А кад се зна колико је све система пушака конструисано и наме-

њено за војску или их је она већ избацила из употребе, па су после прешле у приватне руке, онда се тек може иојмити с каквим све пушкама можемо имати посла. Само се по себи разум^, да ми нећемо овде описивати поједине такве пушке. Онај иследник, који би желео да се упозна с појединим врстама таквих пушака и да их проучи, може сеј| послужити сваким новијим уџбеницима, па и Конверзационим лексиконима последњих издања. Иследнику, који није стручан, на наиђе на какву острагушу, ми би саветовали да је остави на миру и да је у целости и недодирнуту нреда стручњацима, који ће је под његовим надзором испитати. 2. Пиштољи и терцероли, Ово некада тако важно оружје веома је изгубило свој значај услед јевтиних цена револвера. Иследник ће с њима највише имати посла кад се тиче каква двобоја или каква сумњивог самоубиства. У осталом данас се већина злочина врши револвером. Разлика је између пиштоља и терцерола у томе, што први има лежиште као и пушка, а затварач са стране, докле је код терцерола цев на завртањ и затварач је позади цеви. По правилу и један и други пуне се спреда (изузимајући модерне магацинске пиштоље, који конкуришу револверима), пошто већ за пуњење позади постоји револвер. Они се дакле по правилу припаљују капслом. У нашем народу има и кремењака, кубура, које су дуже од пиштоља и извезене, а пале се на исти начин кременом као и иушке кремењаче. (Наставиће се)

Социјални фактори криминалитета од Др. Принцинга из Листовог часописа за целокунну кривично правну науку —.«—- 2 II Криминалитет у вароши и на селу Живот у вароши у понеком погледу далеко је другачи но на селу, да се само отуд одмах може закључити да и његов утицај на криминалитет није свуд један и исти. Жали боже, што се овом врло важном питању није довољно пажње иоклањало, да би се о њему довољице могло писати. Довољно је скренути пажњу на то, да је човечји век у вароши краћи но на селу, да вароши изобилују баш оним добом старости, чији је криминалитет највиши, па да се отуд само закључи у толико неповољнији суд по варошане. Тешко је изводити каке закључке о овом питању, кад до сад криминална статистика није никаку пажњу поклањала разлици доба старости и пола, криминалитету на селу и вароши; у недостатку ових ми ћемо се послужити криминалитетом целокупног становништва; и ако је и за ово мало дата. По Хегеловом ') раду о криминалитету појединих судских области у Аустрији ево неколико података за Беч и Нижу Ау-

') Хуго Хегел, упоредни прегЈед аустријске криминалне цтатистике. Стат. месеч. Н. С. свеска 3. 1898, стр. 545.

стрију. На 10.000 становника било је осуђено 1889—91 иросечно годишње због: У Аустрији у Бечу ван Беч убиства са предумишљајем 0 ,о1 0,о5 децоубиства 0,о1 О.оз убиства без предумишљаја 0,02 0,о4 тешке телесне повреде • • 0 ,98 1,74 лаке телесне повреде • • 10,86 1 В,за противстајања власти • • 1,57 0,56 увреда полиц. органа • • 7,44 4,18 блуда 0 ,55 0 ,27 крађе — престуиа • • • • 8,25 5,34 крађе — иступа .... 18 .80 157,16 нроневере 1,13 0,72 нреваре 1,36 1,10 увреде 28,08 24,62 Као што се види у Бечу је мањи криминалитет но у Нижој Аустрији без Беча, само у неким деликтима надмашује Беч, као код противстајања власти, увреде полициских органа, код тежих крађа, преваре, проневере и увреде. Већи број полициских чиновника у престоници, надмоћност трговачког сталежа, надолажење опасних злочинаца по навици у престоницу, становање по великим М1е1;8кавегп-ама све су то узроци којима се да објаснити зашто је престоница надмашила осталу Аустрију у овим злочинима. Са свим друкчији је однос између вароши и села у другим земљама: свуда иначе 110 варошима се злочини чешће дешавају но на селу. У Енглеској године 1893 на 20.000 становника било је осуђено због тсИс1;аћ1е оПепсез:

Због злочина

против

М Е С Т А

У опште

имаовине личности морала

Лондон

41,з

38,4

0,97

0,66

Морска нристаништа

66,3

62,9

2,00

0,68

Индустриске вароши

35,1

33,9

0,67

0,39

Забавна места • • •

30 ,8

29,4

0,58

0,34

Рудишта

23,2

21,1

0,82

0,76

ГроФовије око Лон-

дона

20,3

18,7

0,48

0.73

Земл>одел.1 западне

19,4

17,2

0,51

1 ,14

грофовије / источне.

13,8

12,5

0,35

0,58

Енглеска п Белс

29,т

27 ,7

0,72

0,62

Криминалитет је у варошима далеко већи но на селу, чак и код злочина против личности; он је нарочито вилики ио морским пристаништима где се као што сеј зна збира сав олош, ком је одатле лако заварати сваки траг укрцавањем на море., Једино што сеоско становништво превази-|>лази варошко код злочина против морала{' У Француској статистика води само ра-*.. чуна о онтуженима. Она води рачуна о њиховом месту становања, не о месту где је злочии учињен. Општине до 2000 становника су сеоске. Од 100 оптужених било је:

1872

из вароши 48

са села 52

1876

1881

1887

У Француској сеоско становништво ире-

вазилази варошко итоврло јако. Од 100 становника живело је: у вароши иа селу

1872 31 69 1876 32 68 1881 35 65 1887 36 64