Policijski glasnik

БРОЈ 24 и 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 199"

човек, мало свечан, али врло површна Духа. Тада нађох за потребно да иапишем и упутим г. Левасеру једно писмо које се почињало овако: „Госаодине судија, »Дужност поштена човека нагони ме да вам одмах у почетку саопштим да, ако у овој несрећној ствари има кривца тај сам кривац ја. И за то сву одговорносг дужан сам примити на себе." 8а тим сам објашњавао да Росињол не би ни извео своју замисао, да сам му ја одмах изразио гнушање на његовој понуди, и да је г. Тајлор примио тоболац за карте који му је дао његов агент само да би урадио као и ја, да не би изгледао да не одобрава мој поступак. Моји сукривци, рачунајући ту и Г..., онога момка из анатомске дворнице, не хотећи, баш као ни ја, играги улогу прекупаца лешева од заната, признадоше сасвпм простодушно; истрага буде брзо закл.учена... одлуком да нема места стављању под суд. Г. Грањон, у исто време, беше отишао министру и показао му колико би незгодио било жртвовати посмртним остатцима једног убијце баш оне који су га довели до осуде. »Пранчини је створио три жртве за време свога живота, рече преФект г. Фалијеру; зар не налазите да је непотребно да ствара друге после своје смрти?" Али хтело се дати задовољења јавноме мњењу. Закључак те узбудљнве ствари изведен је свечаношћу која је са свим подесна да нас узбуди. Кривци беху сазвани у кабинет г. Левасера. Тамо, судија наложи у камипу једну велику ватру, ма да је био месец септембар, и, дохватајући машицама тобоце за карте, баци их у пламен. Кад са свим изгореше, својим машицама, г. Левасер проџара по иепелу... да не би ништа остало од мртвачких тоболаца! У исто време, удеси једап нротокол који сви потписасмо и који, ако се добро сеКам, беше овако саставл»ен: »Ми, Левасер, судија код сенскога Суда, констатујемо да смо, у присуству госиоде: Тајлора, шефа Безбедносги, Горона, нодшеФа, Росињола, поднаредника у истој служби, Г..., служитеља из анатомске дворнице, спалили три тобоца за карте начињене од коже некаква Пранчинија, погубљена 31. августа ове године, на ла рокетском тргу." И то је било све. Тхи1атагге се постара да изведе морал из те ствари: Ако вам је стало до вашег костура, Немој-ге радити као Пранчини. Боље вам је мрети на својој иостељи, Него цвокотати на ла Рокети. Тело вам неће бити искасаиљено На комаде за рачун Белбедности. Та је ствар ипак имала и један друкчији, жалоснији свршетак. Као и увек, на жалост, слабији, мањи, платио је за остале. Поред свих нанора г. Тајлора и мојпх, Г..., онај сиромашак, слуга у анатомској дворници, буде отпуштен од стране Факултета.

Јадник је платио за све пређашње, садашње и будуће шеФове Безбедности, који имају, или који ће имати манију за збиркама, и за све медицинаре који су, некада, но традицији, иаручивали себи кутије за дуван од коже са женских груди, или су намештали на свој камин троФеје од бутних костију који уоквирују лобање. Г..., можда од туге коју му је изазвало његово отпуштање, умре после неког времена. Тај је у истини био посмртна жртва завођача — убице. Зар сјајни доајен Факултета не би боље учинио да је показао исту благост коју је показао полицијски преФект? Онданастреба да зиа да за све постоји један час, када се осећа потреба те благости. Истина је да Корнелијус Херц, живл.и но икад, не може да се срди на часног доајена што га је осудио на смрт.

