Policijski glasnik

ВРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 147

Указом од 10. маја 1903. године, решено је: да се Светозар Протић, писар друге класе среза бољевачког, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе, из ове отпусти. Указом од 5. декембра 1902.године, решено је да се: да се Саво Г Б. Рабреновић, наставиик српске гимназије у Скопљу, родом из Пљевља у Старој Србији, поданик турски, но молби његовој, прими у српско поданство, заједно са својом женом Јованком рођеном у Ваљеву изузетно од §. 44. грађанског закона, као досадањи српски заштићеник. Указом од 8. маја 1903. године, решено је: да се Никола Вељовић, из Шапца, родом из Градиберине, у Херцеговини, и поданик турски, по молби својој, прими у српско поданство као досадањи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, П№ 10437 у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ 0ПШТИНА Указом од 28. јануара 1903. године, а на основу члана 10 закона о општинама одобрено је решење Државног Савета које гласи: да се село Бољетин, по изјављеној жељи својих становника, одвојиод ошптине доњомилановачке, у срезу поречком, округа крајинског, и образује за себе општину бољетинску. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, П№ 10370 у Београду

Р А С П И С Свима ОЈфужним мачелствима и Управи вароши Београда Главна Контрола актом својим од 28. априла 1903. године Бр. 7798, доставила ми је следећу одлуку своје опште седнице: »Важност правила и упустава за рачуноводство и књиговодство при општинским судовима од 21. марта прошле године, која су издана на основу члана 110. закона о огпптинама, доведена су у питање, с тога, што је закон о општинама од 21. марта прошле године, на основу кога су поменута иравила прописана, укинут и замењен садањим законом о устројству општина и општинских власти. Ово је дало повода и неким општинским судовима, да се обрате Главној Контроли са гштањем о томе: хоће ли и сада у свему поступити по поменутим правилима, или ће, у место њих, примењивати она правила од 28. марта 1890 год. која су укинута, кад су правила од 21. марта прошле године објављена. Главна Контрола је узела у оцену ово питање, па је нашла : 1, да се правилима од 28. марта 1890 године не може повратити важност, једно с тога, што су непотпуна, и што су све

те непотпуиости обухваћене у правилима од 21. марта 1902 године и друго то, што та правила нису била издана на основу садањег уређења закона о општинама, већ на основу чл. 41. укинутог закона о опгптинама од 25. новембра 1899 год. 2, да би у смислу одредаба садањег закона о уређењу општина, требало учинити потребне измене и допуне у правилима од прошле године, а дотле, док се то не учини, да се стави у дунсност општинским судовима, да у свему поступају по тим правилима, у колико одредбе из тих правила не стоје у очигледној супротности са законом. сс Досгављајући предњу одлуку опште седнице Главне Контроле начелству, препоручујем му, да изда потребно наређење свима ошптинским судовима, да до краја године у свему поступају по правилима и упуствима од 21. марта прошле године, у колико се одредбе у њима не косе са законом о устројству општина, а нарочито да тачно и у свему поступају у погледу вођења књига и склапању и поднашању општинских рачуна. ГШ 10.073 9. маја 1903 год. У Београду Министар унутрашњих дела, В. М. ТодоровиЂ о. р.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0

ЦознаваМзв и употреба оружја (за иеледнике) 7 Јесу ли испали многи парчпћи, имаћемо доста трудан посао, али који се мора израдити. У том случају наравно да нећемо чинити огледе на штирком и намазаној хартији где се слаже које нарченце, већ ћемо најпре на равном столу, дасци итд. парчиће дотле уређивати, докле се потпуно не подударе с целином. Тек онда ће се парче по парче намештати на намазану хартију док се све не испуни. Приликом тога рада ваља пазити, да се не отклоне каква страна тела, која се на стаклу налазе. На стаклу могу остати трагови од барута, па и отисци од умрљаних, масних руку учиниоца, који је претходно вирио кроз ггрозор и случајно руку наслонио на окно. Пошто је хартија прилепљена уз стакло, мора се сачекати да се она осуши; пошто се у таквим приликама налазимо у згради, сушење се може убрзати, ако се скинуто прозорско крило наднесе над шпорет или ватру и иолако окреће. Само се по себи разуме да ћемо ону страну, на којој је хартија, окренути доле, к ватри, јер се прво брже суши, а друго тако неће испадати парчићи стакла. Пошто смо свршили са сушењем, онда нам ваља извадити окно из крила. Ако нам је, стаклорезац при руци, нека он окно исече из оквира и то сасвим близу дрвета. Али ако немамо стаклоресца на расположењу а цело крило се не може понети, онда ћемо кит скинути једним длепом илиједним ножем, по коме ћемо ударати каквим

чекићем. То је до душе врло мучан и тежак посао, нарочито ако је кит одавно на стаклу, те је отврднуо. Пошто се тако може лако оштетити окно, онда је разумљиво оно правило, по коме окно увек треба унапред улепити хартијом, чак и онда кад је рупа од куршума потпуно округла, те нема никаквих иукотина на стаклу. Препукне ли окно при вађењу (или чак при преносу), онда ће се те доцније пукотине опширно описати у протоколу. На селу ћемо већином наићи на такве прозоре, код којих окна нису укитована, већ ужљебљена. Код таквих прозора сваки део оквира има по један жљеб (који је мало шири но Дебљина окна), у које се окно уметне, па по том стране оквира саставеидрвеним клинчићима углаве. Дакле у таквом случају ваља просто раставити оквир, пошто се најпре изваде с углова клинчићи. Што се тиче облика рупа од куршума у окну, може се уопште и до извесне границе рећи, да су те рупе у толико оштрије ограничене у колико је оштрији био метак. Слаби пуцњи, дакле пуцњи из рђаве пушке с рђавим набојом и из велике даљине имају прилично исто дејство као и пуцњи из највеће близине: они размрскају окно и не оставе одређено ограничен отвор. На пме слаб метак дејствује као кад би се слабије бацили каменом у окно, а метак из сас-вим непосредне близине размрска стакло експлозијом барута. Је ли метак оштар, рупа ће бити потпуно округла, без икакве пукотине, а је ли он средње оштар, онда руна има облик (као што се на слици види) многоугаоника. На име зрно је напре једном једином тачком своје површине додирнуло окно и то онде, где се тачкасте линије укрштавају. Дакле од првог удара постао је један комплекс звезданих пукотина. У неизмерно кратком времену после тога, дакле докле су те пукотине постајале, зрно, које се налазило у покрету, чинило је притисак на звездасто распрснути део окна те је преломило углове, који су постали од по две звездасте пукотине, тако да су по том испали троуглови, који су ограничени са по две прве пукотине и по једним преломом, који сачињавају стране многоугаоника, који је тако постао. Али ако метак није био особито оштар, онда би поједине пукотине отишле још много даље. На име ако зрно није пројурило брзо, оштро, тако да су се централне звездасте пукотине могле наставити пре но што су се могли створити троугаоници, о којима је сад било речи. Само се по себи разуме да ће метак из рђаве пушке или ако је он слаб имати оно дејство као и метак из добре пушке или кад је добар, ако се овај испали из мање, а онај из веће даљине. Али у том случају из "самог објекта не могу се изводити закл.учци. Је ли потребно дати одговора на питање с које је стране погођено неко окно, онда нам ваља потражити оне ситне шкољкасте изрезе који се налазе на ивици рупе коју је пробио куршум, а који су постали услед тога што је зрно при изласку из окна