Policijski glasnik
ВРОЈ 41
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ОТРАНА 3 17
»Саонице чекају пред капијом!« Управник полиције изађе наноље. уђе у саонице и довикну кочијашу: »У хотел Колнов !" У овоме је становао министар правде, који се бавио службеним нослом у Вилни. Када се унравник полиције једно пола сата доцније, враћао, смешио се и зборио: »Тако. сада ћеш видети, бедни народе, да се са Сергијем Соликовим није шалити! с< Осам дана после тога одведоше Рурирка Вресткоја у Томск. Противу Соликова нико није ни прстом мрднуо. Једнога дана, тако, опет је полицијски козак чекао на заповести, док је управник полиције журно писао нешто на своме писаћем столу, кад се деси један крах. Кроз отворен прозор улете једна лопта у собу. Потрес ваздуха од тешке експлозије одбаци Ивана Косипа од врата чак на степенице, а управник полиције би искидан на комаде. Не остаде ни једног целог уда! Ужас је био велики; стари се козак није могао одмах прибрати, али му је једно било јасно, и то: да су нихилисте оствариле своју претњу због прогонства Рурика Вресткоја ! Публика је дрхтала од те силе у држави! Министар правде наименова за управника полиције дугогодишњега главнога комесара Павла Лупсинскога. Онај, који је бацио бомбу, није се могао пронаћи. Могло се утврдити само то, да је бомба била напуњена динамитом. Канцеларија управникова била је сва разорена, лешина се готово није могла ни распознати. Иван се Косип после дуже времена освестио, али је остао инвалид за свагда. Он је сведочио, да је једну секунду пре краха видео код прозора управниковога неког човека са зеленом бундом. Бомба је пала непосредно иоред столице управника полиције, но у том је тренутку за даље изгубио Иван свест. Нихилисте су се страховито осветиле! Лупсински је сматрао да би му чинило велику част, кад би пронашао кривца, али му то не пође за руком — — — -— — Одмах после свечане с-аране Соликовљеве држао је говор у својој цркви попа Михаилов, и том је приликом указао прстом и на „сраман злочин," који је извршен над управником полиције Сергијем Соликовим, као и на ту »проклету теорију" нихилистичку, коју ће Бог казнити највећим мерама. Већ сутра дан добио је попа Михаилов писмо ове садржине: »Попо, твоје нас речи не узбу^ују; ми добро знамо, да си ти плаћени слуга те неправедне моћи, али верујемо, да ће гвоје речи моћи имати уплива на глупи народ! Опомињемо те, као што смо и Соликова опоменули. Иродужиш ли тако, отићи ћеш на исти пут, куда је он отишао, а од твоје цркве остаће развалине. Егзекутивни комитет." Михаилов се самртно уплаши кад је добио то писмо, и одмах га однесе полицијској власти, која поведе истрагу за пошиљаоцем. Може се већ мислити, залуду! Наравно да попа није ћутао, већ је саонштио својој пастви колико иде далеко др- [
скост нихилиста, да њему, Божјем човеку и апостолу мира, прете да ће га бацити у ваздух и цркву порушнти. Осам дана остаде све на миру. Тада посети један носач црквењака Грегора Пилипкова, који је већ био у цркви. Стари је носио ггод мишком једну кутију, која је била пажљиво увијена у хартију и канапом вазана у крстоплет. »Доносим овде нешто за пречаснога оца иопу, 1< рече он. »Шта то? <( упита црквењак. »То је некакав поклон!" »Од кога?« »Од једне поштовалице из његове парохије!" »Однеси то попиној кући!