Policijski glasnik

,,1П'['АНЛ 3-22

»'•' II. Разлог целиеходности Када полицијски чиновник буде имаб право на правозаступништво, биће од користи и по саму службу, јер, спремајући се за адвокатски испит, он Ке обим свос правног знања моћи и проширити и утврдити и на тај начнн подићи репутацију ове струке, која данас, на жалост, није завндна и стоји у супротности са њеним узвишеним н деликатним задатком чувања личие и имовне безбедности. III. Разлог правичности Када је по изменама од 5. Фебруара 1883 год. у закону о судијама од 9, Фебруара 1881, које су донетб у духу устава од 1888 год., могао постати судијом сваки, који је свршио нравни Факултет и навршио 25 тод ј ,■ пошто аоложи судијски државни нсиит, без пкаквих других квалификација; и када је по закону о судијама од 1900 г. могао бити судија свршени нравник, који је ма у којој административној отруци провео 8 тодина као чиновник, онда би била вапијућа неправда не дати полицијским чиновницима право на правозаступнпштво, поред толиких квалнфикација а аосле иоложеног исаита. Најзад и код осталих народа, који предШче у култури, ова проФесија није моноЈШисана за извесан ред људи, нити је сД ^ана у еснаФске уредбе, које подсећају Иа 'средњи век, већ је и она оставл,ена сМбодној утакмици где се истичу они, који 6^%ајбољи. Тако у Француској не тражи св.за овај позив ништа сем свршених- правииои наука а у Немачкој поред тог захтева набадвокатуру имају права и администрафив А и чиновници. Ч а Па кад код ових кулгурних народа није т&ко отежан приступ адвокатури, онда, мибНУмо, ни код нас нема разлога то бранпти, јер је код нас много већа пбтреба за људима пуним спреме и врлина, које је јавна конкуренција као такве истакла. У име свих правника у полицијској служби, који наше мишљење прихваћају, подносимо ову представку, надајући се, да ће Господин Министар нојмити њен значај и потребу, и норадити, да се она озакони. Дрл азе иотииси.

)У1оћ наелеђа у преетупним наклоноетима Паралелно са новим увођењима у швајцарском кривичном законику по ономе што се тиче малолетних преступника, уведено је н у Француској друштво Ра1гопаде {атШа! , под предеедништвом Луја Албонела „које организује заштиту деце, која су издожена моралној опасности и коме је смер да помогне родитељима, који немају моћи да угушују порочне наклоности код евоје деце." У моралном односу дејство васпитања околине на личност детета не подлежи сумн.и. .Гичност, но мишљењу психолога, јвото резултат четири елемента. Два унутрашња: идносинкразија. и ласлеђе; два спољња: околина, васаитање.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Идносинкра,зија јесте оно што управо припада самој личности: њене спобности, предрасположења, специјалне тежње асимиловати у себе извесне страсти или их савлађивати. Моћ наслеђа може се одредити као сума идносинкразичких остатака, које су претци завештаЛи, при чему се мора признати да је тешко аналисати који односни делови нрипадају идносинкразији, а који наслеђу. Даље ће се говорити о упливу околице и васпитања, спољних елемената на унутрашње елементе личности. У огппте узевши појмови о односном зпачају, четири Фактора личности доета су површни. А нарочито су многи расположени да приписују наслеђу таку цревласт, које, на срећу, код њега нема. Да ли су људи размишљали о томе, какву би важност имали људски закони, кад би наслеђе у напред одређцвало сваком човеку неминовну судбину, без икакве милости, и без икакве могућности да се она избегне? И ко би се онда одлучио на то да осуђује или да помилује? Да одреди размеру учињеног деда и одгђворнбсти? Ооим тога кал би закони наслеђа били тако математнчки, то би један брат био само копија свога брата, и ми бисмо онда били сведоци непрекидне егзистенције правих и споредних династија лопбва и убица. Ово последње без сумње и бива, али ни из далека не показује такав апсолу гни закон. Од садашњег становништва пенитепцијарних колонија 68,8°/ 0 имају часне наклоности; идносинкразнја, рђаво васпитање, рђаво друштво, а ие наслеђе, навели су нх на нреступ. Па и код некта осталих 31,"2°/ 0 ти исти Фактори морају се узеги у обзир, и не приписивати њихову пропаст искључиво само моћи наслеђа. То се исто мора казати и о генијалним ЛЈудима. Ако је и било таквих људи, чији су синови били тако исто знаменити, то ипак они нису непрокидно продужавали традиције рс.дител.ског дара и често су се одликовали у са свим другим специјалностима. Али заједно с тим, колико и кблико има великих људи, чија деца нису показивала са свим никакних спбсобности, и шта више били потпуно неурачунљиви. Најодлучније присталице наслеђа, који наслеђе сматрају као претерани Фактор у образован.у личности, не одступају пред јачим аргументима. Рибо у својој књизи Пс.ихолошка мо/1 наслеђа, нише: „Посматрања у њепој идеалној Форми, моћ наслеђа била би чисто и просто поновно рађање сличнога сличним, али тај је појам чисто теоријски, сва бића не покоравају се таквој математичкој правилностн; услови њихова бића постају све сложенији, у оној мери у којој се ми пењемо од биља до животиња вишег реда. и од њих до човека.« С-друге стране Дарвин гврди „наслеђе није нешто апсолутно, јер кад би оно било апсолутно, то вештина сточара била би строга увереност, и онај део. који треба приписати умешносги и истрајности, свео би се на нулу." Одредити тачно оно што се у здравом карактеру односи на идносинкразију и на наслеђе; на васпитање и на околину — го је задатак веома сложен и тако рећи немогућан. Може се ипак саставити о томе

