Policijski glasnik

ОТРАНА 1)6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ћРОЈ 22

Али високо над љима издиже се двоспраито масивпо здап.е » Молитвена лекарница које из далека пада у очи. Као што се може већ по називу судити, та лекарница пе само да пије одобрепа од власти, него нема пи лекара, ни апотеке, ни лекарија; то није ни климатска санаторија, него се сви болесници лече искључиво молитвом. Официјално у сваком случају завод се не иазива болница, и они који су ту установу завели, тврде, да су они чланови извесног »братства« и да су погодили тај дом ради богослужења. Али се никако не може одрећи да се тамо постојано налазе болесници, и да је у целом округу тај завод нознат под именом »Банауска лекарница." Завод цвета, зими је ту било четрдесет болесника, а лети број њихов долази до стотине. Осетила се потребаза још један дом, који је већ готов. Но и то се показало као мало. Пројектује се у нролеће и треће здање. Управница тога завода јесте бивша милосрдна сестра, Фрау Шензи, а њен завод постоји већ преко двадесет година. Главни служитељ код Шеизи-је јесте један старац непознатог иорекла и тамне прошлости. Њега зову Блајх; говоре да му има више од деведесет година и лаковерне болеснице гледају у њему особито успешног чудотворца. Трећи савезник који се придружује молитвама двоје правих и који се сматра као особито красноречив, који је скрпао приличан капитал и који га је уложио и под интерес. Болесници стичу се ту из свих крајева царевине. У самом округу завод се не попоси никаквим поверењем и скоро нико од становника из места не обраћа се ту за помоћ. Али издругих места источне Пруске, из Шлезије, из Тирингена, стиче се маса посетиоца. Нема те болести за коју се не би прихватили да је лече те варалице, које експлоатишу људско поверење. Већина болесника пати од нервних болести, епилепспје, умног растројства али се у том заводу могу видети и сваке друге болести. Појмљиво је да се становиици Банау-а боје разне заразе и разбијају главу како да се спасу од узнемирености и опасности сваке врсте, којима их излаже такав једаи завод што постоји. Последњих година у Банау су бивали разни нереди, повреде, непристојности, које се приписују, не без разлога, полуумним болеспицима „Молитвене лекарнице, над којом нема никаквог надзора. Децу, која су шетала туда, болесници су много пута плашили и вређали. Најзад сви ти болесници мало по мало и сами су дошли до уверења да и они могу лечити и производити чудеса, и својим проповедима и иропагандом не дају никоме мира. Најзад становници Банауа боје се и тога, да ће иеки од болесника, који живе у тој лекариици — има их и таквих који живе ту више од две године — пошто поједу све своје имање, или ако га поклоне лекарници, — пасти на терет општине и њихово издржавање да Ке онн морати плаћати. Болесници се скупљају не само из разиих места Немачке него и из разних слојева. Међу њима има и угледних, и богатих људи. При том је најчудније то што још није био ни један случај излечења и опет вера у привидне исцелитеље никако со не колеоа. Једпа богата дама, чији се син разоолео од тиФа, н за кога су лекарн

казали да га не могу излечити, обратила се је тим Ое8ипсЊе1;ег-има, како их Иемци називају. Ни они га нису излечили. Син умре од тиФа, али то није сметало иесретној матери да постане ревносна присталица тих шарлатана, особитог типа. Привидне услуге своје наплаћују они са 2 до 5 марака дневно, и њихова рад^а цвета. Бадава никога не примају. Неимућни морају да дају бар један део суме а остало одР а ђУЈУКако је корисна та радња може се судити већ по томе што г-ђа Шензе, која је у своје време купила кућу за 2000 марака и потрошила врло скромну суму на преграде у кући, сад је на предлог да је прода., тражила 50000 марака, што је за сеоску кућу нечувена цена. Начин лечења, као што је горе већ казано састоји се искључиво из редовног читања молитава, које се понавља четири до шест пута сваки дан. Осим лечења завод се занима још и спремањем »проповедника молитвеног лечења.« Што се тиче успешности лечења, то, као што смо горе рекли, до сад још није било ни једног случаја исцељења, него на против код нервних болесника још се примећује погоршање у њиховом здрављу. И у другим случајима бивали су жалоспи резултати таквог лечења, или боље рећи, одсуства лечења. Једна дама остала је богаљ целог живота због тога што, уганувши ногу, није се дала лечити, него се обратила молитвеним лекарима. Бивају, иаравно и такви случаји да болесници, очајавајући у успешност лечења, врло брзо иапуштају завод, а бива и таквих да неки од њих тајно побегиу из лекарнице. Пре две године три душевио болесне жене побегну у суседну шуму, која се налази на нет километара растојања, и тамо су остале три даиа, док их нису нашли у потпуном изнуреном стању. У другом случају једна млада девојка сакрила се била у сено. У доба случаја болеснице су вратили и насилно задржали у лекарници. Дуго година продужавала се та штетна експлоатација несрећних болесних људи, и тек у последње време власти су најзад обратиле пажњу на ту злоупотребу, те је наређена истрага, која ће, без сумње, отворити потпуну слику радњи лажних чудотвораца. ЈТолИЦЦЈа пре 2000 година