« „Мени је казато, да могу дати и у цркви господину попи, пошто му је далеко кућа. (( »Добро, дај овамо! (< Он остави кутију на олтар, па оде. Грегора Пилипкова мало се тицао тај поклон, пошто је његовоме првенчету био данас једанаести рођен дан. Пало му је у очи, да је збир циФара на носачевој капи износио баш једанаест, па се томе смешио. Међутим је служба Божја већ почела и попа Михаилов се спремао код олтара. Јогп нису били готови са првом уобичајеном ггесмом, када је попа нестрпљиво одвио хартију са кутије. Црквењак га је учинио нажљивим, да унутра нешто куца као сат. Тога ради принесе он кутију ка уву. У том се на један ггут разлеже громовит прасак, олтар се сав разруши, врата на цркви сва се исцепаше, прозори разбише, а попа Михаилов је лежао на поду с размрсканом главом међу хиљадама парчади разлупаног олтара. У цркви настаде паника; све појури на излазе; многе старе и слабе особе, а и деца добише повреде. Црквењак остаде сам у пустој цркви. Наравно, да је одмах догпла полиција, начинила увиђај и саслушала Грегора Пилипкова. Он исприча до ситница, о носачу, његовом говору, како је метнуо на олтар кутију из које се чуло некакво лупкање, као од сата. То је он све напричао попи, па је отишао својим послом. Међутим се десила екснлозија и настала је паника. Даље не зна ништа, јер је био потпуно ван себе. Сам управник полиције, Павле Лупсински, повео је истрагу. Имао је при руци најбољег детектива Петра Нахова, који му рече: „Нема сумње, да је ово опет некаква замка нихилиста! Уз плач народа однесено је кући тело мртвога попа, Михаилова. а Лупсински је и даље строго саслушавање црквењака. »Рекосте, да је један амалин донео то писмо ? <( »Да, стар човек." »Који му је број?« »Екселенција, то сам заборавио! Мој најстарији син славио је једанаести дан ро^ења! Израчунао сам, да оба броја на његовој капи износе суму једаиаест! Који су пак, били ти бројеви, то ми није познато. Управник полиције промрмља нешто као |»будала« и рече Петру Нахову:
»Њега морамо наћи, јер збир једанаест чине само ове циФре : 29, 38, 4^, 56, 65, 74, 83 и 92! »То је тачно.« »Дакле, тражимо!« Цркву су затворили, а у целој вароши владао је страх и трепет од нихилиста, за које су и новине биле уверене, да је све то њихово масло. Истрага је била жива, и већ на дан после сахране почившега попе јавио је детектив Петар Нахов своме шефу, да је амалин Бр. 38, Осип Попић, био гај, који је донео у цркву ону кутију. Управник га позва преда се. »Јеси ли ти донео кутију црквењаку Грегору Пилипкову?« »Да, екселенцијо!« »Ко ти је дао њу?« »Један господин у зеленој бунди!« »Знаш ли га из ближе?« »Не, али мислим да сам га скоро видео да је ушао у ресторан »Нишков,« баш тамо где је и моја станица.« »Хоћеш ли га моћи познати, ако би га опет видео? »Мислим да бих могао!« »Молим вас, Нахове,« рече Лупсински, „приђите ближе,« обрати се управник своме детективу, гга онда продужи : »Чуј ме добро, старче, шта ћу ти сада рећи! Ако будеш опет видео тога човека да улази у ресторан, потражи овога господина, који ће бити у близини или у самоме ресторану, подај му знак, пу ако добро испадне лов за руком, добићеш две стотине рубаља у сребру. Осип Попић направи зачуђено лице: »Две стотине сребрних рубаља?« »Као што рекох!« За тим продужи питања: »Колико ти је дао награде за твој труд?" »Таксу, 10 копјејака, и 5 копјејака засебно!« »Јеси ли чуо у кутији какво лупкање?« »Јесам; мислио сам да је унутра сат!« »Добро, сад можеш ићи, али да ћутиш као гроб !« „Хоћу, господине!« Два дана по том пролазио је Петар Нахов нокрај Осипа Попића, и питао га полугласно: »Још ништа ниси видео?« „Не, господине!« У подне истога дана изашла је на врата биФета Софија Госипи и уггита: »Осипе Погшћу, имаш ли времена?« »Имам!« »Је си ли гладан?« »Ох, и те како!« »Седи овде у крај; донећу ти јела!« И заиста, она му донесе пун тањир јела и упита га узгред: »Ко је био онај човек, који је говорио јутрос с тобом у пролазу ?« »Не знам му имена, али сам га видео код управника полиције.« »Када ?« »Када сам саслушаван због оне кутије." »А, тако!« Док је овај јео, она је написила иисамце ове садржине : »Код ресторана и по њему мува се један детектив ! Бежи ! Д. С. Г. "'