Policijski glasnik

БРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

в/ СТРАНА 319

нашав да они збиља немају нотребну наглавицу по закону, оотавила ово имање, а повериоца извеотила, да се дуг нема од куда да наплати. Је ли овакав рад влаоти саобразан закону?" III. Јевта, Живан и Милија браћа Стојићи , из Лозице, наследили су, од свога оца, непокретног имања 3'4 5 хектара, и остали у задрузи. Од њих, Ми.шја оде у печалбу у Румунију, и остао је тамо има већ 15 година, а тешко и да ће се вратити, јер је по свој прилици умро, пошто се никако не јавља. После одласка Милијиног , Јован и Живан купе још, једно земљиште у величини 1-7 5 хектара, те тако сада имају укупно 5-20 хектара. Ово имање Јован и Живан купили су за свој и Милијин рачун, дакле за рачун целе задруге, па тако гласи и тапија, потврђена општинским судом. Пошта они немају довољно имања, колико им штити §. 471. грађ. оуд. поступка као земљоделцима, то наотаје питање : може ли се узети у попис бар оно, што оу куиили Јован и Живан, нарочито што је голема вероватност, да се Милија никад не ће ни враћати ?» IV. Пре седам година , доселио се из А.-Угарске у општину братићску један ковач са женом и двоје деце. У току ових седам година, они оу добили још троје деце. У општини није нико знао, да они нису венчани. Пре извесног времена погинуо је овај ковач, а оотала жена са петоро ванбрачне деце, што се сазнало по смрти његовој. Кад је приступљено образовању маое, онда се јавио А.-Угарски консул, тражећи да се нопише сва имовина овога њиховог држављанина, која ће изнети вредност на 1000 динара, иа да се преда његовој браћи а не жени и деци, пошго је жена била невенчана и деца ванбрачна. Како је овај захтев консула прихваћен и од стране државне влаоти, то суд општински иије могао друкчије ни радити, те тако жена и петоро деце остану на сокаку без крова и хлеба. Уверена и сама, да је за жену и децу умрлога насташ бедно стање, полицијска власт наредила је општинском суду, да овој породици одреди издржање у смислу тач. 3. чл. 9 5. закона о општинама, али одбор општински. коме је овај предмет изнесен на решење, није хтео да одреди издржање, јер је нашао, да општина није дужна да издржава А.-угарске поданике. Ову одлуку полицијско власг задржала је од извршења и неодступно тражи, да се овој жени и деци одреди издржање. Моли се уредништво за објашнење: Да ли је ова жена са децом А.-угарски поданик, и ако јесте да ли је општина мора издржавати на штету остале своје сиротиње; и Да ли ое за њихово нздржавање може упогребити имовина умрлога ?..." На ова питања одговарамо : I. Но члану 108 закона о непосредном порезу, право државно на наплату пореза и цриреза,

као и трошкова око пописа и продаје, у свима случајевима првенствено је , и искључује ове друге повериоце, без обзира на њихова обезбеђења. Према овоме, Пореско одељење било је у праву , што је продало залогу Јаковљевог повериоца, ако је само тај порез разрезан после 30. марта 1891. године, кога је дана донесена поменута одредба у закону о норезу. Ако је извеотан део пореза био застарио у смислу чл. 126. закона о порезу, на одељење и њега наплатило, онда би приватни повериоц имао права да пражи ту суму од државе. О пречем праву наплате иореза од стране државе, треба прочитати чланак <( Један заборављени закон« који је изашао у 30. и 31. броју »Иолицијског Гласника" од прошле год. II. Радња полициске власти сагласна је са наређењима §. 471. грађ. суд. ноступка, јер он води рачуна о стању, које се нађе у времену извршења пресуде , без обзира на оно што је овоме претходило. Ово је питање, у осталом било предмет расправе и објашнења много пута у нашем листу. а нарочито у бројевима: 34 и 45 од пр. године, а у чланцима. «Из нромене §. 471 грађ. суд. поступка, које треба прочитати. III. Без обзира на то, да ли ће се Милија вратити у Србију, и без обзира на његов положај у задрузи, не може се продати оно земљиште, које су Јован и Живан докупили, јер и за њих двојицу нема 6 хектара, колико им се по §. 471. грађ. суд. поступка, као земљоделцима, не може у попис узети. IV. По члану III конвенције о наолеђима, закључене између Србије и А.-угарске. умесно је било, што је попису имовине А.-угарског поданика приступл^ено у опоразуму са консулом. Тако исто треба сада, у споразуму са њиме, а у смислу са т. 4. поменутога члана, деноновати — станити — сву имовину умрлога, пошто се као наследници јављају деца његова, и ако ванбрачна, до расправе питања о пречемправу наслеђа. Захтев консула, да се сва имовина одмах преда другој породици умрлога, противан је поменутим одредбама конвенције , зато државпа власт треба да узме учешћа и приведе ствар крају како треба. Што се тиче онога другога питања: колико је умесна наредба власти, да се жени (ванбрачној) и деци умрлог одреди помоћ, ствар стоји овако: И човечно је и дужност једа се у границама могућности помогну они , који немају од куда да живе, а немоћни су, било због старости или слабости и малолетства да зараде средотва за живот. Према томе, умесна је наредба цолицијске власти, што је наредила суду, да тренутно прихвати и зарани породицу, која је остала без крова и хлеба, па макар то била и друге вере и туђег поданства. Али, како се не може захгевати, да једна ошптина храни читаву породицу странога по-

