Policijski glasnik

БРОЈ 33 и и.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 23. АВГУСТА 1903.

ГОДИНА УИ

ооо озо ооо с /го ооо о кк> осо ово сбњ С Ј79 г&о ооо ^*с к> оао ооо с < уо оо о сдо ооо с<уа с<У9 < хуо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ојур с«оо с-оо суур ооз ооо аоо ос /5 ог?о с <©о соо с/«> с >оо о<?о озо с«*ј> о<оо ос« ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛШШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ИОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ

ооо ооо осо 0*00 осо ооо о/уг сбс О&О ооо ооо С/ЗО ооо ооо суур одо соо суу) ооо с*ос1 сг СГ> ооо С<бО ООО С СГ> ооо ооо (уоо ООР ссо 0 «ОО ооо обс. оуз сбо аоо оос с*сс осо соо осо сс^ слс обо Обо СбО 050 сло УРЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИ0ТАР0ТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА

УУР ССО СбО сг?р СОО соо ССО СОО СбО с. €УЈ ОУ ссо сдо ссо СОО ОСО СОО СОО соо 090 СОО СУ?Р СбО СОО ООО СОО СОО СОО ООР СгОО СОО ОРО С<?р СОО 060 СОО СОО СОО СОО ООУ СОО С<уа ССО ОУР с СГ> ОСК> ОСО УУВ аоо

СЛУЖБЕНИ ДЕО

РБегово Величанство Краљ Петар I, благоволео је на предлог Минмстра унутрашњих дела, а на основу тачке в. члана 103. закона о ошптинама, потврдити: за председника општине београдске, Косту Главинића, проФесора техничког Факултета Велике Школе у пензији, кога је општински збор изабрао, без права на уживање пензије из државне касе, по своме пристапку, за време док је на положају ггредседника општине београдске. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, П.\» 21084, 1 1. августа 1903. год. у Београду.

Указбм Његовог Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Никола Стаменковић, досадањи нредседник општиие вароши Београда, који је указом од 28. марта ове године постављен за председника општине вароши Београда као професор Велике Школе, — стави на расположење. Из канцеларпје Министарства унутрашњих дела, П№ 21085 11. августа, 1903. год. у Београду.

Указом Његовог Величапства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Ђорђе Јовановић, писар прве класе среза таковског; и Драгољуб К. Стојановић, ванредни писар друге класе начелства округа чачанског, и вршилац дужности писара среза студеничког, на основу §. 76. закона о чииовиицима грађанског реда, — у интересу државне службе, из исте отпусте. Иа канцеларије Министарства унутрашњих дела, ПјУ« 21436 17. августа 1903. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Иетра I.. на предлог Министра унуграшњих дела, одобрено је решење Државног Савета од 7. августа тек. год. Бр. 4247 које гласи: »Одобрава се Министру уну трашњих дела, да на оправке зграда и подизање оградног

зида на кругу женског одељења болпице за душевне болести, мозке утрошити суму од 4413-19 динара, по ревидисаном илану и предрачуну, и ову суму ставити на терет партије разних материјалних трошкова Мивистарства Гл. XXXVIII бр. 185/2 санитетског буцета ове 1903. године, предвиђене На оправке и доправке болница и других санитетских грађевина.« Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, II№ 7639 8. августа 1903. год. у БеоЈ-раду.

Р А С П И С Свима о^фужним маче.лствима и Управи вароши Београда. Никола Т. Ђорђевић, овд. баруџија, писменом од !9. априла ове год. представио је, да у овдашњој вароши, од дужег времена, обавља баруџпјску радн.у. Мећутим, да му се у последње време онемогућавао рад у овоме послу од стране полицијске власги, због тога, што му ције било могуће да се тачно иридржава иостојећих правила за држан.е и иродају барута, динамита и других распрскавајућих материја, па је молио: 1, да му се дозволи да може држати до 100 клгр. барута у магацину, који му је у дворишту. А то је да може имати бар но 10 до 12 кила барута од сваке врсте; 2, да се одреди најмања количина динамита и патрона пушчаних и револверских, коју може држати у радњи, како би могао без препреке вршити продају и ове робе; 3, да се регулише, да ли је потребна дозвола полицијске власти за сваку ко-личину барута, динамита и патрона, или да се до извесне количине може продавати и без ове дозволе; 4, да се расправи питање о томе: да ли је потребна ова дозвола полиц. власти за продају свију врста барута, или само за извесну врсту и коју; 5, да ли се може вршити продаја речене робе и по датој дозволи ма које полицијске или општииске власти у Србији. Уједпо да се утврди и то, да лије потребно и оним лицима, којима је барут потребан по њнховом занимању да дозволу траже за оваку куповину , или да им се издаје дозвола на годину дана, или за које дру|'о одређено време са одређеном количином или без обзира на количину;

6, да се уредн и регулише нродаја барута у убојиим слагалиштима, тако да и ова буде подвргнута такој истој контроли и надзору у погдеду лица, које купује, као што се то захтева и код приватних продаваца. Поводом овога, Министар унутрашњих дела, у споразуму сагосподином Министром војним, проучио је ово питање и нашао следуће: Члан 3. закон" о производп.и и продаји барута, динамита и осталих распрскавајућих смеса гласи: Барут ће Држава сама производити и према пОтреби отварати барутна слагалишта. Куповина у тим слагалиштима и продаја барута слободна је. Ирема томе тражење уверења од купаца барута при куповини мање количине, коси се са наведеном законском одредбом, поред тога што се купци тиме јако штете. Претпоставимо случај, који је без сумње врло чест, да ко од купацажели да купи 1. клгр. рударског барута, кога је цена 1-80 и 1*70 динара од килограма, и да би га кугшти могао мора поред дангубљења и других непријатности да плати још и 2-50 динара за молбу и уверење полиц. власти. Овако отежавање продаји барута худи нашем рударству и потрошњи барута, а потрошачи су опет приморани, да или барут набављају са стране на недозвољен начин или недозвољеним путевима да долазе до н.ега у земљи. И у ствари осетно се приметило, да се у последње време барут несразмерно мање троши норанијих година. Из наведених разлога, а с' обзиром на одредбу поменутог закона, у сагласју са Господином Министром војним, нахиао сам, да за куповину барута купцима иису потребна никавва уверења од стране полиц. власти, пошто је према поменутом закону продаја и препродаја барута слободна. У погледу држања веће количине барута од 10 килограма у дућанима у којима се барут продаје и споредним зградама дућанским, продавцима се може дозволиги држање у дућанима нај-више до 3 клгр. и то сваких пола килограма у засебном суду; у споредним пак одељењима зграде дућанске у зградн у дворишту, у сваком одељењу највише до 5. килограма, и то свакн килограм у затвореној кутији од блеха. Укупна количина барута како у самој згради дућанској, тако и у зградама у дворишту, не сме прећи више од подесет килограма. Препоручујем начелству — управи да ово одмах саопшти свима продавцима