Policijski glasnik

СТРАНА 198

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Т 24 и 25

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО ИЗ МЕМОАРА Г. ГОРОНА КРОЗА ЗЛОЧИН (Сиршетак) \ ц Последље жртве Пранчинијеве „Овај последњи, који је био у дубоком сну, иробуђен је од тамничког поднаредника. »За тим, г. Бокесп, по што му је саопштио да му је одбачена жалба Касацији и молба за милост Председнику Републике, рекао му је: »Пранчини, били оте до сад храбри; тренутак је да покажете да сте и даље такви остали". в 0н је одговорио: »Да, господине«, додајући: »Чак ми нису допустили ни милост да се видим с мајком: то је једина мплост коју сам тражио; знам да ћу невин умрети". »Док су га облачили, рекао је у исто време: »Добро, хвала«, чувару који му је додавао обућу. »Запитан од г. Бокесна да ли жели остати на само са исповедником, одговорио је: »Не, хвала; нека исповедник чини своју дужност, ја ћу чинити своју. »Тада су му рекли: »Пранчини, устаните®; и у истом тренутку, како су му чувари помагали да устане, дао је на знање да неће огледати да утечерекав: »0! будите без бриге!" »Дошав у дворниду за припрему, у коју је дошао наглим и поуздаиим кораком, и док су му Деблер и његови иомоћницп везивали руке и ноге, рекао је: »Желео сам само једну ствар: одгађање од тридесет дана које сам тражио у једном писму уиућеиом Председппку Републике. Он ми је то одбио! Велики је Бог! додао је. Пре могу сматрати за срећу што умирем него да сам добио помиловање и отишао на робију«. »Тада, тражећи очима г. Тајлора који је био пред њим, упитао га је овим речима: »Дела, г. Тајлоре, не кријте се. Уиотребили сте у мојој ствари сведоке који нису били истшшти. Тешко ономе који је.... (< »И није довршио своју реченицу. »Умирем са својом невиношћу. Да сте проклети!" ; Г. Тајлор однста није имао среће. Он једини могао би поновити нознату изреку Пранчинијеву : »Ии у колико нисам умешан у ту ствар"! А Пранчиии је њему упутно своју последњу клетву! Као и многи други кривци, у последњој секунди, да би боље одржао присебност, да не би клонуо у улози у којој је хтео истрајати до краја, прикопчао се за једини истинити прекор који је могао упутити правосуђу. Он је иеоспорно био крив, и, поред оног хвалисања у последњем часу, никоме ни на ум неће пасти мисао да је Пранчини био невин. Па ипак је говорио истину тврдећи онако на подножју губилишта да су у ње-

говој ствари »употребили сведоке који нису били истинити". Само, ипак се варао у адреси кад је нападао г. Тајлора. Ево шта се у истини било догодило: У току истраге, сазнали смо да је Пранчини, на сам дан злочина, улазио у једну каФану у предграђу Св. Хонорија и дуго говорио о троструком убијству у улици Монтењ. Нисмо мислили да је сведоџба газде и келнера који је служио Иранчинија била од потребе. Председник кривичног Суда одлучи о томе иначе, и по сили своје произвољне власти, нареди да се и они саслушају. Поред бесних протеста Пранчинијевих, они испричаше да је ои у каФани саопштио све појединости о злочину пре но што су новине о њему говориле. Тај двоструки исказ начини дубок утисак. А ја, који сам знао шта ми ваља мислитп у том иогледу, био сам у дворници кад су газда од кафане и његов момак саслушавани. Одјурих да известим г. Тајлора, и обојица наредисмо да дође агент који је вршио истрагу. Ми га позвасмо да све појединости искаже, и довољно уверени да су те сведоџбе биле иетачне, да су управо у оно време кад је Пранчини ушао у каФану многобројне вечерње новине већ биле изашле, износећи све појединости о злочину, одјурисмо генералном адвокату да га известимо. Сутра дан, у своме говору, он признаде да те сведоџбе, по изгледу тако важне, у ствари нису биле од значаја, јер је нетачно било наведено време кад је Пранчини говорио. Али та исправка није продрла до уха Пранчинијева. Дух му се беше задржао на оптужби. Тај човек умро је храбро, као већина оних који су номрли од гнлотине. Али све се још не беше свршило на ла рокетском тргу. Њиме су се бавили и још кад је био мртав. Новине, које су доиосиле колико потпуно толико и индискретно све појединости о секцији, читане су жудно од веће половине слабога нола. Зар то није довољно да објасни како и за што цигани имају тако чудмих успеха, док су толиким великим људима жене натицале рогове, као што је говорио Молијер? Чисто би човек помислио да је Пранчини набацио неку злу судбииу па све оие којн су се, по дужности, морали бавити њиме. Мало је још требало па да почини још жртава после своје смрти, и међу тим жртвама, у мал' и ја нисам био у првоме реду. Сутра даи после погубљења Пранчинијева, разговарао сам са Росињолом који је био један од наших најбољих агеиага, и у исто време један од њушкала, набављача реткости, који је помагао г. Масе-у да састави свој кривични музеј. — Желео бих имати какву успомену од Прапчинија, рекох му. — Будите без бриге, господипе, одговори ми; имаћу нешто са свим особито. Росињол, у кога можда није било са свим потпуна разумевања о побожну поштовању које се мора одавати мртвима, иа ма они били и ногубљени, акоји је, изме^у оста-