данотва за вечита времена, а на штету своје касе и своје сирогиње, то треба учинити корак, да ое ова породица, која је остала саморана и без могућности да сама прибавља оеби средства за живот, врати у А.-Угароку, одакле је и дошда, пошто држава по праву овога суверенитета, има права да не држи у својој земљи све оне , који греше против прописа и уредаба њене земље, те тако ремете мир и ред, или су неспособни за рад те тако пали на терет општини и држави.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П0ТЕРЕ Нииоли В. Ћурчићу, бив. ср. писару пеиознати лопов украо је 1. о. м. једну кожну торбу, у којој су били ови адиђари: једно дијамантско коље у облику срца, један златан женски сат, малиран, без једног капка, један дугачки златан ланац, једна дијамантска игла у злагу, један велики дукат — ћошајлија — у виду крушке, три мале златне рубије, један ве.шки сребрн нрстен, два турска старинска новца, — ове у вредности 712 динара. Начелство окр. крагујевачког, депешом Бр. 1 6586. моли све полицијске власти да најживље трагају за лоповом и покрађом. Акт управе вароши Београда Бр. 30233. Неиознати крадљивци, ноћу између 2. и 3. о. м., укради су два вепра из обора Павда Новаковића, из Блазнаве. Вепрови су урањени, сваки мери око 100 кила, длаке са свим црне, без икакве роваши. Позивају се све полицијске власти, да крадљивца и покрађу живо потраже и о резултату известе начел. среза јасеничког, окр. крагујевачког, с позивом на Бр. 17073. УБр. 24 436. Јанка Д. Трајановића, из Рудне Главе напали су ноћу између 5 — 6 ов. м.-ца пет наоружаних зликоваца и том приликом изнудили му и однели: 54 6 динара у сребру, 120 динара у новчаницама од по 10 динара, једну пушку острагушу, две трубе белог сукна, један џепни сахат, две блузе и два прслука од црног сукна и још неке ситнице. По опису нападнутог, један од зликоваца имао је минђушу у уху и у лицу је био роав, са риђим брковима средње величине. Остали зликовци могли су имати око 3 0 год. и средњег су стаса. Тројица од њих били су наоружани пушкама кокинкама, а двојица берданкама. За овим зликовцима наређује се најживље трагање. Нронађене треба под сигурном стражом спровести начелнику окр. крајинског, о позивом на акт Бр. 7969, или управи града Београда с иозивом на Бр. 3 01 44. Науму Трифуновићу, трг. из Чачка, обијен је дућан ноћу између 4 — 5 тек. м.-ца и том приликом из истог украдене и одношене ове ствари: 4 велика револвера гасоновог система један ма.ш цепни револвер — булдок, 2 з^атна сата један мушки а други жевоки, 2 никлована сата са по 1 капком и један никдован сат са 2 капка, један гравиран сат са 2 капка и Фигурама у позлати, туце перореза, гроје маказе, једну никловану кутију за дуван, два кларинета и 100 комада револверских метака челичних. Све ове ствари вреде но процени 417 динара. Начелство округа чачанског депешом Бр. 1 8 96 1 моли све полиц. власти за тражење