Ископине у старом Пергаму, дале су 1901. и 1902. године нове занимљиве нађене ствари. На доњем градском тржишту откривен је дугачак напис, који је врло интересан у култур-но-историјском и правним односима. Овај је нанис изнесен у последњем броју Атинских извештаја 1902. г. са објашњењем В. Колба. Садржина је овог написа полицијска уредба у старом Пергаму из другог столећа до хришћанства. Она се састоји из четири дела и садржи приближно 220 очуваиих врста. Први се део тиче наредаба одиосно одржавања иутова и улица и показују с каквом су брижљивошћу Аталидн подизали путове.

Пре свега наређује се колика треба да је ширина улица и стаза. Да се улице одржавају уредно, била је дужност оних чије су биле зграде на тим улицама, и они су били дужни водити бригу не само о улицама које су испред њихових домова, но и да.шс још на растојању неколико стадија. Према овоме сопственици су, вероватно, сносили ову обвезу заједнички. У другом делу реч је о чистоти улица. Свака прљавштина улица остацима или ђубрењем забрањивана је под претњом новчане казне. Из добивене суме ових казнн, образовао се фонд за чишћење улица. За тим је строго забрањивано коиање земље на улицама, прављење блата или подизање канала за отицање печистоће, да се небп вода изливала на улице. Олуци за кишу морали су напротив бити спроведепи иод земллм у канале за одвођење воде. Свако невршење ових наредаба, кажњавало се новчано, у размеру до пет драхми, која се казпа морала платити за пет дана у случају да се ова казна не плати, пописиване су ствари кажввеног лица и продаване на добош. Трећи део садржава полицијске иаредбе за зграде. У овоме је полиција имала врло широка овлашћења. Она је могла натерати сваког сопственика да оправи страну свога зида, ако је то било нужио у шггересу његовог суседа. Нарочито је често био повод свађама подизање заједничких зидова. Астином, начелник полиције, имао је дужност, да регулише трошкове учесницима заједничке зграде. Нарочити је параграФ иостојао противу тога, да се један сопственик, не може користити заједнички подигнутим зидовима." Бивало је случајева, да је влажни зид куће, који је подигнут више, штетио суседни дом, који је лежао ниже. У том случају подизали су се зидови предохране. Четврти део, најзад тицао се снабдевања воде за варош и упознаје нас са хемијским условима у Пергаму. О одржавању у чистоти текуће воде п канала брину се астиноми. Строго се забрањује на бунарима појити стоку, застирати рубље или прати судове. У случају не вршења овог наређења, кривац се лишавао стоке, ако је слободан човек, или му се одузимало рубље и судови и норед тога морао је платити казну 50 драхми. Ако ово учини роб ио налогу свога господара, онда му се одузимају поменуте ствари и још се казни са 50 батина; ако је радио самовласно, онда је кажњен са 100 батина, и сем тога морао одлежати 10 дана затвора. Овако строгом надзору полиције подлежали су и ириватни бупари, од којих се водио тачан списак, те да полиција може прегледати, да ли су добро затворепи, и да нису нечисти.

Фалеификовање уметничких етвари

А гле, а што вам она чинија стоји тамо узалудио. Како бн било да ми је дате? — О, господине, ја много полажем на оно.