ВРОЈ 42

појам. Судећи по резултатима, који се добијају од васпитања нижих умова, нећемо узалуд смело тврдити да најчешће од свега развитку рђавог наслеђа иду на руку рђава околина и оскудица васпитања; али у опште говорећи, људи веома немарно иазе на та два последња Фактора, који играју битну наравстену и Физио -психолошку улогу у образовању личности. Међутим је очевидна ортопедичка могућност васпитања: у прибежишту Бисетра има једно одељење за нервне болеснике, за епилептичке и за напуштену децу и одрасле. Тамо, у том паклу, који не би могло замислити ни најрастројеније уображење, тамо се од шест до седам стотина индивидуа: епилептика, хистеричних, мономана идиота, јављају најгори инстинкти и убилачка предрасположења; тамо се са страховитим физичким недузима и физиолошким махнама удружују наравствене и умне особине најгоре врсте. Али путем лекарско-педагошког лечења, лечења стрпљивог, марљивог, упорног, методичног, поступно испада за руком да се савладају кобне тежње, да се исправе недостатци, н да се успешно бори са неумољивом одредбом природе. Од тога становништва 95°/ 0 имају алкохолично наслеђе 3 или 4°/ 0 сифилистичко наслеђе, а 1 или 2°/ 0 јесу жртве несретних случајева у време трудноће. Међутим у години 1879 по наводима главнога лекара, ученог доктора Бурневила, од 61 индивидуе које су патиле од идиотизма, изведено је осетно побољшање у стању њих 39. Да наведемо неке поједине случаје из официјалног извештаја д-ра. Б. Бурневила. Једна млада девојка од 16 година ступила је у болницу сакрајње закржљавелим способностнма: она је изговарала речи као мало дете; она није имала памћења; пажњу њену било је тешко учврстити на којој било ствари; она се је потпуно без икаква саучешћа односила према свему што се око ње догађало. Лечење дало је тај резултат, што је оиа почела говорити, и шта више у скоро је научила да разговара, да суди довољно јасно, да чита и да шије себи рубље. Друга једна девојка у том истом добу, с почетка показује крајње огранич,ено појимање, али се и она мало по мало исправља. 'Грећа од 8 година не иде, не говори; али једног лепог дана успева се да се њена пажња усредсреди и она се научи да говори, да чита и да пише. Друга једна девојчиц а од 8 год. не уме ни да једе. Мало по мало њу су научили да пије из чаше, и она поступно гшчиње да једе говеђину и воће, као ,и сви људи. То се исто може казати и о већини личности, код којих су атрофирана осећања у опште, и које уче да гледају, да слушају, појимају, осећају и да ступају у, односе са околном средином. Краће рећи, како вели д-р Бурневил „значајна поправка, која је достигнута код те деце, показује а (огИогг шта би се могло посгићи код мање несретне деце. к У моралном односу дејсгво васпиган.а и околине на атавизам и идносинкразију, тако исто не подлежи сумњи. Тако у Ра1гопаде (атШа1 , о коме смо горе поменули, влада начело, да дете, од природе онакажено, може се ј.ош више покварити од друштва