лога, зпао да су повезалн једну књигу кожом од Кампија, рече у себи да је успомена, која ми је могла бити оно на што је убица највише полагао на свету кад је био жив... то јест његова кожа. Споразумео се са једним момком из апатомске дворнице по имену Г.... и иабавио један комад коже са прсију. У осталом, било је крајње време, једва да је што преостало; што би имало да докаже да кукавни Росиљол није био једини коме је нала на ум та мрачна мисао. Носле неколико дана, донео је три тобоца за карте, од беле коже, постављене плавом свилом. За цело, нико ни помислити не би могао да су ти тобоци били начињени од људске коже; пре би сте рекли да је кожа од јагњета. Признајем отворено да ми је ствар изгледала са свим оригинална и ако мало тужна, један од тоболаца метух у своју Фијоку и позвах Росињола да од осталога два примерка даде један г. Тајлору. Г. Тајлор прими Росињола без особита одушевлЈења, али и ле вичући миого на обесвећење, и прими тоболац за карте, искривив се уз то мало у лицу, то исповедам, јер, у вече, рече мн некако гадећи се: — Да смешна поклона који нам јеучинио Росињол! — Доиста, рекох му, имате право. За тим, ствар на томе беше застала. Бејах заборавио тоболац на дну своје Фијоке када, на један пут, изби један страшан скандал. Услед утакмице двају лекара, једнога који је био помоћник и једнога који је радио у болници, овај последњи објави у Ва.Шегпе-у један сеизациони чланак, причајући уз много појединости да се спекулисало на кожи Пранчинијевој и кривећи помоћника што је допустио ту спекулацију. Помоћник одби....; истрага буде свечано отворена од стране г. Бруардела, доајена Факултета. Ми смо имали само да признамо своју погрешку. Г. Тајлор, Росињол и ја, одосмо и однесмо своја три тоббца г. Буше-у, генералном прокурору. Тада се показа у париској штампи иоштовање према лешинама убица о коме ни слутити нисам могао. Са свих с/граиа, захтевало се да нас отпусте. То је већ значило ићи сувише далеко, и духовити људи, као Аврелпјан Шол, усиротивише се томе, захтевајући, ако се већ ми морамо казнити, да се гоне тако исто и све владике које задржавају бутне кости од светаца и светитељки. И, читаву недељу дана, водила се препирка о кожи Пранчинијевој. Изгледа да је наша историја нарочито силно наљутила г. Спулера, који је тада био министар просвете. У министарском савету, Формално је захтевао наше отпуштање и судско гоњење... за обесвепење гробова! Г. Фалијер, код кога је било довољно духа и који је помишљао да ће у брзо избити на видик сва смешна страна те побожне индигнације, одлучи да се најире иротив нас поведе обична истрага. По том ће се видети да ли да нас отпусте, ако будемо осуђени. Буде, дакле, наименован истражни судија, био је то Левасер, један изврстан