ДРУШТВО ЗЛОЧИНАДА из мемоара М. Горона Осим оних злочинаца, који сами раде, али који по кадшто извршује таква дела, да пзазивају највеће узбуђење и ужас, налазе се у Паризу и организованих друштава злочинаца, која се таком лакоћом врше свој посао у сред наше раФиписане цивилизације, као кад су пре неколико столећа беснила хајдучка друштва по шумама у околини Париза. Полиција, која је за време од 1 столећа ипак доста напредка учинила, волије да има посла са једним дурштвом злочинаца него ли са једним усамљеним убицом, са једиим инокосним, како се обично иолицај изралшва; а рекло би се, да је лакше једног убицу ухапсити, него ли пет или десет; но на иротив. Пре је у изгледу, да ће суд бити или за дуго непознат, или ће и казна сасвим мимоићи оиу индивидуу, која је усамљена, која иема какву метресу и која је доста ладнокрвпа, па неће свој добит одмах да ужива, него чека доцније згодно време. Али ако се здруже две или три индивидуе за извршење каквог злочина, онда се може кладити, да ће један илп други од љих бити доста брбљив па да се другом ком повери, а тиме открије и себе а и цело друштво. Код мене је био случај, да сам се морао занимати са разноврсним друштвима злочинаца и морам признати, да су она узбудила у највећој мери моје љубопитство, јер осим њихове смелости, скриваху ови злочинци један извесан ступањ дивљаштва, које се ни замислити не може у нашем цивилизованом добу. Око половине Марта месеца 1889. године, једне лепе ведре ноћи оиази једна ноћна патрола на углу улице ди Поси ди Жур и В. Е., у близини утврђења четири човека, који ношаху једну тешку бохчу. Стражари их појуре, а ови бацивши терет почеше бегати, но двојицу ухвате. Један од њих, после ужасног отпора, улучи прилику, да извуче револвер и избаци два метка, који се изгубише у шињелу стражаревом, па користећи се моменталном за-

буном стражара побеже; тако оста само један злочинац у рукама полицајаца. Пошто га добро везаше одведоше га у полиписки биро. Тамо он призна са највећом ладнокрвношћу, да је доиста лонов, да се зове Антоније Равел и да као дракслер живи у предграђу Белвиљ. Полициски комесар ниЈе био у стању да истинитост ових података потврди, већ затвори га и извести о гоме државно одветништво. Иобацане ствари буду прегледане и нађоше веш, један сахат са шеталицом и наките. Цео вели беше маркиран са словима Д. Ш. У џеповима ухаишеног нађоше нож за склапање, чије сечиво показиваше трагове од крви. Око 4 сахага полициски комесар буде извештен, да је нађен један леш убијеног човека у кући господина Шабоа у улици Пусен бр. 10. То беше један башговаи по имену Јулије Бурдон, чувар куће, чији се сопственик налазио у Ници. Суседима је било чудно, што су прозори од куће остали затворени; узалуд су звонили на авлиска врата, па кад не добнше одговор пређоше преко банггенског зида. При уласку у кућу указа им се један ужасан иризор. На гвозденом кревету, чији су чаршави били окрвављени, лежаше баштоаанов леш; врат му беше пресечен и две грозне крваве ране виђаху се у близини срца и трбуха. Лице му имађаше израз ужасног страха; очи бејаху разрогачене и на десном образу стајаше крвав траг од три прста. Цела је кућа била похарана, намештај лежаше полупан; све Фијоке ислражњене. На столу од трпезарије још гораше једна свећа, у сред неколико винских Флаша и чаша. Кућа припадаше једном врло богатом поседиоцу, господару Шабоу, који, као што наноменусмо, борављеше у Иици са целом својом Фамилијом. Полициски се комесор одмах сетио, да украђени веш беше маркиран са именом г. Шабоа. Са истим словом беше маркирана и једна крвава сервијета, са којом су убице руке обрисале н оставили је. Очевидно је, да је један од убица био ухаишени дрекслер и Бељвиља. И кад сам око (3 сахати у вече дошао са иследним судијом г. Гиљом и неколиким агентима, међу овима и са Разињолом, полициски се комесар беше спремио, да саслуша назови Равела. (Наставиће се)

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Ноку, између 9. и 10. ов. м. ненознато лице, извршило је крађу ствари Јовану Маринковићу, служитељу росторатера жељезничке станице, на овај начин: из астала крадљивац је, ношто је обио катанац и отворио врага, украо два ножа, 4 асталска чаршава, 12 финих столовских ракијских чашица, 8 обичних винских чаша, 4 стакла по 2 десилитра, 4 обичие чаше за воду, 2 десилитра и два стакла но Ч 2 литра. Сто се находио у чекаоници III класе